.webp){kind=icon}
Privredni udar koji se očekuje u Srbiji pogodiće bez razlike sve sektore industrije, iako je poslednje merenje situacije u ekonomiji bilo pozitivno i u drugom kvartalu ostvaren rast od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Analitičari privrednog sektora vide poljoprivredu kao jedan od retkih segmenata koji bi mogao da zaradi.
"Postoj izražen rizik usporavanja u delatnostima koje su uključene u međunarodne lance snabdevanja, a tu se pre svega misli na auto-industriju, proizvodnju mašina i opreme i druge oblasti. Ipak, s obzirom na to da su sve industrijske delatnosti i značajni konzumenti energenata, ova krizna situacija se može nazvati sistemskom, odnsono da pogađa sve grane prerađivačke industrije. Međutim, kako postoji značajan rast cena hrane, ovo je i prilika za proizvođače prehrambenih proizvoda, u prvom redu žitarica, da izvozom na međunarodno tržište ostvare značajne prihode", kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora za analitiku Privredne komore Srbije (PKS) za Bloomberg Adriju.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) u više navrata su objašnjavali da su najveći problemi razvoj sukoba u Ukrajini, odluke velikih svetskih centralnih banaka, kao i ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone. Za sada nema najava da će sukob u Ukrajini utihnuti, većina banaka pooštrava monetarnu politiku, a ni suša ne doprinosi optimističnoj slici.
Opširnije
Više od 350 firmi čuva preko 250 milijardi dolara u planovima
Veliki broj transakcija je odložen ili stavljen na čekanje
01.08.2022
Zemlje EU glavni investitor u Srbiji, Rusija i Kina daleko iza
Srbija sustiže Hrvatsku u prilivu investicija i sve više plasira u inostrane zemlje
05.07.2022
Inflacija pogurala rast prometa u industriji na 43 odsto u maju
U odnosu na prosek prethodne godine, promet je veći za 33,4 odsto.
15.07.2022
"Prvenstveno automobilska industrija, zatim građevinarstvo, a jednim delom i industrija nameštaja, tekstil, guma i obuća, kao i određeni segmenti rudarstva. Ukoliko dođe do dodatnih restriktivnih mera usled porasta broja obolelih od kovida, kao što je to trenutno slučaj u Kini, posledice će pretrpeti i saobraćajna industrija, turizam ugostiteljstvo i 'event' industrija", kaže Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku.
Vesti iz jula nisu bile nimalo optimistične, pa je američki BDP pao za 0,9 odsto, ukazujući na dolazak recesije. Dodatno, Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da će Nemačka, biti najlošija u grupi od sedam zemalja 2022. godine zbog oslanjanja ogromnog industrijskog sektora na ruski prirodni gas.
Bloomberg
"Treba naglasiti da u Nemačkoj, koja je glavni pokretač privrednog rasta EU, preovlađuje pesimizam, u pogledu kako će se njihova privreda izboriti sa posledicma energetske krize. Sa druge strane, u Velikoj Britaniji se beleži nagli rast nesolventnosti kompanija, najveći nakon 2009. godine", kaže Stanić.
I kineska ekonomija bi mogla da doživi snažan oporavak u drugoj polovini, ali teško će biti dostići cilj od 5,5 odsto, rekli su čelnici centralne banke te zemlje nedavno.
"Srpski izvoz u najvećoj meri zavisi od tržišta EU, a u manjoj meri od tržišta Kine. Niži rast ostvaren na oba ova tržišta znači da će i obim trgovinske razmene sa Srbijom biti verovatno niži, a samim tim i prilivi od izvoza. Međutim, za dugoročnije prognoze treba videti da li je ovo samo privremeni trend ili će rast najvećih svetskih tržišta i ekonomija postati hronično nizak", objašnjava Rajić za Bloomberg Adriju.
Bloomberg
Smanjene investicije
"Iako je značajno smanjen priliv stranih direktnih investicija u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period prošle, nije bilo dezinvestiranja u Srbiji, odnosno niko od postojećih investitora nije povlačio kapital. Međutim, ako kriza potraje i produbi se, onda je najrealnije očekivati da će proširenje postojećih projekata u Srbiji biti vrlo limitirano, a da se može desiti i odustajanje od nekih investicija, posebno iz zemalja EU, sa kojima mnoge domaće kompanije imaju poslovnu saradnju", navodi Stanić.
Prošlog meseca Evropska centralna banka (ECB) svoje kamatne stope podigla je za 50 baznih poena, dok su Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država (Fed) svoju kamatnu stopu po drugi put zaredom podigle za 75 baznih poena.
Dok više kamatne stope po pravilu doprinose smanjenju inflacije, one takođe dovode i do usporavanja privrednog rasta. Problem nastaje u vremenima velike neizvesnosti usled koje je i centralnim bankama teško da odrede pravu mere kojom će reagovati na rastuće cene, bez preteranog ugrožavanja privrednog rasta u celini. Srbija je podigla svoju referetnu kamatnu stopu više puta od početka godine zbog inflacije na tri odsto.
"Ovde treba naglasiti da kada postoji krizna situacija, prvo to osećaju investicije. S obzirom na to da sada imamo i restriktivnu monetarno-kreditnu politiku, koja se sprovodi kroz podizanje kamatnih stopa, dolazi do pada investicione aktivnosti. Kako je u pogledu ove krize privreda Evrope osetljivija u odnosu na stanje u Aziji i Severnoj Americi, dolazi i do seljenja dela kapitala, čime je manje sredstava na raspolaganju za investicije u Srbiji i regionu", objašnjava Stanić iz PKS.
Sa ovom konstatacijom saglasan je i Rajić, koji kaže da poslednjih meseci investitori uglavnom traže stabilna tržišta na kojima je njihov novac siguran i ulažu novac u perspektivne industrije čiji se rast očekuje uprkos trenutnim kriznim talasima.
"Nova vlada pod hitno mora da izmeni svoju strategiju pristupa investitorima i da stvori uslove da se umesto tradicionalnih niskoobrtnih u Srbiji razvijaju grane industrije zasnovane na tzv. visokoj dodatoj vrednosti. Potrebno je okrenuti se investicijama u zelenu energiju, visokotehnološke i digitalne proizvode, inovacije i intelektualne usluge i patente neophodne evropskoj industriji budućnosti", navodi Rajić.
Imajući u vidu da se u mnogim tradicionalnim industrijama beleži pad tražnje, nužno je kreirati novu politiku podsticaja za inovativna mala i srednja preduzeća koja imaju potencijal da svojim proizvodima i rešenjima osvoje nova tržišta i korisnike, kaže direktor Mreže za poslovnu podršku.
"Takođe, treba se okrenuti lokalizaciji i kroz kvalitetnu supstituciju osposobiti domaću privredu da proizvodi one proizvode koje je moguće praviti kod nas, čime će se smanjiti uticaj razvučenih lanaca snabdevanja i spoljnotrgovinski deficit. Umesto da rasipamo dragocena sredstva na podsticaje investitorima čiji je opstanak u trenutnoj krizi na tržištu neizvestan, novac treba ulagati u progresivne grane industrije i razvoj inovativnosti MSP sektora. Poseban akcenat treba staviti na poljoprivrednu proizvodnju, jer će cene hrane biti više u narednim godinama i Srbija tu ima šansu da kompenzuje gubitke drugih grana industrije", poručuje on.
