.webp){kind=icon}
Evropska centralna banka (ECB) bi trebalo da nastavi sa podizanjem kamatnih stopa, čak i sporijim tempom, sve dok bazna inflacija ne počne da jenjava, rekao je član Izvšrnog odbora ECB Francois Villeroy de Galhau.
"Sve dok bazna inflacija nedvosmisleno ne dođe do svog vrhunca, ne treba da stajemo sa stopama", rekao je guverner Banke Francuske za Irish Times.
Fokusiranje na elemente bazne inflacije bi moglo da znači da će ECB nastaviti da podiže cene zaduživanja i kroz dobar deo sledeće godine, čak i ako ukupna cifra počne da pada zajedno sa cenama energenata. Podaci od prošle nedelje su pokazali da je i bazna i ukupna inflacija u oktobru dostigla vrhunac, upravo nakon podizanja stope na depozite ECB na 1,5 odsto.
Villeroy je rekao da će ukupna inflacija svoj vrhunac verovatno dostići u prvoj polovini 2023. godine, a da će cena električne energije "verovatno na proleće" početi da pada.
Iako je ukazao na potrebu za dodatnim podizanjima kamatnih stopa, francuski centralni bankar je takođe rekao da bi ECB trebalo da smanji tempo podizanja cena zaduživanja u odnosu na poslednje sastanke. Trenutne stope su već blizu nivoa koji ne stimuliše privredni rast, dodao je.
"Još je prerano da govorimo o krajnjem nivou kamatnih stopa, ili takozvanim krajnjim stopama", naveo je Villeroy, dodajući da je "neutralni nivo blizu, što znači da tempo podizanja može biti fleksibilniji i donekle sporiji".
Takođe je rekao da rizik od toga da recesija spreči ECB u pooštravanju monetarne politike nije velik zbog snažnog tržišta rada.
"Možemo da podižemo kamatne stope bez preteranog rasta stope nezaposlenosti", tvrdi Villeroy. Za privredni rast sledeće godine bitnija je cena energenata nego monetarna politika. Naš cilj nije da izazovemo recesiju nego da zauzdamo inflaciju", zaključio je.
