Program opraštanja studentskih kredita američkog predsednika Joea Bidena, koji se tiče desetina miliona građana, proširiće se kroz ekonomiju u obliku promena u ličnoj potrošnji i štednji, ali nijedan drugi pokazatelj neće se pratiti pažljivije od inflacije.
Kad su u sredu objavljivali plan, iz Bele kuće su naznačili da će potez imati dvojake posledice. S jedne strane, smanjiće se ukupna dugovanja stanovništva i time bi se potencijalno moglo osloboditi više novca za potrošnju. S druge strane, ponovo će se pokrenuti otplate kredita koje su bile suspendovane više od dve godine.
Sveukupno, kombinacija rasta ušteđevina i pada dugovanja mogla bi povisiti stopu inflacije za 0,1 do 0,3 procentna poena, procenjuje Michael Pugliese, ekonomista u banci Wells Fargo & Co. U "Bloomberg Economicsu" vide potencijal da inflacija iduće godine bude za dodatnih 0,2 procentna poena viša, uz rizik nastavka rasta. Stopa inflacije, merena indeksom potrošačkih cena, prošlog meseca je bila 8,5 odsto, blizu 40-godišnjeg maksimuma.
Podsticanje potrošnje
Po pitanju šireg uticaja na ekonomiju, dodatno odlaganje na otplate kredita i sveukupni pad dugovanja će podstaći potrošnju, ali "to još uvek zavisi od toga koliko će ljudi biti spremni da troše u sadašnjim uslovima visoke inflacije i rastućih kamatnih stopa", rekao je Sal Guatieri, viši ekonomista kompanije BMO Capital Markets. "Potez će ublažiti rizik oko usporavanja američke ekonomije", kazao je.
Bidenov plan za otpis dela studentskih kredita smanjiće teret milionima domaćinstva, ali januar će biti kraj perioda odlaganja otplate. To znači da će milioni onih čiji su krediti veći od 10.000 dolara ili zarađuju više od granica koje su vlasti odredile, morati prvi put od marta 2020. da otplate rate kredita, što će im ostaviti manje novca za drugu potrošnju.
Nivo ukupne zaduženosti po studentskim kreditima premašuje 1,7 milijardi dolara, pokazuju Fedovi podaci, i jedino stambeni krediti imaju veći udeo u ukupnim dugovima američkog stanovništva.