SAD razmatraju zabranu izvoza dizela. Šta bi to značilo za cene u Evropi?

S druge strane Atlantika sve su glasniji pozivi da Trumpova administracija zabrani izvoz naftnih derivata, dok cene benzina i dizela u SAD obaraju rekorde.

 

Prema podacima Američke agencije za energetske informacije (EIA), prosečna cena benzina u SAD iznosi 1,02 evra po litru, dok litar dizela košta 1,49 evra, što su najviše cene do sada.

Pritisak na administraciju predsednika Donalda Trumpa raste uoči ključnih novembarskih izbora za Kongres, na kojima će američki birači odlučivati o svih 435 mesta u Predstavničkom domu i trećini od ukupno 100 mesta u Senatu.

Prema najnovijim podacima agencije YouGov, opozicione demokrate među verovatnim biračima imaju prednost od 14 procentnih poena, dok su nagli rast cena goriva i troškovi života među najvažnijim temama koje će uticati na odluke birača.

Svesni predizborne osetljivosti tog pitanja, pojedini američki zakonodavci pozvali su Trumpovu administraciju da uvede embargo na izvoz dizela iz SAD. Republikanac Tim Burchett otišao je korak dalje i predložio zakon kojim bi izvoz bio zabranjen.

Predsednik Trump deluje naklonjeno toj ideji. U utorak je rekao: "I ja sam to tražio. Rekao sam: 'Nemojmo slati dizel.'" Bela kuća, prema pisanju Politica, priprema plan za 90-dnevnu zabranu izvoza dizela, koju Trump želi da uvede do kraja nedelje.

Iako brojni stručnjaci odbacuju mogućnost potpune zabrane izvoza naftnih derivata iz SAD, takav scenario nije nezamisliv. Šta bi američki embargo na izvoz značio za globalne cene nafte i goriva?

Bing Guan/Bloomberg

 

Proizvodnja u SAD pod pritiskom

Rastu cena sirove nafte i naftnih derivata doprinose i nerešeni sukob između SAD i Irana, koji otežava transport energenata kroz ključne pomorske rute na Bliskom istoku, kao i ukrajinski napadi na ruske rafinerije.

Zbog poremećaja u delu globalnog snabdevanja energentima, širom sveta je porasla potražnja za američkim gorivom, posebno dizelom. SAD su u avgustu izvozile rekordnih 1,6 miliona barela dizela dnevno, dok je u februaru, pre početka rata, taj prosek iznosio oko milion barela.

U SAD posluje oko 130 rafinerija. One su u septembru svakodnevno prerađivale nešto manje od 18 miliona barela nafte u goriva, uključujući benzin, dizel i avionsko gorivo. Američke zalihe su gotovo 13 odsto ispod petogodišnjeg sezonskog proseka, iako rafinerije rade sa oko 97 odsto kapaciteta, navodi Reuters.

"Bela kuća ima zakonske mehanizme kojima može da ograniči ili čak zabrani izvoz naftnih derivata u slučaju krize u domaćem snabdevanju ili snažnog pritiska na cene. Politički je to moguće, ali je operativno i ekonomski izuzetno rizično", ocenjuje energetski analitičar Tilen Šarlah.

Konsultantska kompanija Rapidan Energy Group verovatnoću ograničenja izvoza procenjuje na 35 odsto. Iako nije reč o visokoj verovatnoći, sama mogućnost uvođenja kontrole izvoza izaziva zabrinutost u industriji, koja se takvoj meri već dugo protivi, piše Bloomberg.

Kako bi zabrana uticala na cene?

Pojedini predstavnici administracije tvrde da bi zabrana izvoza dizela snizila rekordno visoke cene u SAD. Međutim, brojni analitičari upozoravaju da bi efekat bio kratkotrajan, dok bi mera mogla dodatno da produbi globalnu nestašicu i podigne cene drugih goriva.

Iako su ograničenja izvoza pravno moguća, njihov efekat bi verovatno bio suprotan od željenog - američkim potrošačima donela bi ograničeno olakšanje, dok bi istovremeno izazvala ekonomske i geopolitičke troškove, zaključuje Centar za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.

Zabrana izvoza u početku bi mogla da pojeftini dizel u SAD, ali bi u drugim delovima sveta cene snažno porasle, navode analitičari. Istovremeno bi smanjila profitabilnost američkih rafinerija i podstakla ih da smanje preradu nafte. To bi smanjilo i proizvodnju benzina i drugih derivata, što bi moglo da dovede do njihovog poskupljenja.

 

 

Zabrana izvoza dizela verovatno bi izazvala više problema nego što bi ih rešila, navode analitičari Atlantskog saveta u svojoj analizi. Gotovo sigurno bi privremeno snizila cene za deo američkih potrošača na obali Meksičkog zaliva i Srednjem zapadu, ali bi s vremenom dovela do viših cena hrane, dodaju.

"Ograničenje izvoza stvorilo bi veliki cenovni raskorak", objašnjava Šarlah. "Cene goriva i američke sirove nafte WTI kratkoročno bi pale zbog viška zaliha koji ne bi mogao da napusti zemlju, dok bi na globalnom tržištu nestanak američkih količina izazvao ozbiljnu nestašicu derivata."

Američke rafinerije, koje su uglavnom koncentrisane uz obalu Meksičkog zaliva, prilagođene su i izvoznim tržištima. Zato analitičari upozoravaju da se višak dizela iz tih rafinerija ne može jednostavno preusmeriti u sve delove SAD u kojima ga nema dovoljno.

"Rafinerije uz obalu Meksičkog zaliva, suočene sa poslovanjem koje bi bilo neprofitabilno i najverovatnije donosilo gubitke, neizbežno bi snažno smanjile aktivnost, preradile manje sirove nafte nego ranije i isporučile manje količine naftnih derivata", navodi Centar za strateške i međunarodne studije u svom izveštaju. "To bi značilo manju domaću ponudu benzina nego što bi je bilo bez zabrane, čime bi početno povećanje zaliha bilo delimično ili potpuno poništeno."

SAD su 2025. izvozile oko 11 miliona barela nafte dnevno, uključujući približno četiri miliona barela sirove nafte i sedam miliona barela rafiniranih proizvoda i tečnih ugljovodonika poput propana i butana. Većina izvoza potiče sa obale Meksičkog zaliva, a Evropa je jedan od ključnih kupaca. Istovremeno, SAD uvoze oko osam miliona barela nafte dnevno.

Zabrana izvoza nanela bi štetu i reputaciji SAD kao pouzdanog dobavljača, pa bi kupci verovatno počeli da se okreću drugim zemljama.

"Ograničenje izvoza stvorilo bi veliki cenovni raskorak", objašnjava analitičar Tilen Šarlah.

Posledice po Evropu

Mera bi posebno pogodila Evropu, koja u velikoj meri zavisi od američkih isporuka dizela. SAD su ove godine postale najveći prekookeanski dobavljač Evrope, dok je američki izvoz dizela prošlog meseca dostigao nedeljni rekord od gotovo dva miliona barela dnevno.

Američka zabrana izvoza "pogurala bi cene benzina i dizela u Evropi na nove istorijske rekorde", ističe Šarlah. "Istovremeno bi snažno povećala potražnju za naftom iz drugih izvora, što bi dodatno podiglo cenu nafte brent i proširilo razliku između cena WTI i brenta", zaključuje.

 

 

Zbog ugroženog snabdevanja u Evropi, premija evropskog dizela u odnosu na sirovu naftu brent u sredu je skočila iznad 95 dolara po barelu, što je rekord u podacima Bloomberga koji sežu do 2011. godine.

 

 

Analitičari Morgan Stanleyja naveli su u svojoj analizi da bi Evropa u slučaju američke zabrane izvoza dizela bila "najizloženija". Dok se u SAD bude raspravljalo o zabrani, tržište bi moglo da se priprema za dalju volatilnost cena, dodali su.

Zabrane izvoza nafte imaju dugu istoriju u SAD

Zabrane izvoza nafte nisu novost u SAD. Administracija Baracka Obame je 2015. ukinula oko 40-godišnja ograničenja izvoza sirove nafte, koja se nisu odnosila na izvoz rafiniranih derivata poput benzina, dizela i avionskog goriva.

Američke kompanije tako su mogle da naftu proizvedenu u zemlji prerade u američkim rafinerijama i gorivo prodaju u inostranstvu, iako je direktan izvoz sirove nafte bio ograničen. Ni ograničenja izvoza sirove nafte nisu bila apsolutna, jer su postojali izuzeci, između ostalog za određene isporuke u Kanadu i deo nafte sa Aljaske.

Ukidanje ograničenja podstakao je procvat proizvodnje nafte iz škriljaca hidrauličnim frakturisanjem, odnosno frackingom. Snažan rast domaće proizvodnje stvorio je višak nafte, zbog čega su ograničenja uvedena sedamdesetih godina postala zastarela.

Za njihovo ukidanje lobirale su i naftne kompanije, jer bi im pristup stranim tržištima omogućio više prodajne cene i, prema njihovim navodima, podržao zapošljavanje u sektoru. Odluka je bila i deo političkog kompromisa između republikanskog Kongresa i demokratske administracije.

Vredi pomenuti da je i administracija Joea Bidena razmatrala ograničavanje izvoza nafte nakon što je ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine izazvala rast cena goriva.