Rat u Iranu ponovo je povećao interesovanje za obveznice vezane za inflaciju

Skok cena energije izazvan ratom između Irana i Izraela podstiče investitore da se ponovo okrenu dobro poznatoj strategiji – obveznicama vezanim za inflaciju.

Ovaj specifičan segment tržišta duga retko dospeva u fokus javnosti zbog relativno malog obima i skromnih prinosa koje ove hartije od vrednosti obično donose u mirnim vremenima. Njihova glavna prednost je obećanje da će očuvati vrednost ulaganja kada dođe do naglog rasta cena.

 

Ipak, ta zaštita nije uvek pouzdana kao što se reklamira. Vrednost ovih obveznica, poznatih i kao "linkeri", oštro je pala 2022. godine, uprkos snažnom rastu inflacije nakon ruske invazije na Ukrajinu. Upravo je oslanjanje na inflaciono indeksirani dug bio jedan od razloga zbog kojih su britanske vodovodne kompanije zapale u toliko duboku finansijsku krizu da je vlada nakratko razmatrala delimičnu nacionalizaciju.

Šta su obveznice vezane za inflaciju i kako funkcionišu?

Za razliku od običnih obveznica koje isplaćuju fiksni prinos, kod obveznica vezanih za inflaciju i glavnica i kamatne isplate rastu u skladu sa potrošačkim cenama. Na taj način investitori su zaštićeni, jer prihod od ulaganja ne gubi realnu vrednost tokom vremena.

Nominalna vrednost duga prati unapred definisani indeks inflacije naveden u uslovima emisije. Kamatne isplate takođe rastu, pošto se obračunavaju kao procenat uvećane glavnice.

Bloomberg

Na sličan način funkcionišu i krediti kompanija vezani za inflaciju. Postoje i inflacioni svopovi, kod kojih se fiksne isplate zamenjuju iznosima prilagođenim inflaciji. Na taj način obična obveznica može praktično biti pretvorena u hartiju vezanu za inflaciju, što su koristile i pojedine britanske vodovodne kompanije.

Zašto ih izdaju kompanije i države?

Obveznice vezane za inflaciju mogu imati znatno niže kuponske stope od klasičnog duga, jer izdavaoci ne moraju da investitorima nadoknade rizik da će budući rast inflacije umanjiti realni prinos.

Ako inflacija na kraju bude niža od očekivane, ovaj vid zaduživanja može biti veoma povoljan.

Posebno su privlačne za kompanije čija profitabilnost direktno zavisi od kretanja potrošačkih cena. Na primer, britanskim vodovodnim kompanijama dozvoljeno je da račune korisnicima povećavaju u skladu sa inflacijom. Obveznice vezane za inflaciju omogućavaju im da usklade rast prihoda i rast troškova duga.

Kada inflacija raste, rastu i prihodi i kamatne obaveze. Kada inflacija uspori, smanjuju se i jedno i drugo.

Nefinansijske kompanije širom sveta izdale su više od 190 milijardi dolara ovakvih obveznica, pri čemu je više od polovine emitovano u Velikoj Britaniji i Brazilu. Ipak, to je i dalje manje od dva odsto globalnog tržišta korporativnih obveznica investicionog rejtinga.

Koji su rizici?

Obveznice vezane za inflaciju uglavnom imaju dugu ročnost, što njihove cene čini veoma osetljivim na promene realnih prinosa, odnosno prinosa korigovanih za inflaciju.

Iako inflaciono usklađivanje postepeno povećava glavnicu, taj efekat se akumulira tokom vremena i ne mora biti dovoljan da nadoknadi kratkoročne gubitke izazvane rastom realnih kamatnih stopa.

Zašto su toliko popularne u Velikoj Britaniji?

Britanska vlada emituje obveznice vezane za inflaciju još od osamdesetih godina prošlog veka. Glavni kupci bili su domaći penzioni fondovi, koji i svoje obaveze prema penzionerima usklađuju sa inflacijom.

S vremenom su i kompanije počele da izdaju slične instrumente kako bi iskoristile duboko domaće tržište kapitala.

Ukupan iznos britanskih državnih obveznica indeksiranih inflacijom, poznatih kao "gilts", dostigao je oko 688,5 milijardi funti (919 milijardi dolara) krajem 2025. godine, što čini četvrtinu ukupnog državnog duga. To je najveći udeo među zemljama Grupe sedam.

Britanska Kancelarija za upravljanje dugom upozorila je da veliki obim ovakvog duga čini javne finansije znatno osetljivijim na inflatorne šokove.

A šta je sa Brazilom?

Brazil je, posle SAD, drugi najveći izdavalac obveznica vezanih za inflaciju, ispred Velike Britanije.

Zemlja je u prošlosti prolazila kroz epizode hiperinflacije koje su potpuno obezvređivale klasične obveznice. Zbog toga su investitori zahtevali visoku premiju rizika, pa je tradicionalno zaduživanje bilo skupo.

Obveznice vezane za inflaciju pokazale su se kao efikasno rešenje. One nude fiksni prinos korigovan prema zvaničnom indeksu potrošačkih cena IPCA. Hartije koje su oslobođene poreza za individualne investitore, poput infrastrukturnih obveznica, gotovo uvek su vezane za ovaj indeks.

Kako je situacija u Velikoj Britaniji postala toliko ozbiljna?

Od ukupno 61 milijarde funti duga britanskih privatizovanih regionalnih vodovodnih kompanija u 2022. godini, više od polovine bilo je indeksirano inflacijom, prema podacima regulatora Ofwat.

Velika Britanija je u prethodnim godinama beležila višu i dugotrajniju inflaciju od većine razvijenih ekonomija.

Dodatni problem je to što je najveći deo korporativnog duga bio vezan za stariji indeks maloprodajnih cena (RPI), koji je rastao brže od zvanične stope inflacije.

Računi za vodu jesu rasli, ali ne dovoljno brzo ni dovoljno snažno da nadoknade eksploziju troškova kamata.

Britanski regulatori i dalje pregovaraju sa poveriocima kako bi sprečili kolaps najveće vodovodne kompanije u zemlji, Thames Water.