.webp){kind=icon}
Šest meseci nakon napuštanja kancelarske dužnosti Angela Merkel u prvom pojavljivanju pred većim auditorijem, ove nedelje u Berlinu, govorila je o tome kako je doživljavala kontakte s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom više od 15 godina političkog života na svetskoj sceni.
Pri tom, nije došla da se izvini, što su možda očekivali oni koji misle da je njen odnos prema Putinu bio premekan i da je, zajedno s njenim prethodnikom Gerhardom Schroederom, previše energetski vezala Nemačku za Rusiju.
Merkel je u razgovoru, organizovanom na sceni pozorišta u središnjem delu Berlina kojeg je osnovao Bertolt Brecht, rekla da je oduvek znala kako samo trgovina i dijalog nisu dovoljni da Putina pretvore u dobrog komšiju. Ali, kaže, šta je Nemačka mogla da uradi: da ignoriše najveću zemlju na kontinentu?
Kako je rekla, brzo je shvatila da Putin mrzi demokratiju i želi da uništiti Evropsku uniju, koju je video kao sredstvo vezivanja na NATO bivših sovjetskih republika, poput Ukrajine, koje on smatra područjem pod ruskom sferom uticaja.
Priznala je da kompromis u NATO-u iz 2008. godine nije bio idealan. Tada je blokirala ideju da se započne s procesom koji bi vodio članstvu Ukrajine i Gruzije u NATO-u, uverena da bi takav korak isprovocirao rat kakav Putin sad vodi u Ukrajini. Kompromis se sastojao u tome da se kaže kako bi se Ukrajina i Gruzija mogli jednom priključiti NATO-u, ali ne u tom trenutku. To je razočaralo Ukrajinu, ali i razljutilo Putina.
Merkel se ne slaže da je njen odgovor bio premekan kada je Putin pripojio Krim jer je Rusija izbačena iz grupe G8, koja je ponovo postala grupa G7 ekonomski najmoćnijih zemalja sveta.
Takođe, kaže da je pomogla da održi jedinstvo EU-a i zapadnih zemalja u odnosu prema Rusiji jer je upravo to ono što Putin želi da razdvoji.
Merkel se u objašnjavanju razvoja događanja vraćala na dogovore iz Minska iz 2014. i 2015, u kojima je učestvovala kao jedan od posrednika između Putina i lidera Ukrajine u to vreme.
Rezultat nije bio sjajan jer je Ukrajina zapravo morala popustiti Rusiji u tretmanu istočne regije Donbas u zamenu za prekid vatre koji nikad nije potpuno učvršćen.
Merkel smatra da su ti sporazumi Ukrajini kupili dragoceno vreme kako bi se pripremila za ruski napad do kojeg je došlo ove godine. Premda, kako kaže, njeno srce kuca za Ukrajinu, imala je obavezu baratati sa stvarnim stanjem stvari, a Minsk je barem privremeno zagarantovao mir.
Neoprostiva greška
Zamišljena i artikulisana, kako je izgledala na sceni, Merkel je podsetila na nekadašnjeg britanskog premijera Nevillea Chamberlaina, koji je nakon Minhenskog sporazuma s Adolfom Hitlerom 1938. oko tadašnje Čehoslovačke rekao da se nada da je osiguran mir.
U to doba nacisti su već pripojili Austriju i pripremali se da progutaju Čehoslovačku, tvrdeći da sudetskim Nemcima preti uništenje. Trebalo je da odjeci tih zbivanja budu prisutni i tokom pregovora u Minsku nakon što je Putin već stavio ruke na Gruziju, Krim i Donbas.
Kao Chamberlain, i Merkel može ostati u sećanju kao predstavnica demokratskog sveta koja je nastojala izaći u susret tiraninu kom se nikad ne može uspešno izaći u susret. U oba slučaja može se dogoditi da dva inteligentna i sofisticirana političara ostanu u sećanju kao premekani kada je trebalo da budu čvrsti.
Ipak, ova poređenja zaslužuju jednu napomenu. Ono što izgleda jasno sada, nije moralo izgledati tako tada. Hitler se možda mogao zaustaviti na Čehoslovačkoj bez napada na ostatak Evrope. Putin je mogao da proba da osnažiti rusku privredu i ugled umesto da državu pretvori u međunarodnog izopštenika. Moglo se dogoditi da umre ili da bude skinut s vlasti. Čak ni Merkel nije mogla da predvidi koliko će izolovan, fizički i mentalno, završiti Putin.
Diplomatija nije pogrešna samo zato što nekad ne uspe, rekla je Merkel u intervjuu i dodala da nema žaljenja jer nije mogla učiniti više da bi se sprečila sadašnja tragedija.
Pre godinu dana izgledalo je da je učinak 16-godišnje vladavine Merkel pozitivan. Bila je lider malih koraka, ali samouverena - uspela je da održi zajedno Nemačku, Evropu i ponekad celi Zapad. Mekan odnos prema Rusiji i Kini bio je tek delić njene kancelarske priče.
Sada je Putin okrenuo tu priču i razmišljanje o nasleđu Merkel.
Stoga, neoprostiva je greška da Merkel, ako je već razumela pretnju koja dolazi od Putina kao što tvrdi, nije objasnila Nemcima i Evropi o čemu je zapravo reč. Bez dobre komunikacije, ostavila je Evropu nepripremljenu.
