Federalne rezerve (Fed) povećale su referentnu kamatnu stopu za dodatnih 75 baznih poena, nastavljajući borbu protiv inflacije koja je najviša od osamdesetih godina prošlog veka i podgrevajući strah od recesije.
Ovo je treće uzastopno povećanje zvaničnika Feda i predviđaju da će referentna stopa dostići 4,6 odsto 2023. godine. U saopštenju u sredu nakon dvodnevnog sastanka u Vašingtonu, Savezni komitet za otvoreno tržište je ponovio da je "veoma pažljiv prema rizicima od inflacije".
Centralna banka je takođe ponovila da predviđa da će tekuća povećanja ciljanog raspona biti odgovarajuća i da je snažno posvećena vraćanju inflacije na cilj od dva odsto. Inflacija u SAD je u avgustu iznosila 8,3 odsto.
Odluka, koja je doneta jednoglasno, postavlja ciljni opseg za referentnu stopu federalnih fondova na tri odsto do 3,25 odsto, što je najviši nivo od pre finansijske krize 2008. godine, i porast od skoro nule na početku ove godine.
Zvaničnici očekuju da će referentna stopa porasti na 4,4 odsto do kraja godine i 4,6 odsto tokom 2023. godine, prema srednjoj proceni u ažuriranim kvartalnim projekcijama objavljenim uz saopštenje.
To ukazuje da bi četvrto uzastopno povećanje od 75 baznih poena moglo biti na stolu već na sledećem skupu u novembru. Očekuje se da će kamatna stopa padati i da će u 2024. iznositi 3,9 odsto, a da će u 2025. biti 2,9 odsto.
Projekcije, koje su pokazale strmiju putanju kamatne stope nego što su zvaničnici izložili u junu, naglašavaju odlučnost Feda da smiri inflaciju uprkos riziku da bi porast troškova zaduživanja mogao odvesti SAD u recesiju.
Powell i njegove kolege, optuženi zbog sporog početnog odgovora na eskalaciju cenovnih pritisaka, agresivno su se okrenuli kako bi sustigli zaostatak te sada donose i najagresivnije pooštravanje politike.
Procene ekonomskog rasta u SAD u 2023. smanjene su na 1,2 odsto i 1,7 odsto u 2024. godini, što odražava veći uticaj strože monetarne politike.