Trump uvodi carinu od 25 odsto na uvoz automobila u SAD, troškovi veći

Predsednik Donald Trump uveo je carinu od 25 odsto na uvoz automobila u Sjedinjene Američke Države, a ta mera je stupila na snagu odmah nakon ponoći po vašingtonskom vremenu. Očekuje se da će se zbog toga drastično povećati troškovi i poremetiti lanci snabdevanja u automobilskoj industriji.

Osim toga, određeni delovi za automobile biće obuhvaćeni istim carinama najkasnije do 3. maja ove godine, sudeći prema planu koji je Trump objavio prošle nedelje. To bi moglo znatno da poveća cenu novih automobila i dovede do pada prodaje u automobilskoj industriji.

Primena ovih mera usledila je nakon što je Trump u sredu najavio da će SAD uvesti 10 odsto carine na uvoz iz svih zemalja, uz dodatne dažbine za oko 60 država. Iako su uvezeni automobili i delovi izuzeti iz ovih tzv. recipročnih carina, proizvođači automobila već trpe posledice Trumpove eskalirajuće trgovinske politike.

"Iako se čini da je sektor izbegao najgori scenario, i dalje smo zabrinuti da će carine na vozila i delove ostati na snazi i stvoriti značajan finansijski teret," napisao je analitičar Bernsteina Daniel Roeska u izveštaju svojim klijentima.

SAD će takođe zadržati postojeće carine od 25 odsto na uvoz iz Kanade i Meksika, dok će roba koja ispunjava uslove slobodnog trgovinskog sporazuma između ovih zemalja ostati oslobođena carina na neodređeno vreme, saopštili su zvaničnici. Ove mere su prvobitno uvedene kako bi se smanjio priliv fentanila, a zemlje će preći na novi režim carina ako se ti nameti ukinu, dodali su zvaničnici.

Iako je ova poslednja odluka donekle ublažila dodatni pritisak na industriju, proizvođači automobila i dalje se suočavaju sa značajnim povećanjem troškova i poremećajem u lancima snabdevanja zbog Trumpovih novih carina na uvoz vozila i delova.

Već nedeljama izvršni direktori automobilskih kompanija lobiraju kod administracije da ograniči štetu izazvanu Trumpovim trgovinskim merama. Kompanije kao što su Ford Motor Co., General Motors Co. i matična kompanija Chryslera, Stellantis NV, pokušavale su da izdejstvuju izuzeće za određene jeftinije auto-komponente iz planiranih carina.
Izvršni direktori automobilske industrije izjavili su da podržavaju Trumpov cilj da poveća proizvodnju automobila u SAD i ojača domaću proizvodnju.

Međutim, premeštanje proizvodnih pogona moglo bi potrajati godinama, a pojedini dobavljači auto-delova, koji se već bore s finansijskim problemima, možda nikada neće moći da presele proizvodnju.

Akcije proizvođača automobila pale su nakon što je Trump objavio dugo očekivane mere, ali su kasnije delimično nadoknadile gubitke. Akcije General Motorsa pale su za 1,6 odsto nakon zatvaranja berze, Tesla Inc. je zabeležila pad od 6,2 odsto, dok je Stellantis oslabio za 1,9 odsto. Takođe, akcije Forda ostale su nepromenjene.

Trumpov plan carina već je izazvao potrese u industriji, čak i pre nego što su ove carine stupile na snagu. Kupci automobila pohrlili su u salone širom SAD kako bi zaključili kupovinu pre nego što cene porastu zbog novih carina. To je dovelo do skoka prodaje u martu na približno 17,8 miliona vozila godišnje, što je najviše od aprila 2021. godine, prema analizi Ryana Brinkmana iz JP Morgana.

Kompanija Mercedes-Benz Group AG razmatra mogućnost povlačenja svojih najjeftinijih modela, poput malog SUV-a GLA, sa američkog tržišta, jer bi ih nove carine učinile neisplativim, prenosi Bloomberg.