Španska politička oluja budi separatističke pokrete

Nacionalni izbori u Španiji ovog meseca neće popuniti političke, pravne i društvene pukotine koje postoje u ovoj zemlji još od kraja fašističke ere 1970-ih. U stvari, izgleda da će glasanje 23. jula opet rasplamsati separatističke tenzije koje se ponovo javljaju poslednjih godina.

I konzervativna Narodna partija (PP), koja vodi u anketama, i desničarski Vox, koji bi mogli da postanu partneri PP na vlasti, vode kampanju s namerom da suzbiju osećanje nezavisnosti koji se javlja kako u Kataloniji, tako i na krajnjem severu Baskije. Koalicija predvođena socijalistima i dalje pokušava da krivično goni Carlesa Puigdemonta, koji je pobegao 2017. nakon bezuspešnog referenduma o nezavisnosti u Kataloniji.

Talog koji se diže nakon krvavih decenija pod vladavinom Francisca Franca mogao bi da evoluira u gorku političku mešavinu. "Vidite da ponovo postoje dve Španije. One se ponovo pojavljuju. Uviđamo da istorijska zaostavština i dalje postoji“, kaže Ana Sofia Cardenal Izquierdo, koja predaje prava i političke nauke na Otvorenom univerzitetu u Kataloniji. Cardenal kaže da veruje da je Španija postala visokopolarizovana zemlja u kojoj su se tradicionalni konzervativci postavili protiv onoga što smatraju "antišpanskim socijalistima, komunistima i anarhistima".

Poslednja anketa ukazuje na to da će konzervativna PP partija izaći kao pobednik na izborima, ali da će na vlasti možda biti prinuđena da se osloni na krajnje desničarsku stranku Vox. Lider PP Alberto Nunez Feijoo počeo je da se obračunava sa zagovornicima nezavisnosti kroz svoj manifest. Dana 4. jula, na listu izbornih obećanja uključio je napore da se pobuna ponovo ustanovi kao zločin, što je direktna pretnja Puigdemontu. Optužbe za pobunu protiv njega odbačene su ranije ove godine nakon što je socijalistička vlada Pedra Sancheza iz zakona uklonila pobunu kao krivično delo, što je maslinova grančica koja je ponuđena Kalataloncima nakon spornog referenduma.

Tenzije će se dodatno rasplamsati ako PP zaista bude primoran da vlada uz podršku Voxa. Toni Roldan Mones, direktor EsadeEcPola, centra za ekonomsku politiku u Esade, poslovnoj školi u Barseloni, predviđa da će se vlada u kojoj Vox dobije ministarstva zalagati za nezavisnost, ili da će se povećati tenzije u oba regiona - Kataloniji i Baskiji - te da bi se neki ljudi koji su izašli iz glasačkih tabora za nezavisnost verovatno u njih vratili.

Neki evropski političari sa kojima sam razgovarala poslednjih dana zapažaju još da talasi nezadovoljstva koji dolaze iz Baskije, stenovite oblasti koja se proteže do Pirineja i južne Francuske čiji se preci smatraju među najstarijim stanovnicima Evrope, postaju zabrinjavajući. Tako je na lokalnim izborima u maju porasla podrška stranci EH Bildu. U pitanju je politička grupa nastala iz separatističke terorističke grupe ETA, koja je odložila oružje 2011. nakon četvorodecenijske nasilne borbe u kojoj je stradalo 829 ljudi. Iza preporoda su stajali mladi glasači. Između krajnje levičarske EH Bildu i umerenije PNV partije, pokret za nezavisnost u Baskiji sada ima široku bazu u političkom spektru.

To je podsetnik da se pored povratka političkih partija desnice širom Evrope, ponovo otvaraju i druge istorijske pukotine. Belfast i Edinburg pažljivo prate ishod glasanja u Španiji. Jonathan Parker, koji predaje politiku na Univerzitetu u Glazgovu, primećuje da zahtevi za nezavisnost u Španiji imaju paralele sa pukotinama u Velikoj Britaniji. Parker poredi političke tenzije između Londona i Edinburga, kao što je veto Dauning strita na škotske planove o rodnom identitetu, sa odlukom Madrida da nametne više časova kastiljskog španskog katalonskim školarcima. U međuvremenu, u Baskiji rehabilitacija pojedinaca za koje se utvrdi da su odgovorni za neka od ubistava političara EH Bildua od strane ETA može se uporediti sa prisustvom visokog osoblja Irske republikanske armije partiji Sinn Fein, tvrdi Parker.

Depositphotos

 

Ništa od ovoga nije dobro za Španiju. Politički rizik i regionalne tenzije su nepoželjne prepreke za ekonomiju, koja već naglo usporava posle porasta po završetku pandemije. Političke prepirke mogle bi usporiti protok sredstava nakon pandemije. Ključna penziona reforma je takođe na vidiku ove zemlje, koja zahteva koheziju vlade, kao i upravljanje energetskom tranzicijom. Štaviše, Španija ne može sebi da priušti da odvraća strance. Ulaganje finansijskog i ljudskog kapitala je od vitalnog značaja. Prema nekim procenama, Španiji je potrebno oko milion imigranata svake godine u narednih nekoliko decenija. Nalet ekstremnih stavova sa desne i leve strane na mejnstrim mogao bi da spreči priliv talenata.

"Živimo na vulkanu", prokomentarisao je Manuel Azana Diaz, koga je Franco zbacio sa vlasti kasnih 1930-ih. Za predstojeće nacionalne izbore u Španiji, ta fraza je izgleda, neobično, ponovo prikladna.