SAD uvele sankcije NIS-u; Vučić: Traže potpuni izlazak ruskog interesa

Kancelarija za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija dodala je Naftnu industriju Srbije (NIS) na listu sankcija usmerenih protiv kompanije Gazprom Neft i Ruske Federacije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nove mere podrazumevaju "potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a" i da predstoje razgovori sa američkim, kineskim i ruskim zvaničnicima.

"Nije namera da Srbija, bar tako kažu, bude meta Amerikancima, niti samo NIS, već je reč o jednom sveobuhvatnom udaru na ruske kompanije koje nemaju samo u svom posedu naftovode, proizvodnju i rafinerije, već i sve povezane kompanije - uključujući NIS - meta su ovih sankcija", kazao je Vučić u petak popodne. "Amerikanci su pre nekoliko minuta objavili zvanično saopštenje, a odluke su tek počeli da kače na svoje sajtove. Mi smo dobili mnogo objašnjenja i njih ćemo nastaviti da primamo i večeras i sutra u razgovorima sa najvišim zvaničnicima - gospodinom Vermom, O'Brienom i svim ostalima koji su gosti u Beogradu."

Podsetimo, u srpsku prestonicu je stigla američka delegacija koju predvodi zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Richard Verma, a u čijem sastavu je i pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju James O'Brien.

Vučić je ocenio da je reč o najtežim sankcijama koje pogađaju jednu kompaniju u Srbiji i koje imaju dva pravna osnova - jedan iz 2014. i jedan iz 2021. godine, to jest iz doba administracija Baracka Obame i Joea Bidena.

"Zašto su ovakvu kombinaciju različitih pravnih osnova Amerikanci pripremili? To su uradili zbog toga da bi bilo nemoguće da se izvrdaju sankcije. Ništa ne možete od trenutka kada su sankcije uvedene - ukoliko bi Rusi želeli da prodaju svojih 50+6 odsto i Gazprom Nefta i Gazproma, oni to više ne mogu da prodaju nijednoj kompaniji jer ta kompanija istog sekunda dolazi pod njihove sankcije."

Bloomberg

Predsednik zemlje je rekao da se traži potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a. "Čekaćemo da vidimo kakva će još tumačenja biti, ali prema onome što smo videli, to je 'remove', a ne 'reduce'. Dakle, oni ne dozvoljavaju mogućnost da bude 49 odsto ili nešto manje procenata ruskog kapitala, već potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a."

Kompanija će moći da redovno posluje, ali sa planom vlasničke transformacije mora da se krene odmah i on mora da bude odobren od strane OFAC-a i američke vlade, dodao je. 

"Za sve operacije imaćemo samo 45 dana, dakle, zaključno sa 25. februarom. Do tada moramo ne samo da završimo 'signing', to jest potpisivanje bilo kakvog ugovora sa ruskom stranom, već da završimo i ono što se zove 'closing', sve mora da bude gotovo. Istekom ovog perioda za kontrolisani izlazak svih ruskih povezanih lica iz NIS-a od 45 dana, nastupaju sankcije u potpunosti. Jedino će biti moguće da se izvrši preostalo plaćanje eventualne kupoprodajne cene bilo kog udela, finansijska transkacija može da bude produžena još 15 dana, do 12. marta, ali i tu finansijsku transakciju mora da odobri OFAC", rekao je predsednik Srbije.

 

Tokom tog perioda moguće je održati samo postojeće ugovore i redovno poslovanje, istakao je. "OFAC-u je dozvoljeno da spreči, kako oni kažu, izigravanje svakih sankcija - to se odnosi na prebacivanje udela na neka treća lica. Iako dosad lica iz NIS-a nisu bila na listi sankcija, oni sebi ostavljaju mogućnost da svako rusko lice koje posluje u NIS-u u bilo kojem trenutku stave pod sankcije."

Prema Vučićevim rečima, Srbija ničim nije doprinela da ovakve sankcije budu uvedene. Kazao je i da su Sjedinjene Američke Države (SAD) najavile mogućnost konsultacija sa Srbijom, što će domaći državni vrh u subotu i iskoristiti. 

"Još mnogo važnih stvari je za nas ostalo nedovoljno jasno i raščišćeno, što nam ostaje da vidimo večeras i sutra u jutarnjim satima, a na sastanku sa gospodinom Vermom, O'Brienom i ostalima", poručio je on, dodavši da će razgovorima prisustvovati premijer Miloš Vučević i ključni ministri.

Najagresivnije američke sankcije ruskoj naftnoj industriji dosad

Vučić je rekao da najnovije sankcije pogađaju preko 400 fizičkih i pravnih lica. "Ovo je jedno od najvećih listiranja do sada, posle tri godine rata u Ukrajini. Cilja se na celokupni ruski naftni sektor."

U okviru novih ograničenja ruskom energetskom sektoru, SAD su naložile da se do 27. februara završe finansijske operacije sa kompanijama Gazprom Neft i Surgutneftegas. Velika Britanija se takođe pridružila američkom Ministarstvu finansija u sankcionisanju ove dve firme. Predsednik Srbije je rekao, da prema njegovim nezvaničnim saznanjima, najveći deo evropskih zemalja isto će se priključiti sankcijama SAD.

Depositphotos

"One nikako neće želeti da rizikuju, jer su američke sankcije veoma teške, sa ozbiljnim dejstvom protiv onih koji bi ih kršili. Srbija nije neprijateljska zemlja Ruskoj Federaciji. I mi ne želimo nikakvo neprijateljsko preuzimanje tuđe imovine. Zato ćemo razgovarati, i verujem da ću razgovarati sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Vladimirovičem Putinom. Telefonom, kao i na druge načine", naveo je Vučić, pomenuviši da Srbiji predstoje teški razgovori i oko obnove gasnog aranžmana.

U saopštenju OFAC-a se navodi da je američko ministarstvo finansija u petak preduzelo sveobuhvatne mere da ispuni obavezu Grupe sedam (G7) da smanji ruske prihode od energije, uključujući blokiranje dva najveća ruska proizvođača nafte. "Današnje akcije takođe nameću sankcije neviđenom broju brodova koji prevoze naftu, od kojih su mnogi deo 'flote u senci', neprozirnih trgovaca ruskom naftom, dobavljača naftnih polja sa sedištem u Rusiji i ruskih energetskih zvaničnika."

SAD su uvele neke od najstrožih sankcija ruskoj naftnoj industriji dosada i to protiv 183 tankera, desetina trgovaca, dve velike naftne kompanije i nekih rukovodilaca u ruskom naftnom sektoru, navodi se u dokumentu. "Stejt department takođe preduzima korake da smanji prihode Rusije od energije blokiranjem dva aktivna projekta tečnog prirodnog gasa, velikog ruskog naftnog projekta i entiteta iz trećih zemalja koji podržavaju ruski izvoz energije", dodaje se u saopštenju.

Na crnoj listi našli su se i generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov, direktor kompanije Gazprom Neft Aleksandar Djukov, sin suvlasnika Lukoila, milijarder Vagit Alekperov, kao i direktori kompanija Bashneft i Zarubezhneft.

Papir najavljen za vikend

Inače, predsednik Srbije tokom vikenda je i najavio da će papir iz SAD o sankcijama NIS-u stići u petak, 10. januara, ili u ponedeljak, 13. januara, dodajući da to neće izazvati krizu u zemlji. "Neće biti nikakve krize, imamo dovoljno rezervi nafte", rekao je Vučić u nedelju za RTS.

Bloomberg

Dan ranije je na sednici Vlade Srbije rekao da mu je američki podsekretar za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Jose Fernandez potvrdio da će ta zemlja uvesti direktne sankcije NIS-u. Tom prilikom je kazao da će sankcije izazvati probleme sa snabdevanjem nafte, Rafinerijom i Petrohemijom.

Glavne dileme tada su bile da li će sankcijama biti naloženo delimično ili potpuno ukidanje ruskog vlasništva u NIS-u i da li će Srbija stići da u propisanom roku sprovede potrebne mere. Naime, prema Vučićevim rečima, Fernandez mu je rekao da će Srbija imati rok od 30 dana da sagleda mogućnosti i pokrene akciju, a da za 60 dana treba da završi ceo proces. "Oni (SAD) će pre 15. januara izaći sa tom odlukom. Do 15. marta moramo da završimo sve. Do 15. februara mi moramo da znamo šta radimo", rekao je Vučić za vikend.

Preneo je i da je Fernandezu "izletelo" da SAD očekuju da Srbija izvrši nacionalizaciju NIS-a, gde bi Zapad priznao da ga Srbija uzme bez naknade, ali kako je rekao, on ne misli da to treba da bude cilj Srbije. Ipak, na pitanje da li Srbija ima novca da otkupi ruski deo akcija u NIS-u, predsednik zemlje je tokom gostovanja na javnom servisu rekao da ima novca da odmah to otkupi, kao i da ne bi morala da kupuje ceo paket, jer već poseduje 29 odsto svog udela.

Šta posle uvođenja sankcija

Iz NIS-a su posle vesti o sankcijama za Bloomberg Adiju kratko rekli da će pažljivo razmotriti sve detalje u vezi sa objavljenim informacijama i analizirati sve implikacije po poslovanje kompanije. "Istovremeno, NIS će ostati fokusiran na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata."

Poslovanje kompanije se, kako su dodali, u ovom trenutku obavlja neometano, snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je redovna i Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate.

"Građani Srbije ne treba ni na koji način - ko što ni mi to nećemo da učinimo - da reagujemo panično. Tražićemo od predstojeće administracije da razmotri ovu odluku još jedanput i da vidimo možemo li da dobijemo neke olakšavajuće okolnosti po pitanju ovih odluka koje su već donete. Verujem da ću pre kraja januara stupiti u kontakt sa novim šefom američkog ministarstva finansija. Zaštitićemo interese Republike Srbije po svaku cenu, građani nemaju razloga da brinu, neće biti nikakvih nestašica i neće biti bilo kakve ekonomske katastrofe", poručio je Vučić u petak.

Stručnjaci ovih dana navode da Srbija poseduje rezerve naftnih derivata koje mogu da pokriju potrebe tržišta za oko dva meseca. "Naše rezerve ćemo da čuvamo za još teže dane, koji mogu da dođu usled sukoba u Ukrajini, usled situacije u Pacifiku, Bliskom istoku i mnogim drugim delovima sveta. Tako da ćemo rezerve da čuvamo, a sada ćemo sve da uradimo kako treba. Ljudi ne moraju da brinu", rekao je predsednik zemlje tokom gostovanja na javnom servisu u nedelju.

Poznavaoci prilika su ranije ocenili da bi u slučaju da dođe do sankcija, zemlja bila prinuđena da uvozi derivate, mada ih i sada uvoze i privatnici i strane kompanije, ali je pitanje da li bi mogli da zadovolje potrebe. U Srbiji derivate uvoze Mol iz Mađarske, OMV iz Rumunije, Lukoil iz Bugarske i grčki Helenik.

Bloomberg Adria već je istraživala kako bi se sankcije mogle odraziti na cenu goriva, što neće obradovati vozače.

Gledano na nivou šireg tržišta, nafta je u petak popodne, posle objave dodatnih američkih sankcija Rusiji, već premašila 80 dolara za barel, dok SAD pokušavaju da ometaju tokove sirove nafte iz Rusije.

ICE Futures Europe

 

Fjučersi brenta su porasli za čak pet odsto - na najviši nivo od početka oktobra, dok se West Texas Intermediate popeo na oko 77 dolara, izvestio je Bloomberg.

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević u subotu je rekao da promene u režimu međunarodne trgovine NIS-a mogu prouzrokovati probleme u sigurnosti snabdevanja energijom i fiskalnoj stabilnosti Srbije jedino ukoliko se baš ništa ne preduzme, što je malo verovatno.

"Ima veliki broj opcija mimo nastojanja da se očuva sadašnja struktura tržišta. Pored Vlade Srbije, postoje i mnogi komercijalni učesnici na tržištu sposobni da preduzmu različite inicijative. Pored eventualnih političkih pregovora u SAD ili Ruskoj Federaciji, postoji i veliki prostor za mnogobrojne i različite strateške ili komercijalne opcije", kazao je Kovačević za Bloomberg Adriju.

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović istog dana je naglasio da je NIS minijaturni entitet da bi imao značaja za američku stranu.

"Ako zaista sledi blokada NIS-a, onda je scenario vrlo jasan - država će izvršiti preuzimanje ruskog udela sa ili bez dogovora sa ruskom stranom ili će ga otkupiti neka druga strana kompanija uz dogovor sa ruskom stranom", zaključio je sagovornik.

Prema poslednjim podacima, naftna kompanija je u prvih devet meseci 2024. ostvarila neto dobit od osam milijardi dinara, što je za 75 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. U NIS-u su ovo objasnili zastojem u proizvodnji tokom remonta i rastom obima obaveza po osnovu poreza i drugih javnih prihoda. U avgustu su akcionarima na ime dividende za 2023. godinu isplatili skoro 10,5 milijardi dinara u bruto iznosu.

Kada je reč o operativnim rezultatima, ukupan obim proizvodnje nafte i gasa u prvih devet meseci iznosio je 856,7 hiljada uslovnih tona, što je za jedan odsto manje nego u istom periodu prošle godine. U Rafineriji nafte Pančevo prerađeno je 2,5 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, odnosno za 16 odsto manje u odnosu na uporedni period. Ukupan obim prometa naftnih derivata smanjen je za devet odsto i iznosio je 2,7 miliona tona.

Akcije zaključile trgovanje u crvenom

Deonicama NIS-a trguje se na Beogradskoj berzi, a njihova cena zabeležila je pad kada su sredinom decembra inicijalno najavljene sankcije. U međuvremenu, akcije su se donekle oporavile.

Posle praznika, sreda im je donela rast od 3,32 odsto, u četvrtak su trgovanje završile padom od 1,8 odsto, a u petak su produbile taj pad za dodatnih 0,52 odsto. Time su nedelju zaključile cenom od 761 dinar. Ovo je i dalje relativno daleko od 622 dinara koliko su akcije vredele 16. decembra - nakon što je Vučić prvi put najavio američke sankcije - a što je ujedno bila i njihova najniža cena u poslednjih godinu dana.

Prema aktuelnoj vrednosti deonica, NIS-ova tržišna vrednost na berzi je preko 1,06 milijardi evra.

Ruski udeo u vlasništvu

Kada je američki ambasador Christopher Hill prošlog meseca izjavio da nema najava da će SAD uvesti sankcije NIS-u, on je takođe istakao da postoji zabrinutost da li NIS u ruskim rukama na neki način pomaže finansiranju rata u Ukrajini i da su to legitimna pitanja koja treba pažljivo razmotriti.

Međutim, prema mišljenju upućenih u dešavanja na tržištu energenata i poslovanje kompanija iz ovog sektora, izjava američkog ambasadora da NIS možda pomaže da se finansira rat u Ukrajini i nije baš najjasnija, jer profit koji ova kompanija dobija ide Gazprom Neftu. On izmiruje svoje obaveze prema državi, kao i svaka kompanija, i taj novac ide u ruski budžet, ali ne može se reći da on na taj način finansira rat.

Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije zbog rata u Ukrajini, u maju 2022. Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela.

Gazprom Neft je, dakle, trenutno vlasnik 50 odsto akcija, a Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, ima 6,1 odsto. Još 29,87 odsto je u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

Vučić je petak ocenio da je od ruske kupovine vlasničkog udela u NIS-u, ta firma značajno doprinosila, kako republičkom budžetu, tako i brojnim državnim razvojnim projektima.

Janaf: Razmatramo sve aspekte ove odluke

Iz Jadranskog naftovoda (Janaf) su posle vesti o sankcijama NIS-u saopštili da razmatraju sve apekte te odluke jer je NIS njihov najveći poslovni partner.

"NIS a.d. je Janafov dugogodišnji i najveći poslovni partner sa kojim ima sklopljeni ugovor o transportu 10 miliona tona nafte od 1. 1. 2024. do 31. 12. 2026. godine. Od trenutka najave mogućeg uvođenja sankcija, Janaf intenzivno sarađuje s nadležnim resorima Vlade Republike Hrvatske", navodi se u saopštenju, prenosi Index.hr.

Damir Senčar/Hina

Kako su poručili iz Janafa, predstavnici nadležnih hrvatskih institucija u proteklom periodu su kroz direktan kontakt s američkom administracijom, koja je svesna geostrateške važnosti Janafa za energetsku sigurnost regiona, sarađivali na pronalaženju rešenja za ublažavanje negativnih posledica na poslovanje Janafa.

"Puna primena sankcija nastupiće za 45 dana, a do tada je moguće prilagođavanje i preuzimanje mera koje bi omogućile dezinvestiranje i podržavanje sigurnog snabdevanja naftom Republike Srbije. Kao odgovorno društvo pažljivo i kontinuirano razmatramo sve aspekte ove odluke i spremni smo da zajedno sa hrvatskom vladom odgovorimo na izazove koji proizlaze iz nastale situacije", poručili su predsednik uprave Janafa Stjepan Adanić i član uprave Vladislav Veselica.

Janaf je naglasio da se još od decembra 2022. putem njihovog naftovoda u Srbiju transportuje isključivo nafta neruskog porekla. Kako je navedeno, u kompaniji svakodnevno prate razvoj događaja i u stalnom su kontaktu sa korisnikom naftovoda, kao i sa ostalim ključnim subjektima. 

(Ažurirano kroz ceo tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar