text size
Program opraštanja studentskih kredita američkog predsednika Joea Bidena, koji se tiče desetina miliona građana, proširiće se kroz ekonomiju u obliku promena u ličnoj potrošnji i štednji, ali nijedan drugi pokazatelj neće se pratiti pažljivije od inflacije.
Kad su u sredu objavljivali plan, iz Bele kuće su naznačili da će potez imati dvojake posledice. S jedne strane, smanjiće se ukupna dugovanja stanovništva i time bi se potencijalno moglo osloboditi više novca za potrošnju. S druge strane, ponovo će se pokrenuti otplate kredita koje su bile suspendovane više od dve godine.
Sveukupno, kombinacija rasta ušteđevina i pada dugovanja mogla bi povisiti stopu inflacije za 0,1 do 0,3 procentna poena, procenjuje Michael Pugliese, ekonomista u banci Wells Fargo & Co. U "Bloomberg Economicsu" vide potencijal da inflacija iduće godine bude za dodatnih 0,2 procentna poena viša, uz rizik nastavka rasta. Stopa inflacije, merena indeksom potrošačkih cena, prošlog meseca je bila 8,5 odsto, blizu 40-godišnjeg maksimuma.
"U širokom planu, to nije mnogo", opisao je Pugliese sveže pritiske, uz ograničenje da postoje i još nepoznati detalji koji će uticati na njegovu procenu. "Ipak, inflacija se sada nalazi na prilično alarmantnim nivoima. U trenutku kad je ekonomija u ovakvom stanju, ovo samo preti dodavanjem još ulja na vatru", dodao je.
Kako Biden i Demokratska stranka opraštanje duga koriste da bi pre izbora u novembru ojačali podršku među mlađim i progresivnijim glasačima, pošto stranci preti gubitak većine u Kongresu, nova odluka izazvala je i glasne kritike da je vlast kriva za rast cena koju izaziva pojačana potrošnja, posebno zbog subvencijskog paketa vrednog 1,9 milijardi dolara za posledice pandemije kovida.
Efekti opraštanja studentskih kredita osećaće se u raznim sferama. Od 43 miliona korisnika federalnih studentskih kredita koji imaju pravo na oproštaj, za njih dvadesetak miliona će dug potpuno biti izbrisan, procenjuju u Beloj kući, a 90 odsto iznosa završiće kod onih koji zarađuju manje od 75.000 dolara godišnje.
Udeo studentskih kredita manji je jedino od stambenih kredita u dugovima domaćinstava.
Podsticanje potrošnje
Po pitanju šireg uticaja na ekonomiju, dodatno odlaganje na otplate kredita i sveukupni pad dugovanja će podstaći potrošnju, ali "to još uvek zavisi od toga koliko će ljudi biti spremni da troše u sadašnjim uslovima visoke inflacije i rastućih kamatnih stopa", rekao je Sal Guatieri, viši ekonomista kompanije BMO Capital Markets. "Potez će ublažiti rizik oko usporavanja američke ekonomije", kazao je.
Bidenov plan za otpis dela studentskih kredita smanjiće teret milionima domaćinstva, ali januar će biti kraj perioda odlaganja otplate. To znači da će milioni onih čiji su krediti veći od 10.000 dolara ili zarađuju više od granica koje su vlasti odredile, morati prvi put od marta 2020. da otplate rate kredita, što će im ostaviti manje novca za drugu potrošnju.
Nivo ukupne zaduženosti po studentskim kreditima premašuje 1,7 milijardi dolara, pokazuju Fedovi podaci, i jedino stambeni krediti imaju veći udeo u ukupnim dugovima američkog stanovništva.
Biden je naglasio da je plan usmeren prema srednjoj radničkoj klasi. Iznos od deset hiljada dolara oproštaja za većinu korisnika studentskih kredita biće dvostruko viši za one koji su primali Pell stipendije. Više od 90 odsto tih stipendija dodeljuje se porodicama koje zarađuju manje od 60 hiljada dolara godišnje.
Opraštanje dugova jače će uticati na dugoročno bogatstvo domaćinstava, umesto kratkoročnog efekta na potrošnju, kazao je ekonomista Arin Dube, profesor na Amherst fakultetu Sveučilišta u Massachusettsu. Studentski krediti često ograničavaju one koji prvi put kupuju nekretnine, tako da bi eliminacija dugovanja mogla osloboditi potrošnju u budućnosti, kazao je.
"Postoje dobri razlozi i za podršku i za protivljenje planu", kazao je. "Ipak, za mene inflacija ne igra veliku ulogu. Ovo je u osnovi prebacivanje privatnog duga u državni, i to će se razvodniti", dodao je.
.webp){kind=icon}
