Lifestyle creep - druga vrsta inflacije i kako je prepoznati

Iako je inflacija reč od koje se u poslednje vreme ne može pobeći, ovog puta nećemo govoriti o rastu nivoa potrošačkih cena čije objavljivanje pomno prate kako finansijska tržišta, akademska zajednica, tako i prodavci na pijaci. Govorićemo o pojmu inflacije životnog stila, što je možda najsrećniji prevod originalnog pojma "lifestyle creep". Šta to zapravo znači? Što više zarađujemo - više i trošimo, ali toliko više da se to negativno odražava na naše, pre svega, dugoročne finansije i posledično na narušavanje tog željenog i dostignutog stila života.

Potpuno je normalno da sa rastom prihoda i troškovi rastu, ali problem nastaje kada je rast troškova života brži od rasta prihoda. Možda je nezahvalno o ovome pričati u vreme visoke opšte stope inflacije, ali efekti "lifestyle creepa" su prisutni bez obzira na tekuće kretanje nivoa cena i mogu negativno uticati na dugoročne finansijske ciljeve pojedinca (kao što je formiranje fonda za hitne slučajeve/crne dane, otplata stambenog kredita, štednja za obrazovanje dece ili štednja za penziju).

Malo ko je imun na bolje i potpuno je prirodno poželeti još jedan par cipela, bolji auto ili egzotično putovanje. Ali, dok se okrenete, vidite da vam treba još jedan ormar samo za sandale, ormarić u kupatilu za kreme, ili vas nove gume za auto iz snova koštaju celu mesečnu platu. Onda se, čak i sa natprosečnim primanjima, možete naći u situaciji da živite od plate do plate, imate nepotrebne i skupe dugove po kreditnim karticama ili prekoračenja na tekućim računima. U tom slučaju svako neočekivano smanjenje u prihodima ili iznenadni trošak može vas dovesti u nove probleme sa plaćanjem tekućih/obaveznih troškova i računa.

Kako da znate da ste u ovoj situaciji?

• Stvari koje su vam se nekad činile luksuzom sada vam se čine neophodnim, bilo da je reč o novom telefonu, brendu odeće, automobilu, putovanjima;

• Novac vam neosetno beži iz ruku. Svakodnevne sitnice, na koje možda i ne obraćate pažnju jer ne predstavljaju velike iznose u odnosu na vaša primanja (izlasci na piće, pretplate za striming platforme, dodatne aktivnosti za decu), mogu dovesti do toga da na kraju meseca nemate predstavu na šta vam je otišla plata;

• Ne štedite više. Čak iako ste tokom godina imali povećanje prihoda, ako i odvajate deo za štednju/investicije, taj iznos ostaje isti i relativno se smanjuje u odnosu na druge stvari na koje trošite novac;

• Ne osećate da imate kontrolu nad svojim novcem. Ako se na kraju meseca neprijatno iznenadite kada vidite koliko ste u minusu, ili koliko ima duga na revolving kartici, možete biti sigurni da vaš životni stil prevazilazi vaše mogućnosti;

• Pomisao na odricanje od nekih zadovljstava/troškova deluje poražavajuće.

 

Bloomberg

 

Kako da potrošnju držite pod kontrolom?

Inflacija životnog stila može vam izgledati kao napredak u životu. Zapravo, stalno poboljšavanje načina života naravno nije loša stvar, sve dok istovremeno vodite računa o svom finansijskom zdravlju i radite na dugoročnim ciljevima. Da biste situaciju, odnosno potrošnju držali pod kontrolom, razmislite o sledećem:

• Napravite mesečni budžet i držite ga se. Kako se vaš prihod povećava, važno je da ponovo razmotrite i svoj budžet. Razmislite o pravilu 50:50 koje kaže da bi najmanje polovina dodatnog novca koji zaradite trebalo da ide na štednju, otplatu duga ili ulaganje, a druga polovina na nova zadovoljstva/troškove. Na taj način, svako povećanje vašeg prihoda je takođe korak ka postizanju vaših finansijskih ciljeva pored poboljšanja vašeg životnog stila. U vreme inflacije, možda će to biti teže učiniti, ali uvek obratite pažnju na to koliko štedite i da li se taj iznos povećava kako više zarađujete;

• Postavite dugoročne ciljeve i pratite svoj napredak. Da li vam je privlačna pomisao da na računu u banci imate dovoljno da pokrijete svoje šestomesečne troškove? Da li ste počeli da štedite za novi automobil? Da li štedite za svoju penziju? Ovako bitni ciljevi vam pomažu na duge staze i daju neophodan fokus;

• Kontrolišite ili eliminišite nepotrebne dugove. Kada živite iznad svojih mogućnosti i nagomilate dugove, koji su lako dostupni, ali i veoma skupi, niste se dobro pozicionirali da biste postigli dugoročne finansijske ciljeve kao što je otplata stambenog kredita u razumnom roku, ili stvaranje ušteđevine za penziju;

• Automatizujte svoju štednju i investicije. Umesto da se oslanjate na reč datu sebi da biste se držali svojih ciljeva, postavljanje trajnih naloga može vam pomoći da sprečite da vaša potrošnja izmiče kontroli;

• Budite spremni za odlazak u penziju i druge fluktuacije u prihodima. Prekomerna diskreciona potrošnja je posebno problematična kada vam prihod padne - na primer, ako izgubite posao, odete u penziju ili promenite radni angažman zbog, recimo, odgajanja dece;

• Pregledajte svoju potrošnju. Gde ide vaš novac iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec? Da li su sve vaše kupovine dobre/neophodne? Smanjite mesečni odliv. Napravite listu svojih stalnih troškova i izbacite one koji vam zaista nisu potrebni;

• Da biste izbegli impulsivne kupovine, napravite sebi listu za kupovinu. Navedite stavke koje želite na listu. Zatim, nakon unapred određenog vremena (na primer, nedelju ili mesec), ako i dalje želite tu stvar, kupite je. Na tu listu možete staviti ne samo stvari, nego i iskustva kojima se radujete. Zapitajte se: "Kakvo osećanje očekujem od ove kupovine? Koja osećanja pokušavam da izbegnem kupovinom?" Postavljanje sebi ovih pitanja pre nego što počnete da se lečite kupovinom može vam pomoći da izbegnete takozvanu hedonističku traku za trčanje - beskrajnu potragu za jednom stvari koja će nam doneti sreću. Iako vam kupovina poklona za sebe u početku može pružiti zadovoljstvo, istraživanja sugerišu da se često vraćate na ono kako ste se ranije osećali - to jest, dok se ne odlučite za novu stvar da biste se osećali srećno i ciklus ponovo počne.

 

Gordana Drobnjak je direktorka Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim penzionim fondom (EDPF). Ovaj komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.