Poslednjih meseci svetski zvaničnici i stručna javnost sve više govore o riziku od globalne recesije. Kao glavnog krivca za taj mogući scenario vide Rusiju zbog rata koji vodi u Ukrajini. Probleme koje je izazvao prešli su ukrajinske granice – ozbiljno je uzdrmano evropsko energetsko tržište i svetsko tržište hrane.
Poslednji u nizu koji je upozorio na moguću recesiju jeste predsednik Svetske banke David Malpass, koji je danas rekao da bi rat u Ukrajini mogao da izazove globalnu recesiju zbog povećanja cena hrane, energenata i đubriva.
Kako prenose britanski mediji, Malpass je istakao da je teško "videti kako da izbegnemo recesiju" i napomenuo da zabrinutost povećava i usporavanje rasta u Kini zbog niza lokdauna zbog korone.
"Gledajući globalni bruto domaći proizvod... teško je sada videti kako da izbegnemo recesiju. Pomisao o udvostručenju cena energije dovoljna je sama po sebi da izazove recesiju", smatra Malpass.
Naime, cene gasa, nafte i uglja su već u poslednjih nekoliko meseci eksplodirale zbog energetskih tenzija između Rusije i Zapada. Rast cena energenata povukao je i rast cena poljoprivrednih kultura. Uz to, njihovu cenu je podigao i otežan izvoz žitarica iz Ukrajine koja je jedna od najvećih svetskih proizvođača te kulture.
Sve to uticalo je na rast inflacije širom sveta, odnosno do toga da ono što kupujemo plaćamo skuplje nego pre godinu dana. Inflacija u Americi iznosi oko osam odsto, u Velikoj Britaniji oko devet odsto, u Nemačkoj 7,4 odsto, u Turskoj čak 70 odsto, u Grčkoj je posle 27 godina dostigla dvocifren broj, u Srbiji je 9,6 odsto.
Pojedini analitičari smatraju da je zbog toga "došao kraj raju za potrošače". U Americi se poverenje potrošača početkom maja spustilo na najniži nivo od 2011. godine. Takođe, prodaja novih domova je u toj zemlji u aprilu opala za najviše u poslednjih devet godina, upravo zbog visokih cena i rasta hipotekarnih kredita.
Verovatnoća za recesiju niska i iznosi 30 odsto
Uprkos svim ovim ekonomskim poteškoćama, trenutna prognoza nekoliko analitičara koje je prikupio Bloomberg pokazuju da je verovatnoća za receciju relativno mala i iznosi 30 odsto, ali da je pad svetskog privrednog rasta izvesniji.
Analitičari, između ostalog, predviđaju da će globalni BDP ove godine iznositi 3,3 odsto, da će se na istom nivou zadržati i tokom sledeće godine, a na nešto nižem 2024. Globalna inflacija bi sa 6,5 odsto tokom ove godine trebalo da padne na 3,2 odsto 2024. godine. Predviđanja analitičara su da do kraja 2024. godine neće biti negativnog privrednog rast za dva uzastopna kvartala, pa samim tim ni recesije.
Kada je reč o Americi, predviđa se manji privredni rast tokom naredne dve godine. Očekuje se da će on ove godine iznositi 2,7 odsto, naredne dva odsto, a 2024. godine 1,9 odsto. U Americi se tokom naredne dve godine očekuje smanjenje potrošnje sa tri odsto ove godine, na dva odsto 2024. Takođe, predviđanja su i da će inflacija biti niža.
Za Evropsku uniju su predviđanja da će njen privredni rast takođe biti usporen u naredne dve godine, sa 3,1 odsto ove godine na dva odsto 2024. Inflacija će u naredne dve godine biti niža od trenutne za čak 4,9 odsto.
Predviđanja za privredni rast Srbije su da će on biti u porastu, sa 3,4 odsto u ovoj godinu na 4,1 odsto u 2024.
Takođe, u SAD-u i zemljama EU analitičari ne očekuju da će nezaposlenost u naredne dve godine porasti.
Sudeći prema prognozama analitičara, pad svetskog privrednog rasta se može očekivati, ali ne i recesija.
Lagarde odbacila spekulacije da evrozona ide ka recesiji
Tvrdnje da evrozona ide ka recesiji odbacila je i predsednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde koja je ove nedelje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekla da "u ovom trenutku ne vide recesiju u evrozoni".
Potvrdila je da bi prvo povećanje kamatne stope trebalo da se dogodi u julu, kao odgovor na veću inflaciju, ali da ono neće biti naglo. Međutim, odbila je da kaže da li ECB razmišlja o povećanju kamate za 50 baznih poena.
Navela je da će nezaposlenost, koja je na najnižim stopama, velika štednja domaćinstava i mogućnost velikog letnjeg rasta u turizmu biti sile koje će ublažiti negativne šokove od rata i rekordnu inflaciju.
Pored predsednika Svetske banke o mogućoj recesiji govorio je i glavni ekonomista Banke Engleske (BOE) Huw Pill. On je izjavio da ta finansijska institucija treba dodatno da pooštri politiku da bi se borila protiv rastuće inflacije, uz napomenu da treba da bude oprezna kako ne bi prebrzim delovanjem rizikovala da UK gurne u recesiju.
Pill je, kao i većina, glasao za povećanje stopa na svakom od prethodna četiri sastanka BOE.
"Kada razmišljate o tome kao kreator politike, previše mera otvara rizik da se zaglavite u dubokoj recesiji koja je veoma skupa, a premalo rizikujete da inflacija dobije samoodrživi zamah i prekorači ciljanu", rekao je on.
Lloyd Blankfein, viši predsednik investicione banke Goldman Sachs, nedavno je pozvao kompanije i potrošače da se pripreme za recesiju u SAD, komentarišući da za nju postoji "veoma visok rizik".
"Da sam na čelu velike kompanije, dobro bih se spremio za nju“, rekao je Blankfein. "I da sam potrošač, bio bih pripremljen."
Dodao je i da recesija nije uklesana u kamen i postoji uski put kojim se ona može izbeći, uz tvrdnje da Federalne rezerve imaju vrlo moćne načine za smirivanje inflacije i da na nju dobro odgovaraju.
.webp){kind=icon}
