Bazna inflacija u evrozoni je usporila na najsporiji tempo u godini, pojačavajući očekivanja da će Evropska centralna banka pauzirati podizanje kamatnih stopa kako bi procenila uticaj niza povećanja bez presedana.
Bazni rast cena, koji ne računa troškove energije i hrane, dostigao je 4,5 odsto u septembru, saopštio je u petak Eurostat. To je manje u odnosu na 5,3 odsto u avgustu i mnogo manje od prosečne procene od 4,8 odsto u Bloombergovom istraživanju među ekonomistima.
Glavna inflacija se smanjila na 4,3 odsto sa 5,2 odsto, što je skoro najniži nivo u dve godine, koji je takođe bio ispod očekivanja, predvođen padom troškova energije, ali uz značajan pad usluga.
Opširnije
Eurostat predviđa osetan pad inflacije u septembru, na 4,3 odsto
Eurostat prognozira da će godišnja inflacija u evrozoni iznositi 4,3 odsto u septembru, što je pad u odnosu na 5,2 odsto u avgustu.
29.09.2023
Inflacija u Nemačkoj pala na nivo pre rata u Ukrajini
Nemačka inflacija je pala na najniži nivo u dve godine.
28.09.2023
Inflacija u Španiji ubrzala drugi mesec zaredom
Španska inflacija se ubrzala drugi mesec zaredom, reflektujući pritisak na cene koje ECB nastoji da uguši kamatnim stopama.
28.09.2023
Nemačke obveznice su povećale dobitke nakon objavljivanja podataka. Desetogodišnji prinos je opao za osam baznih poena za dan, što je bio najveći pad od avgusta. Rast dolazi nakon što je prinos porastao na skoro tri odsto u četvrtak, što je nivo koji je poslednji put dostignut 2011. godine, usred zabrinutosti da će ECB morati duže da zadrži restriktivnu politiku kako bi ukrotila inflaciju.
Podaci od petka nude najjači signal do sada da je bazni rast cena - inače ključan podatak koji se prati od kada je monetarna politika pooštrena - čvrsto na putu pada nakon leta tokom kojeg su ga poduprli određeni statistički faktori.
Ali s obzirom na to da su obe mere i dalje više nego dvostruko veće od cilja ECB koji je dva odsto, tržišta se pripremaju za, kako zvaničnici kažu, duži period povišenih troškova zaduživanja. U evrozoni od 20 članica vladaju različiti intlatorni trendovi - nemačka inflacija je ovog meseca pala na najniži nivo u dve godine, dok je indeks u Španiji ponovo skočio iznad tri odsto.
Šta Bloomberg Economics kaže...
"ECB je nagovestila posle svog najnovijeg povećanja kamatne stope da je ovo možda bilo poslednje u nizu. Pad inflacije veći od očekivanog u septembru trebalo bi da poveća poverenje Saveta guvernera da više pooštravanja monetarne politike nije potrebno."
- Maeva Cousin, viši ekonomista evrozone
Ni investitori ni ekonomisti ne očekuju da će ECB dodati još jedno povećanje na već 10 uzastopnih koji su guverneri donosili od jula 2022. i koji koji su doveli depozitnu stopu na četiri odsto. Mnogi zvaničnici se slažu sa tim, čak i ako ima onih koji i dalje upozoravaju da šokovi - kao što je, recimo, nafta, koja bi mogla da dostigne 100 dolara po barelu - mogu zahtevati dodatne mere.
Slična je situacija i u SAD, gde se procenjuje da je mera inflacije koja je ključna za Federalne rezerve u avgustu usporila ispod četiri odsto, a zvaničnici su signalizirali da su barem blizu vrhunca stopa.
"Verovatno smo završili sa podizanjem kamatnih stopa", rekao je šef slovenačke centralne banke Boštjan Vasle na panel diskusiji u petak. "Vidimo neke znake pada inflacije, takođe i prve znake održivosti te tendencije. Ali s druge strane, još uvek ima mnogo neizvesnosti."
Sve je više dokaza da mere ECB pogađaju ionako posrnulu ekonomiju – što dodatno podstiče odluku da treba pauzirati podizanje stopa. Zaduživanje kompanija poraslo je najsporijim tempom u skoro osam godina u avgustu, pokazali su podaci objavljeni ove nedelje, dok se poverenje potrošača smanjivalo peti mesec zaredom zbog nesigurnosti.
Nemačka, najveća privreda u bloku, nalazi se u najgorim problemima i verovatno će doći do smanjenja industrijske proizvodnje u ovom kvartalu. Međutim, povećanje plata može dovesti do oporavka potrošnje i pomoći da se rast vrati do kraja godine, prema projekcijama koje su u četvrtak objavili istraživački instituti koji savetuju vladu.
Međutim, takvi pritisci na plate mogu zamagliti put ka dezinflaciji. Možda neće biti potpune jasnoće koliko brzo će se rast cena povući sve do 2024. godine, rekao je glavni ekonomista ECB Philip Lane.
Iako se buduća povećanja ne mogu u potpunosti isključiti, kamatne stope će verovatno ostati na mestu gde su sada "na neko vreme", rekao je šef letonske centralne banke Martins Kazaks u petak u Rigi.
Sada model Bloomberg Economicsa, koji je tačno predvideo septembarski iznos inflacije, ukazuje na to da će oktobarski podaci biti 3,1 odsto.
.webp){kind=icon}
