Šta je MiCA i kako će uticati na kripto-tržište u regionu

MiCA je uredba - propis koji reguliše tržišta kripto-imovine na celoj teritoriji Evropske unije (EU). Usvojio ga je 20. aprila 2023. godine Evropski parlament pa bi trebalo da stupi na snagu u drugoj polovini 2024. godine.

Do usvajanja MiCA uredbe pojedine članice EU, kao što su Malta, Austrija, Francuska ili Nemačka, imale su poseban režim licenciranja Pružalaca usluga povezanih s kripto-imovinom (CASP), dok su određene članice (Hrvatska i Slovenija) stvorile obavezu evidentiranja CASP-ova i regulisale samo segment povezan sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma (AML). Pojedine članice EU nisu imale nikakav regulatorni okvir za kripto-tržište.

Usvajanjem MiCA uredbe izvršiće se harmonizacija propisa unutar EU pa će svim kripto-biznisima, a najprije CASP-ovima olakšati poslovanje na način da CASP više neće morati da traži dozvolu ili licencu od nacionalnog regulatora svake pojedinačne članice EU. Jednom kad CASP dobije licencu u jednoj zemlji članici EU moći će da ponudi svoje licencirane usluge na celom tržištu EU, što predstavlja i svrhu jedinstvenog EU tržišta.

Uredbom se takođe pravi i razlika između kriptovaluta s jedne strane i tokena s druge strane. Takođe je urađena i klasifikacija kriptoaktive na "Token vezan uz imovinu (ARTs)", "Token elektronskog novca (EMT)" i "Korisnički token". 

Depositphotos

Pozitivne strane MiCA uredbe

MiCA predstavlja najsveobuhvatniji regulatorni okvir za kripto-imovinu u svetu. Pored harmonizacije propisa unutar EU, pozitivna stvar usvajanja MiCA propisa je i mnogo veća sigurnost investitora koji ulažu u kripto-imovinu na teritoriji EU. Trebalo bi da dovede i do mnogo većeg ulaganja institucionalnih investitora u kriptoimovinu, pre svega investicionih fondova i velikih investicionih banaka. Prema istraživanju Bloomberga, trenutno je samo četiri odsto investicionih fondova uložilo u neki vid kripto-imovine.

MiCA donosi i mnogo izvesnije i sigurnije okruženje za finansijsko-tehnološke kompanije (FinTech), čime bi EU mogla privući veliki broj FinTech kompanija i tako pogurati tehnološki i ekonomski razvoj. Možda najbitnije što MiCA donosi u paketu s drugim propisima koje EU planira jeste mnogo efikasnija borba u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Negativno je što nisu regulisani DeFi, NFT i CBDC

Pored pozitivnih strana, MiCA uredba ima i svoje negativne strane. Jedna od negativnih strana MiCA uredbe je veoma složena i spora evropska administracija. Tekst same uredbe je bio spreman 2019. godine, a počeće sa primenom tek u drugoj polovini 2024. godine. Period od pet godina je jako dug period u kripto-tržištu koje je zasnovano na veb 3 tehnologiji, koja je u povoju i koja se intenzivno razvija, čime je regulacija u pojedinim segmentima zastarela pre nego što je i počela da se primenjuje.

MiCA uredba nije predvidela i regulaciju decentralizovanih finansija (DeFi), nepromenjivih tokena (NFT) i digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC). Takođe, postavlja se i pitanje da li je u adekvatnoj meri izbalansirana regulacija, tj. da li usvajanje MiCA propisa može potencijalno da uspori razvoj kripto-tržišta u pojedinim segmentima, što ćemo tek videti nakon određenog vremena.

EU je MiCA uredbom pokušala da napravi jedan sveobuhvatni zakonski okvir, što nažalost nije potpuno uspela.  Smatram da se trebalo ići s mnogo širim zakonskim okvirom koji je trebalo da sva prava koja vlasnik imovine ima u stvarnom svetu izjednači s pravima u digitalnom svetu, nešto slično kao što je to uradio Lihtenštajn sa svojim "blokčejn zakonom" i "token ekonomijom", čime bi zakon postao imun na brzi tehnološki razvoj i na problem brzog zastarevanja.

Depositphotos

Uticaj MiCA na region je veliki

Uzmemo li činjenice da je naše pravo, kontinentalno pravo, da je naša ekonomija naslonjena na ekonomski prostor EU, da su Hrvatska i Slovenija u EU, a da Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija imaju status kandidata za članstvo u EU, da većina banaka u BiH dolazi iz EU, može se zaključiti da je sasvim izvesno da će MiCA imati veliki uticaj na BiH i zemlje u regionu.

Hrvatska i Slovenija su članice EU i one će u drugoj polovini 2024. godine, kad i cela EU, početi primenu MiCA propisa.

MiCA bi trebalo da ubrza i proces prihvatanja kripto-tržišta kao jedne realnosti koja se dugo ignoriše u Bosni i Hercegovini, pre svega u Federaciji Bosne i Hercegovine, dok bi u Republici Srpskoj, koja već ima AML regulativu po uzoru na pojedine članice EU kao što su Slovenija i Hrvatska, trebalo da donese dodatno unapređenje i jednu sveobuhvatnu regulativu po uzoru na MiCA uredbu.

Više: Regulacija kriptovaluta u regiji i šta nas čeka

Slična situacija je i u Severnoj Makedoniji, dok je Crna Gora u procesu donošenja zakonske regulative. Stav Centralne banke Crne Gore je da predlog zakona o blokčejn tehnologiji i kripto-imovini Ministarstva finanansija i socijalnog staranja Vlade treba da prati EU regulativu, posebno Uredbu Evropskog parlamenta i Veća o tržištima kriptoimovine, odnosno EU Markets in Crypto-Assets Act (MiCA).

Uzmemo li u obzir i skorašnju najavu da Centralna banka Crne Gore s Rippleom pokreće nacionalnu digitalnu valutu (CBDC), kao i postojanje Direktorata za blokčejn i kriptovalute pri Ministarstvu finansija, možemo slobodno zaključiti da će na Crnu Goru MiCA možda imati i najveći uticaj od svih zemalja u regionu i da bi Crna Gora mogla veoma brzo postati "Crypto Fiendly" zemlja s velikim brojem stranih investitora iz kripto-industrije.

Zanimljivo je da je Srbija jedna od prvih zemalja u svetu koja je regulisala oblast kripto-imovine na jedan sveobuhvatniji način posebnim zakonom "lex specialis" pod nazivom "Zakon o digitalnoj imovini" upravo po uzoru na MiCA uredbu. Tako da na Srbiju MiCA neće imati toliki uticaj kao na ostale zemlje regiona.

Uticaj MiCA na globalno tržište bi trebao da bude jako veliki i pozitivan. Predviđanja su da bi MiCA za kripto-tržišta trebalo da postane ono što je GDPR za privatnost, jedan standard koji bi većina zemalja, koje ne zabranjuju kripto-imovinu, trebalo da podrži i usvoji.

 

Boris Majstorović je izvršni direktor i rukovodilac sektora informaciono-tehničke podrške i razvoja u kompaniji Digital Assets Management Banjaluka, koja je osnivač prve kripto-berze i kripto-menjačnice u BiH - Balkan Crypto Exchange (BCX).

Sadržaj, stavovi i mišljenja izneti u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar