.webp){kind=icon}
Rezultati istraživanja o percepciji privrede o sivoj ekonomiji pokazuju da je za 83 odsto preduzeća u Srbiji rezultat poslovanja za prošlu godinu bio pozitivan, a da privrednici kao glavne razloge za postojanje sive ekonomije vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskalne namete.
Istovremeno, manji broj privrednika ocenjuje da su se uslovi u kojima posluju popravili, pa njih 49 odsto kaže da se uslovi nisu promenili od 2017. godine, 29 odsto misli da su se pogoršali, a 21 odsto da su uslovi bolji za poslovanje.
Tačne podatke kolika je siva ekonomija u Srbiji je teško dati, jer je siva ekonomija po prirodi skrivena, ali je možemo procenjivati, navodi Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta, za Bloomberg Adriju.
Bloomberg
„Postoji desetak i više metoda koje se koriste za sagledavanje procene nivoa sive ekonomije. Svaki od tih metoda ima bitne nedostatke. Neke MMF-ove studije i drugih međunarodnih organizacija pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji negde iznad 30 odsto BDP-a. Ona je kao takva solidno veća u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, iako je prema tim rezultatima ona veća u nekim drugim zemljama regiona i veća je od evropskog proseka. Ali treba sagledati sve pa videti i da u zemljama Evrope siva ekonomija nije nula. Čak i zemlje koje imaju najbolje rezultate u tom segmentu kao Austrija, Holandija, Švajcarska, siva ekonomija je negde oko 10 odsto BDP-a, u Nemačkoj je 15 odsto. Zbog više razloga ona ne može biti na nuli, ali sistemskim rešenjima ona može da se spusti“, kaže Ranđelović.
Istraživanje u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, sprovedeno je od maja do juna ove godine, na uzorku od 1.040 poslovnih entiteta koji su registrovani u Agenciji za privredne registre.
Više od tri četvrtine privrednika kaže da su poreski i parafiskalni nameti previsoki na zarade i da je potrebno sprovesti mere programa za poresko rasterećenje zarada, posebno najnižih, uspostavljanje registra neporeskih nameta, ali i mere za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno, jačanje kapaciteta inspekcija i druge.
Istraživanje je pokazalo da 49 odsto privrednika prihvata samo gotovinu, od koje im stiže tri četvrtine prometa, a za takvu situaciju kao glavne razloge navode nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski i visoke troškove.
Istovremeno, 86 odsto onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja, navode da je to pozitivno uticalo na njihovo poslovanje i da su uveli bezgotovinsko plaćanje da ne bi odbili klijente koji žele da plaćaju na taj način, čak 63 odsto njih. S druge strane, dve trećine privrednika koji nemaju u ponudi bezgotovinsko plaćanje, njih 69 odsto, ne planira da ih uvede u narednih godinu dana. Jedna četvrtina planira da uvede plaćanje karticama u narednih 12 meseci.
Privrednici smatraju da je siva ekonomija najprisutnija u građevinarstvu i da raste u zanatskim uslugama, dok slabi u ugostiteljstvu i trgovini, te je zato potrebno razmisliti o uvođenju sezonskih radnika, kao što je to učinjeno i u poljoprivredi. Procenjuju da svako deseto preduzeće u njihovoj delatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da ih prijave pao sa 60 na 54 odsto.
Privrednici takođe tvrde da za 88 odsto radnika uplaćuju pune doprinose i priznaju da im "na ruke" isplaćuju do 12 odsto plate.
Sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Ana Jović rekla je da država svake godine gleda da smanji namete za zaposlene, što je i učinjeno u nekoliko navrata, a da se i svakog avgusta postiže dogovor o minimalnim zaradama.
"Od 1. maja ove godine počeo je da se sprovodi novi sistem fiskalizacije. Da bi ovaj sistem bio pristupačnija privredi, Vlada Srbije je obezbedila subvencije privrednicima kako ne bi imali trošak za nove fiskalne kase. Trenutno postoji preko 600 softverskih rešenja za fiskalne kase", rekla je Jović.
Kako je objasnila, kada bude formirana nova vlada, radiće se na povećanju bezgotovinskog plaćanja, a nastaviće se i sa e-fakturama i implementacijom e-fiskalizacije.
Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Srbije.
