Da li će EU poništiti odluku o zabrani benzinaca i dizelaša

Evropska komisija (EK) će u utorak, 16. decembra, prema svemu sudeći, poništiti odluku o zabrani prodaje vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem nakon 2035. godine. Time Komisija, praktično, popušta pod snažnim pritiskom Nemačke, Italije i drugih zemalja s jakom automobilskom industrijom.

Prema dokumentima u koje je Bloomberg News imao uvid, iako se rasprave još vode i situacija se može promeniti, razmatraju se moguće "rupe" u regulativi koje bi mogle dovesti do produženja roka za pet godina, pa čak i do potpunog ukidanja zabrane, tvrde izvori upoznati s pregovorima.

Strategija Komisije ide u smeru dopuštanja nastavka korišćenja motora s unutrašnjim sagorevanjem do 2040. godine u plagin hibridima i električnim vozilima (EV), ali uz stroge uslove. To bi uključivalo korišćenje naprednih biogoriva i takozvanih e-goriva proizvedenih iz obnovljivih izvora, kao i upotrebu zelenog čelika u proizvodnji vozila.

Zabrana proizvodnje motora s unutrašnjim sagorevanjem proizašla je iz regulative iz 2023. godine, kojom je propisano da svi novi automobili i kombiji u EU - nakon 2035. godine - ne smeju da ispuštaju ugljen-dioksid. Ako dođe do pomeranja roka, to bi predstavljalo najznačajnije povlačenje Evropske unije s njene zelene agende u poslednjih pet godina.

 

Potražnja za električnim vozilima razočarala industriju

Nemačka je poslednjih meseci predvodila kampanju za ukidanje zabrane, upozoravajući da bi ona imala snažan negativni efekat na već krhku domaću industriju.

"Evropska komisija će izneti jasan predlog za ukidanje zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem", izjavio je u petak Manfred Weber, čelnik najveće političke grupe u Evropskom parlamentu, Evropske narodne partije. "To je bila ozbiljna greška politike auto-industrije", dodao je.

Ovaj zaokret je rezultat intenzivnog lobiranja kompanija poput Stellantisa i Mercedesa, koje su tražile smanjenje rizika od kazni koje bi u narednim godinama mogle premašiti milijardu evra. Nemačka je takođe počela da vrši pritisak da se ublaže političke napetosti i smanji šansa za gubitak radnih mesta.

Nemačka je poslednjih meseci predvodila kampanju za ukidanje zabrane | Pixsell

"Ne možemo učiniti ništa ozbiljno za zaštitu klime ako nemamo konkurentan proizvodni sektor. Moramo što pre da prilagodimo uslove u Evropi kako bi ova industrija imala budućnost", poručio je nemački kancelar Friedrich Merz.

Prošlog meseca, Merz je u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen upozorio da proizvođačima automobila treba veća fleksibilnost, s obzirom na to da potražnja za EV nije ispunila očekivanja industrije.

"Veliki delovi evropske automobilske industrije, uključujući Nemačku, a posebno mislim na dobavljače, nalaze se u izuzetno teškoj privrednoj situaciji. Zato moramo što pre prilagoditi okvirne uslove u Evropi, kako bi ova industrija imala budućnost ovde", napisao je.

Osim mogućeg ukidanja zabrane, EK bi u sredu trebalo da predstavi i paket mera za ubrzavanje prelaza prema zelenijem prometu. Prema dokumentima u koje je Bloomberg News imao uvid, one uključuju potporu evropskim proizvođačima malih električnih vozila. Ti proizvođači bili bi izuzeti od dela zahteva povezanih sa sigurnošću i okolinu na period od deset godina, a predviđene su i subvencije, te rezervisana parkirna mesta.

Ipak, Brisel ima ograničen uticaj na način na koji države članice oblikuju lokalne poreske sisteme, pri čemu finansijski podsticaji uveliko zavise od nacionalne fiskalne snage.

Bloomberg

 

 

Mogući rizici

Pauza koja bi velikim proizvođačima električnih vozila omogućila predah naišla je na oštre kritike zagovornika zelene politike. Smatraju da bi takva fleksibilnost mogla da uspori razvoj u Evropi i dodatno poveća tehnološki zaostatak u odnosu na američku Teslu i kineske konkurente poput BYD-ja. Prema njihovom mišljenju, Evropa rizikuje da postane bastion zastarele tehnologije i da dodatno oslabi svoju konkurentnost.

"Ono što se sada događa alarm je za industriju", kaže Jos Delbeke, profesor na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci i bivši visoki zvaničnik EU za klimatsku politiku. "Određena fleksibilnost možda je opravdana, ali ona mora biti privremena. U suprotnom, rizikujemo promašivanje klimatskih ciljeva i gubitak u tehnološkoj trci", dodaje.

Kritike stižu i iz samog sektora električnih vozila, gde tvrde da će ovakvo povlačenje samo dodatno ojačati poziciju Kine.

"Tehnologija je spremna, infrastruktura za punjenje postoji, potrošači su spremni. Šta onda čekamo?", rekao je za Reuters izvršni direktor Polestara Michael Lohscheller.

"Postoji opasnost da se stvori konfuzija oko smera u kojem se ide", izjavio je za Bloomberg William Todts, direktor Transport & Environmenta, koji se zalaže za "čistu" saobraćajnu politiku u Evropi. "Veliki je rizik da izgubimo još nekoliko godina raspravljajući o tome kako bi industrija budućnosti trebalo da izgleda", dodaje.

 

Zelena tranzicija kao žrtva populizma

Cena zelene tranzicije je izuzetno osetljivo pitanje za vlade u vreme jačanja populizma. Te bojazni su se jasno videle i ranije ovog meseca, kada je EU postigla preliminarni dogovor o novom klimatskom cilju za 2040. godinu.

Paket uključuje i jednogodišnje odlaganje novog sistema trgovanja emisijama za goriva u saobraćaju i grejanju, do 2028. godine. Nekoliko država i evroposlanika tražilo je odlaganje zbog straha da bi sistem mogao povećati troškove energije i izazvati nezadovoljstvo birača.

Iako bi to dugoročno poskupelo vožnju vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem i time učinilo električna vozila privlačnijima, političari strahuju da bi takav potez mogao podstaći novi talas nezadovoljstva.

Pod pritiskom populističkih stranaka skeptičnih prema klimatskim politikama, zelene mere sve češće se prikazuju kao pretnja prosperitetu. Vlade se zato sve više priklanjaju zaštiti tradicionalnih proizvodnih sektora, nastojeći da izbegnu dodatne političke napetosti.