.webp){kind=icon}
Vlada francuskog predsednika Emmanuela Macrona predstavila je paket mera čiji je cilj da zaštiti domaćinstva od udara rastuće inflacije. To će biti test za njega jer je izgubio apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima prošlog meseca.
U normalnim vremenima, ta mera ne bi bila kontroverzna jer je to odgovor na veliku zabrinutost zbog opadanja realnih prihoda domaćinstava zbog rasta cena, ali ovo je prvi put u decenijama da predsednik zemlje nema dovoljan broj poslanika za efikasno usvajanje zakona.
Macronova vlada računa na kompromis u francuskoj demokratiji koji bi mogao da zahteva saradnju krajnje levih ili krajnje desnih krajeva sada podeljenog parlamenta. U isto vreme, ima malo prostora za manevar jer je njegov tim postavio ograničenja u pogledu ustupaka, uključujući obećanje da će obuzdati budžetski deficit i da neće povećati poreze.
"Francuzi zahtevaju hitan odgovor i mi smo odlučni da ga pružimo", rekla je premijerka Elisabeth Borne. "Ove mere će biti trenutak istine u kom će se pokazati naša spremnost da odgovorimo na izazove".
Paket se sastoji od dva zakona: jedan je izmena budžeta za 2022. godinu, a drugi pomoć porodicama i preduzećima da prežive povećanje cena. Macronova vlada takođe predlaže podsticaje kompanijama da dele profit sa radnicima, povećanje penzija i beneficija i ukidanje godišnje naknade za TV licencu od 138 evra.
Mere će koštati oko 20 milijardi evra (20,4 milijarde dolara) i biće predstavljene kasnije u četvrtak finansijskom odboru Narodne skupštine, koji sada predvodi Eric Coquerel, viši poslanik iz stranke krajnje levice Nepokorna Francuska.
Ta suma će se izdvojiti pored oko 25 milijardi evra najavljenih ranije ove godine za ograničavanje cena energije i kompenzaciju domaćinstavima za neke rastuće troškove. Taj "tarifni štit" bi bio produžen do kraja godine ako zakonski predlozi prođu u parlamentu.
U Narodnoj skupštini, krajnja desnica želi veliko smanjenje poreza na dodatu vrednost na gorivo i druge proizvode. Desni centar želi još smanjenja poreza. Levica, u međuvremenu, želi mnogo veće povećanje plata za javne službenike.
"Doći će do mnogih amandmana, mnogo diskusija, ali više o tome 'koliko' i 'koliko dugo' nego o suštini samog zakona", rekla je Lisa Thomas-Darbois, francuski stručnjak za politiku na Institutu Montenj sa sedištem u Parizu.
Balansiranje različitim zahtevima biće sve teže jer su francuske javne finansije dostigle ono što je ministar finansija Bruno Le Maire opisao kao "nivo za uzbunu", čak i kada se očekuje da će prihodi od poreza veći od očekivanog u 2021. pokriti veći deo novih planova. Državni revizor je takođe ranije u četvrtak upozorio da visoki dug i deficit u zemlji ugrožavaju čitavu evrozonu, dok je Banka Francuske apelovala da nova pomoć domaćinstvima i preduzećima bude privremena i ciljana.
"Ne želimo još jedan potez 'koliko god da košta'", rekao je Le Maire za "Radio Evropa 1" ranije u četvrtak. "Naše javne finansije to neće dozvoliti".
