OPEC+ i cena nafte: kako funkcioniše najmoćniji naftni savez

Malo koja organizacija ima direktan uticaj na cenu koju plaćate na benzinskoj pumpi kao OPEC+. Svaki put kada se ta grupa zemalja sastane i donese odluku o proizvodnji nafte, cene sirove nafte na globalnom tržištu mogu da skoče ili padnu u veoma kratkom roku. Ipak, mnogi znaju da OPEC+ postoji, a da pritom ne razumeju tačno šta ta skraćenica znači, ko su njegovi članovi i zašto njihovi sastanci toliko utiču na tržište. U ovom tekstu se to razjašnjava, uz osvrt na ono što grupa trenutno radi u senci sukoba na Bliskom istoku.

Šta je OPEC i kako je nastao

OPEC (Organization of the Petroleum Exporting Countries) osnovan je 1960. godine u Bagdadu, sa ciljem da koordiniše naftnu politiku svojih članica, obezbedi stabilne prihode zemljama proizvođačima, redovno snabdevanje potrošača i odgovarajući prinos investitorima u naftnu industriju. Danas organizacija broji 11 zemalja, uglavnom sa Bliskog istoka i iz Afrike, uz Venecuelu kao jedinu članicu iz Južne Amerike. Ono što OPEC čini strateški značajnim pored same trenutne proizvodnje, jesu rezerve, s obzirom na to da zemlje članice zajedno drže gotovo 80 odsto svih dokazanih svetskih rezervi sirove nafte. U normalnim tržišnim okolnostima članice OPEC-a proizvode približno trećinu svetske sirove nafte, ali je njihov trenutni udeo znatno niži zbog ratnih poremećaja i ograničenja izvoza

Zašto 'plus' - i što je to promenilo

OPEC+ je proširena verzija ove koalicije, nastala 2016. godine, kada su se OPEC-u pridružili i veliki proizvođači van organizacije, predvođeni Rusijom, kako bi zajednički koordinisali nivoe proizvodnje. Razlog za to proširenje bio je taj da ekspanzija američke proizvodnje nafte iz škriljaca (shale) tokom prethodne decenije oslabila je sposobnost samog OPEC-a da presudno utiče na ravnotežu između ponude i tražnje, pa je uključivanje Rusije i drugih proizvođača poput Kazahstana i Omana omogućilo grupi da ponovo kontroliše znatno veći deo globalne ponude. Uključivanjem Rusije i drugih proizvođača van OPEC-a, širi savez OPEC+ povećao je svoj udeo na približno polovinu svetske proizvodnje nafte, međutim, nakon izlaska UAE iz saveza, taj udeo se korigovao na oko 45 odsto. To grupi daje ogroman uticaj na globalnu cenu, čak i kada pojedinačne zemlje članice nemaju istu motivaciju ili interese.

Kako grupa zapravo funkcioniše

Mehanizam OPEC+ zasniva se na ugovorenim proizvodnim ciljevima, kojima se zemljama uključenim u sporazum određuje nivo proizvodnje. Pojedine članice, poput Irana, Libije i Venecuele, mogu biti izuzete iz ograničenja zbog sankcija, političke nestabilnosti ili problema sa proizvodnjom. Grupa se sastaje periodično, pri čemu se učestalost sastanaka menja u zavisnosti od tržišnih okolnosti. Pored sastanaka svih članica, održavaju se i sednice Zajedničkog ministarskog komiteta za monitoring (JMMC), kao i sastanci užeg kruga zemalja koje učestvuju u dobrovoljnim promenama proizvodnje.

JMMC prati da li se članice pridržavaju ugovorenih proizvodnih ciljeva i daje preporuke o daljim potezima grupe. U praksi disciplina nije uvek potpuna, a Irak i Kazahstan više puta su proizvodili iznad dogovorenih nivoa, zbog čega su morali da predstave planove kojima bi naknadno nadoknadili prekoračenja.

Zašto su sastanci OPEC+ toliko važni za cenu nafte

Svaki sastanak OPEC+ predstavlja važnu poruku tržištu o budućem pravcu ponude nafte. S obzirom na veliki deo svetske proizvodnje koji grupa kontroliše, čak i manje promene u tonu ili donetim odlukama mogu izazvati značajne oscilacije cena. To je posebno došlo do izražaja tokom pandemije 2020, kada je OPEC+ sproveo rekordno smanjenje proizvodnje od gotovo deset miliona barela dnevno, čime je pomogao da se ograniči višak ponude i postavio osnovu za kasniji oporavak cena.

Najave povećanja proizvodnih ciljeva tokom 2025. i 2026. povremeno su vršile pritisak na cenu nafte jer su podsticale očekivanja veće ponude. Ipak, njihov stvarni efekat ostao je ograničen, pošto su ratni poremećaji i problemi sa izvozom sprečili brojne članice da dostignu dozvoljene nivoe proizvodnje.

Šta OPEC+ trenutno radi povodom Bliskog istoka

Trenutna situacija posebno je osetljiva zbog sukoba između SAD i Izraela s jedne i Irana s druge strane, koji je direktno poremetio naftne tokove iz Persijskog zaliva. Iako se regionalni izvoz delimično oporavio, i dalje je znatno ispod predratnog nivoa, pri čemu približno trećina ranijih isporuka nedostaje sa tržišta. JMMC je na avgustovskom sastanku izrazio zabrinutost zbog napada na energetsku infrastrukturu, čije posledice mogu biti skupe i dugotrajne za otklanjanje.

Uprkos poremećajima, OPEC+ je do septembra završio planirano ukidanje jednog sloja dobrovoljnih ograničenja proizvodnje. Međutim, povećanje dozvoljenih nivoa nije donelo odgovarajući rast stvarne ponude, jer rat, oštećenja infrastrukture i problemi sa izvoznim rutama sprečavaju pojedine članice da povećane kvote pretvore u dodatne količine na tržištu.

OPEC+ je početkom septembra odlučio da za oktobar ne menja proizvodne ciljeve. Izvori upoznati sa razgovorima očekuju da bi pauza mogla da traje do kraja godine, ali odluke za novembar i decembar još nisu formalno donesene. Grupa se istovremeno priprema za osetljive pregovore o kvotama za 2027. godinu, u okviru kojih se procenjuje maksimalni održivi proizvodni kapacitet članica. Irak već traži veću individualnu kvotu, tvrdeći da njegove proizvodne mogućnosti premašuju trenutno dodeljeni nivo, što ukazuje na potencijalno teške pregovore u narednim mesecima.

Prednosti modela OPEC+

Najveća prednost OPEC+ modela je sposobnost koordinisanog delovanja, jer kada nekoliko najvećih svetskih proizvođača deluje zajedno, grupa može znatno brže i efikasnije da reaguje na šokove ponude ili tražnje nego što bi to mogao pojedinačan proizvođač. Saudijska Arabija tradicionalno raspolaže najvećim rezervnim proizvodnim kapacitetom unutar grupe i zbog toga može da funkcioniše kao neka vrsta "amortizera" tržišta, jer je u stanju da relativno brzo poveća proizvodnju u slučaju ozbiljnijeg poremećaja ponude, što doprinosi stabilnosti tržišta i može da spreči ekstremne skokove cena.

Ipak, sadašnja kriza pokazuje granice tog mehanizma, pošto sama dodatna proizvodnja malo znači ukoliko su luke, naftovodi ili pomorski pravci ugroženi i proizvedena nafta ne može bezbedno da stigne do kupaca.

Ključne mane i kritike

S druge strane, OPEC+ se često kritikuje kao svojevrsni kartel. Kritičari tvrde da grupa koordinisanim ograničavanjem ponude može održavati cene nafte iznad nivoa koji bi se formirao uz slobodnu konkurenciju, na štetu potrošača širom sveta. Model se suočava i sa problemima unutrašnje discipline, jer pojedine zemlje više puta su premašivale ugovorene proizvodne ciljeve, što slabi kredibilitet i efikasnost čitavog sistema.

Dugoročno, OPEC+ postepeno gubi tržišni udeo u korist proizvođača van grupe, pre svega SAD, ali i Kanade, Brazila i Gvajane. Njihova proizvodnja raste dok savez svesno ograničava deo sopstvene ponude kako bi podržao cenu, mada rast konkurenata nije posledica samo politike OPEC+ već i ulaganja u nove proizvodne kapacitete.

Konačno, različiti politički interesi članica, od sankcija Rusiji do sukoba sa Iranom, unose dodatnu nepredvidivost u odlučivanje grupe, jer ekonomski ciljevi moraju stalno da se usklađuju sa geopolitičkim okolnostima.

OPEC+ ima veliku moć, ali ne i potpunu kontrolu

OPEC+ ostaje najuticajnija organizovana grupa proizvođača na strani globalne ponude nafte. Njene članice proizvode oko 45 odsto svetske nafte i raspolažu najvećim delom dokazanih rezervi, ali njihova stvarna moć zavisi od poštovanja ugovorenih ciljeva, raspoloživih kapaciteta i mogućnosti da proizvedenu naftu dopreme do kupaca.

Za investitore i potrošače zato će biti ključno da prate nekoliko paralelnih tokova - dalji razvoj sukoba na Bliskom istoku, brzinu oporavka proizvodnje i izvoza iz Persijskog zaliva, odluke sa narednih sastanaka OPEC+ i sposobnost članica da stvarnu proizvodnju približe zvanično dozvoljenim nivoima.