Talas poskupljenja u Srbiji ne prestaje dok inflacija raste

Inflacija će nastaviti da bude problem, ako se pogledaju najave trgovinskih lanaca, i sudeći po njihovim rečima, pritisak se neće olabaviti tako brzo kao što očekuju političari i ekonomisti u državnim institucijama. Privatni sektor je fleksibilniji i brže reaguje, pa tako i ne čudi najava koja dolazi od Emila Tedeskog čelnika Atlantic grupe o poskupljenjima. I iz kompanije Nestle kažu da će se pritisak na rast cena nastaviti.

U Srbiji je cena za gas i struju već povećana, a bar još jedno poskupljenje u ovoj godini je izvesno. Ograničenja za cene hrane su spala na brašno i ulje, pa je bilo ravno čudu ne očekivati poskupljenja u prodavnici i generalno rast inflacije. Indeks potrošačkih cena u februaru je bio na 16,1 odsto, a sledeće očitavanje statistike nas očekuje 12. aprila.

Problemi su višestruki, a svaka država se bori na svoj način da bi zaštitila socijalni i politički mir. Za mnoge vlade, izazov je da shvate kako da zaštite potrošače bez narušavanja tržišta. Trgovci su bili u problemu zbog rasta cena goriva, otežanog transporta i viših cena proizvođača. Neke države su uvele stroži nadzor svojih tela za konkurenciju, kao na primer Švedska, neke su sklopile dogovor sa supermarketima da ponude osnovne artikle po sniženim cenama, kao Francuska, gde se procenjuje da će kompanije za tri meseca pretrpeti maržu od nekoliko stotina miliona evra. Neke su uvele poreske olakšice.

Portugal, gde cene hrane rastu za više od 20 odsto na godišnjem nivou, privremeno će smanjiti porez na dodatu vrednost na nulu na korpu osnovnih životnih namirnica. To je najnovija zemlja koja je preduzela takvu akciju posle zemalja kao što su Poljska i Španija. Poljska planira da zadrži svoj nulti porez na hranu tokom prve polovine ove godine, a možda ga i dalje produži. Italijanska vlada razmatra poreze na osnovne stvari kao što su testenina, hleb i mleko.

Trgovci

Stručnjaci za ovu oblast podsećaju je da je politika Atlantic grupe bila prošle godine da ne prelivaju cene na krajnje kupce, nego su umesto toga išli nauštrb svojih marži, dok je, recimo, Podravka, koja je drugi najveći prehrambeni proizvođač, išla na podizanje cena. Atlantic grupa je u martu najavila poskupljenje artikala iz svog asortimana već od ovog meseca. O tome se više može pročitati i u analizi analitičkog tima Bloomberg Adrije. I iz kompanije Nestle kažu je podizanje cena od februara ove godine uslovljeno poskupljenjem goriva, energenata i koštanja robe, kao i operativnih troškova, te da su "svesni da se pritisak rasta cena neće povući u predstojećim mesecima".

Kako navode iz kompanije Nestle, njihov prioritet je da potrošačima obezbede pristupačne cene proizvoda i brendova koje znaju i vole, kao i da dobavljačima i partnerima plaćaju fer cene za održivo proizvedene sirovine.

"Radimo sve što je u našoj moći kako bismo smanjili troškove i povećali efikasnost našeg poslovanja, pre nego što razmišljamo o poskupljenjima, što uključuje smanjenje marketinških troškova, optimizaciju proizvodnih procesa i unapređenje energetske efikasnosti naših objekata", kaže u pisanim odgovorima Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Davidović kaže da s druge strane odgovorno povećanje cena dozvoljava čitavoj prehrambenoj industriji da nastavi sa inovacijama i proizvodnjom hrane na održiv način, te da ne mogu da dozvole da inflacija utiče na te procese, koji će "biti važniji nego ikad za proizvodnju kvalitetne i pristupačne hrane u nadolazećim decenijama".

Depositphotos

Zbog inflacije centralne banke u svetu dižu kamate i zatežu monetarne uslove, što utiče i na poslovanje kompanija, otežava dolazak do sredstava za nove investicije, ali i takođe ulazi u kalkulaciju poskupljenja proizvoda. Direktorka kompanije Nestle kaže da i oni primećuju tendenciju rasta kod izvora finansiranja, što je i očekivano u inflatornim okolnostima u kojima se nalazimo.

"Izvori finansiranja su, međutim, samo jedan od faktora koji utiču na finalne troškove poslovanja, stoga je njihovo kretanje i uračunato u krajnju cenu proizvoda. Uprkos izazovima na makroekonomskom nivou, naša dugoročna politika održavanja odgovornih cena za naše potrošače ostaje nepromenjena, ali činjenica je da laka rešenja ne postoje u prehrambenoj industriji", navodi Davidović.

Iz Atlantic grupe u Srbiji navode slične razloge kada je podizanje cena u pitanju i kažu da očekuju "relativnu normalizaciju" u idućoj godini. "U ovoj godini još uvek imamo snažne troškovne pritiske koje ne možemo sve apsorbovati, jer su cene većine sirovina u nabavci još uvek na visokom nivou."

Kako navode iz ove grupacije, još uvek posluju u uslovima visoke inflacije, kad govorimo o većini nabavnih kategorija, od sirovina, preko pakerskog materijala, do energenata.

Depositphotos

"Iz rezultata ostvarenih u 2022. godini, gde beležimo značajan rast prodaje uz snažan pad EBITDA,  jasno je da smo dosad generalno najveći deo inflatornih uticaja apsorbovali primarno kroz pad vlastite profitabilnosti, misleći na potrošača i njegove mogućnosti u trenutnoj situaciji. Prognoziranje cenovnih kretanja prema potrošačima u toku ove godine i dalje je vrlo nezahvalno, ali je izvesno da će morati da bude korekcija, kako bi poslovanje bilo održivo", kažu iz beogradskog sedišta Atlantic grupe u pisanim odgovorima za Bloomberg Adriju.  

Ono što Srbiju razlikuje od drugih država u regionu i Evropi, jeste i dalje nestabilna situacija sa energetskim sektorom, a najavljena su dalja poskupljenja cena struje i gasa do kraja godine, što trgovce uvek navodi na nova poskupljenja.

Vlada i uredbe

Vlada Srbije je prošle godine donela Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica. Uredba se menjala u nekoliko navrata, pa su cene nekih proizvoda, postepeno puštane i ponovo ograničavane. Uredba je 30. marta produžena do kraja ovog meseca i na listi ograničenja ostali su brašno i ulje. Zašto baš u vreme kada je država povećala cene struje i gasa, a što će neminovno pogurati inflaciju, većina namirnica više nije na listi ograničenih cena, nije jasno.

Kupovina mleka bila je u jednom trenutku čak i ograničena/Bloomberg Adria

Mleko je bilo u paketu ograničenja u aprilu prošle godine kada je bilo na 113,99 dinara za litar mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, ali je Vlada u međuvremenu cene mleka odmrzla, a problemi u mlekarskoj industriji su krenuli da se rešavaju sa nameštenjem nove ministarke poljoprivrede. U okviru same uredbe od jula prošle godine cene su rasle – odnosno ograničenje je u julu, na primer, za šećer bilo 96,99 dinara, da bi prvog decembra ograničenje skočilo na 114,99 dinara po kilogramu, koliko je i danas. U uredbi je bila na snazi i zabrana izvoza pšenice i brašna iz Srbije, kao i kukuruza i ulja, kako bi se "obezbedila snabdevenost trižiša u vreme krize izazvane ratom u Ukrajini", a zatim su odobrene kvote za izvoz te robe.

Ograničenja

Ograničenja cena hrane su agresivna intervencija koju mnoge vlade ne žele da sprovedu, i uvek postoji rizik da bi to moglo da se vrati na druge načine. Mađarska je uvela ograničenja početkom 2022. godine, ali se inflacija cena hrane od tada ubrzala, što je slučaj i u Srbiji.

Ograničenje je u Mađarskoj značilo da su trgovci na malo morali da prodaju određenu robu sa gubitkom, ali da bi to nadoknadili, povećali su cene drugih proizvoda. Vraćajući se na komunističku prošlost nacije, trgovci na malo davali su ograničenu ponudu osnovnih namirnica, kao što je krompir, uoči Božića, stvarajući nestašice za potrošače. Nešto slično se desilo sa šećerom i mlekom u Srbiji. Jer kada pogledate statistiku, možda je cena brašna, ulja, mleka i šećera održana na nekom nivou, ali kada pogledate druge cene, vidi se jasno gde se razlika nadoknađuje.

Možda još jasnije se vidi kada se pogleda za Srbiju kategorija mleko, mlečni proizvodi i jaja, gde je mleko poskupelo od septembra, kada je ukinuta uredba. Vlada Srbije je 30. septembra ukinula ograničenje cene za mleko, a kategorija mleko, mlečni proizvodi i jaja je već u oktobru skočila za 10,1 odsto. Do tada, a i posle odmrzavanja cene su rasle između jedan do četiri odsto na mesečnom nivou. Trgovci su u danima ograničenja u Srbiji konstatovali nestašicu mleka, što je primoralo zemlju da uveze taj proizvod.

Što se tiče Mađarske, njihov premijer Viktor Orban rekao je nedavno da su ti koraci pomogli u smanjenju inflacije, ali je priznao da "pokreću stvaranje zaliha jer su veštačka intervencija".

Međunarodni monetarni fond (MMF) prošlog meseca je kritikovao mere koje usporavaju povećanje cena kao "suboptimalne" jer su skupe i koriste čak i onima kojima to zaista nije potrebno. Ciljani gotovinski transferi su "najefikasniji način za ublažavanje tereta ugroženih domaćinstava", navode ekonomisti u svom radnom dokumentu.

Osim poskupljenja energenata, a i najavljenih poskupljenja od strane trgovaca koji nemaju razloga da se svojih marži odreknu, nije čudno da ekonomisti vide inflaciju još dugo na višem nivou. Erste banka je u svom izveštaju navela da se inflacija neće vratiti u okvire pre drugog kvartala 2024. Njihova očekivanja u izveštaju od aprila ove godine je da će prosečna inflacija u 2023. godini biti na 11,8 odsto, vrlo slično onoj iz prošle godine. Raiffeisen banka navodi cene hrane kao primarne u skorašnjoj inflaciji, ali što se tiče prognoze, malo su optimističniji. "Naše očekivanje je da će inflacija ipak do kasnog proleća biti dvocifrena, a da će tek od leta da počne usporavanje dinamike, zahvaljujući prosečnoj poljoprivrednoj sezoni (posle dve uzastopne sušne godine) i smanjenoj lokalnoj tražnji (i lična potrošnja i investiciona potražnja) zajedno sa nižom eksternom tražnjom", navode u pisanom izveštaju banke.

Depositphotos

Analitički tim Bloomberg Adrije ističe da najnoviji pokazatelji ekonomskog raspoloženja, kako za Adria region, tako i za zemlje evropske monetarne unije (EMU), odnosno Centralnu i Istočnu Evropu, potvrđuju njihove prognoze o znatnom padu privrednih kretanja ove godine.

"S obzirom na i dalje visoke ukupne stope inflacije, smatramo da će, uz slabljenje poverenja potrošača, u budućnosti doći i do pogoršanja osnovnih pokazatelja potrošnje", naglašavaju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar