Preobražaj nemačke industrije u svetskog proizvođača oružja

Urušavanje dosadašnjeg modela nemačkog privrednog uspeha, zasnovanog na izvozno orijentisanoj industriji oslonjenoj na jeftine ruske energente, migrantsku radnu snagu i ogromne potrebe kineskog tržišta, naterali su Nemačku na preobražaj koji već daje izvesne rezultate iako su oni i dalje daleko od zlatnih dana najveće evropske ekonomije.

Dok giganti nemačke automobilske, metalske, elektro i hemijske industrije zatvaraju pogone, otpuštaju mesečno oko 15.000 zaposlenih i delom sele proizvodnju van Evrope, nemačka industrija naoružanja doživljava procvat, zahvaljujući obimnim domaćim i inostranim porudžbinama, ogromnom interesovanju investicionih fondova i strateškom zaokretu nemačke spoljne i bezbednosne politike, kao deo evropskog strahovanja da se ne može više osloniti na NATO i američki nuklearni kišobran.

Najveći rast je doživeo nemački proizvođač naoružanja i municije Rheinmetall, čiji generalni direktor Armin Papperger kaže da je Nemačka je kroz intenzivno povećanje proizvodnih kapaciteta te kompanije "prestigla Sjedinjene Američke Države kapacitetima za proizvodnju konvencionalne municije".

Bloomberg

"Rheinmetall je povećao proizvodne kapacitete za vojne kamione sa 600 na 4.500 godišnje, za municiju srednjeg kalibra sa 800.000 na više od četiri miliona metaka i za artiljeriju sa 70.000 na 1,1 milion metaka", izjavio je krajem aprila na sajmu u Hamburgu Papperger, ističući da ova kompanija raste eksplozivnom brzinom te da će do 2030. godine brojiti oko 70.000 zaposlenih u odnosu na sadašnjih oko 44.000.

Povrh toga, ta kompanija je od nemačke vojske dobila novu narudžbinu vrednu nekoliko milijardi evra, dok je nemački ministar odbrane Boris Pistorius objavio prvu vojnu strategiju za Bundeswehr i Nemačku kao celinu u kojoj je istaknuto da je cilj da se nemačka armija do 2039. godine transformiše u najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi, sa najmanje 460.000 nemačkih vojnika sposobnih da se zajedno sa saveznicima odupru mogućoj ruskoj agresiji. Broj aktivnih vojnika trebalo bi da poraste sa sadašnjih 185.000 na 260.000 do 2035. godine, a broj rezervista da se poveća na 200.000.

Ova vojna strategija u kojoj je Rusija navedena kao glavna pretnja, koja se "sprema za vojnu konfrontaciju sa NATO-om" i već sprovodi "hibridne operacije protiv Nemačke i drugih članica alijanse", zapravo je deo preobražaja nemačke ekonomije prema viziji kancelara Friedricha Merza, koji smatra da većim izdvajanjem za naoružanje i infrastrukturu Nemačka može da nadomesti gubitke automobilske, hemijske i metalske industrije.

Borbena vozila umesto kabrioleta

U nastojanjima da spase svoju privredu koja posrće i koja je tri godine bila u stagnaciji, a sada je bliže stagnaciji nego blagom rastu, nemačka proizvodna delatnost se ubrzano preusmerava sa proizvodnje "golfa" i "mercedesa" na proizvodnju tenkova, artiljerijskih granata i borbenih dronova. Primetno je da se u Nemačkoj proizvodni pogoni, radnici i kapital sve više preusmeravaju u namensku industriju sa očiglednim ciljem da, s jedne strane, pad civilne industrije pretvori u uspeh vojne industrije, a s druge strane, da Nemačka bude centar za naoružavanje cele Evrope i time se izbegne sadašnja zavisnost od američke vojske, ali i američkog naoružanja.

Bloomberg

 

A posrtanje dosadašnje industrijske baze je očigledno, naročito u automobilskom sektoru gde su giganti, kao što su Volkswagen, Mercedes-Benz, Audi i Porsche, objavili da im je profit u prošlog godini pad za 44 do čak 98 odsto u odnosu na prethodnu godinu, najavljujući bezmalo svakog meseca nova zatvaranja pogona i otpuštanja zaposlenih.

Vest da je generalni direktor Volkswagen grupe Oliver Blume najavio smanjenje proizvodnih kapaciteta u Evropi za dodatnih milion vozila godišnje nakon već prethodno donete odluke o smanjenju proizvodnje za milion vozila u Kini, dočekana je kod pojedinih cinika sa komentarom da najveći nemački proizvođač automobila zasad uspeva samo da održi rekordnu proizvodnju već čuvenih kari-kobasica.

Međutim, i to što ovaj automobilski gigant godišnje proizvede oko 8,5 miliona ovih kobasica omiljenih među zaposlenima u njihovim evropskim pogonima moglo bi uskoro da se promeni. Naime, u nastojanju da smanji troškove i izbori se da ostane konkurentna na tržištu, ova nemačka korporacija sve više gasi radna mesta upravo u evropskim fabrikama pa postoji realna prognoza da, ne samo da neće uskoro oboriti svoj rekord od proizvedenih oko 11 miliona automobila u 2019. godini već i da neće imati potrebe ni za rekordom u proizvodnju čuvenog "curry-wursta".

Prema planovima Blumea, najveće smanjenje će doživeti matični brend, kao i Audi, pri čemu će sveukupna proizvodnja svih brendova i pogona iznositi oko devet miliona vozila. Razlog za to smanjenje leži u tome da Volkswagenu nedostaje kupaca, jer je niska cena i solidan kvalitet kineske konkurencije ne samo ugrozio prodaju Volkswagenovih modela u Kini kao tržištu u ogromnom rastu, već i na domaćem terenu – u Evropi. Dok ne nađe uspešan recept za borbu sa kineskom konkurencijom, nemački proizvođač zasad krati troškove otkazima i gašenjem pogona u Evropi.

Bloomberg

 

Osim toga, fabričke linije i radnici, koji su nekad bile kičma nemačkog izvoznog čuda, sada počinju da se preuređuju u mašineriju evropskog naoružavanja. Pa je tako Volkswagen uveliko u pregovorima sa izraelskim kompanijama sa ciljem da u svojim nemačkim pogonima do 2027. godine počne sa proizvodnjom komponenti za izraelski sistem protivvazdušne odbrane "Gvozdena kupola".

Osim toga, Volkswagen nudi Rheinmetallu da preuzme njegovu fabriku u Osnabriku, gde više od 2.000 zaposlenih proizvode model T-Roc cabriolet, pri čemu u istom tom pogonu već eksperimentiše sa proizvodnjom vojnih terenskih vozila. Rheinmetall je odustao od ove kupovine, ali Volkswagen ne odustaje od prenamene ovog pogona i uz sopstveni razvoj vojnog vozila istovremeno pregovara o saradnji sa jednom holandskom kompanijom za proizvodnju naoružanja.

Da automobilska industrija beleži trend pada profita, a namenska trend rasta, potvrdili su i tek objavljeni rezultati za prvi kvartal 2026. godine. Tako je BMW, kao trenutno najuspešniji nemački auto-gigant, zabeležio u prva tri meseca ove godine pad prihoda od 8,1 odsto na 31 milijardu evra, kao i pad neto dobiti od 23,1 odsto na 1,67 milijardi evra. Rezultati su ipak nadmašili prognoze koju su analitičari davali, za razliku od Volkswagena kojem su analitičari procenjivali da će u prvom kvartalu imati operativni profit od skoro 4 milijarde evra a zapravo je ostvario 2,5 milijardi evra, što je pad od 14,3 odsto u odnosu na pre godinu dana.

Nasuprot tome, kompanija Rheinmetall AG je objavila da je u prvom kvartalu imala prihod od prodaje od 1,94 milijarde evra u poređenju sa 1,8 pre godinu dana, dok joj je u istom periodu neto profit skočio sa 84 na 111 miliona evra. Štaviše, za ovu celu godinu ova firma očekuje prodaju u iznosu od oko 14,5 milijardi evra što je skok od oko 50 odsto u odnosu na 2025. godinu kada joj e prihod od prodaje bio 9,94 milijarde evra.

Prenamena fabričkih pogona

Presretači "Patriot", koji su ponos američke namenske industrije, uskoro će se proizvoditi i van SAD, i to baš u Nemačkoj, u pogonima kompanije Deutz, čuvene po proizvodnji motora sa unutrašnjim sagorevanjem za automobilsku industriju. Deutz je samo jedna u nizu firmi iz nemačkog automobilskog sektora koje su se preorijentisala, pa sada dodaju i treće smene u svojim pogonima kako bi proizvodile oružje i municiju, uglavnom za Ukrajinu.

"Transformacija kompanije postala je moj posao", rekao je za "The Wall Street Journal" generalni direktor Deutza Sebastian Schulte, koji na čelo ovog proizvođača motora došao 2022. godine, i to iz industrije pomorske odbrane. "Naša jedinstvena prednost su stabilni lanci snabdevanja: ono što funkcioniše za motore i rudarsku opremu, funkcionisaće i za odbrambenu industriju."

Bloomberg

Među transformisanim firmama je i kompanija Schaeffler, jedan od vodećih nemačkih i svetskih dobavljača automobilske opreme (od pogonskih sklopova do ležajeva), koja od prošle godine ima i odbrambeni odsek koji proizvodi motore za dronove, sisteme za oklopna vozila i komponente za vojnu avijaciju. Cilj rukovodstva je da odbrambeni sektor firme doprinosi najmanje oko 10 odsto prometa ove kompanije, koja zapošljava više od 100.000 radnika u 100 fabrika širom sveta.

Automobilsku industriju očigledno privlače nedavne regulatorne promene u Nemačkoj i Evropskoj uniji, koje su poboljšale pristup tržištu kapitala za kompanije iz odbrambene industrije, dok su ogromni vladini ugovori i šeme javnog finansiranja otključali bezmalo hiljadu milijardi evra za finansiranja odbrane u EU.

"Evropa mora biti u stanju da se brani, a to takođe znači izgradnju jake bezbednosne i odbrambene industrije na koju možemo da se oslonimo", rekla je nemačka ministarka ekonomije Katherina Reihe, čije ministarstvo finansira platformu za uparivanje lanaca snabdevanja odbrambene industrije sa kompanijama-dobavljačima iz drugih sektora. "Prenamena postojećih proizvodnih lokacija iz drugih industrija može smanjiti prepreke za povećanje domaćih kapaciteta."

Kapital se seli, a radnici?

I najbogatiji Nemci preusmeravaju svoj novac pa su suvlasnici kompanija Porsche i Volkswagen još prošle godine osnovale fond za ulaganja u odbrambenu industriju, nadajući se da će iskoristiti nagli porast evropskih vojnih izdataka. Milijarderska porodica Porsche-Piech očigledno kreće stopama svog pretka i osnivača brenda sportskih automobila, Ferdinanda Porschea, koji je svojevremeno pomogao u razvoju tenkova za nacističku Nemačku, a dizajnirao je i čuvenu "bubu", koja je korišćena kao osnova za vojna vozila koja je Volkswagen proizvodio tokom Drugog svetskog rata.

Bloomberg

 

Ne samo što su Porscheovi naslednici usmerili sopstvenih oko stotinu miliona evra u fond za finansiranje odbrambenih projekata, već i njihova firma Porsche SE, koja je deo Volkswagen grupe, saopštila da nezavisno od tog fonda "intenzivno ispituje" moguće investicije u odbranu, sa fokusom na oblasti kao što su satelitski nadzor, izviđački i senzorski sistemi, sajber-bezbednost ili logistika i sistemi snabdevanja. Porsche SE je, inače, još prošle godine uložio dvocifren milion evra u jednog proizvođača dronova u Minhenu.

I dok su nemački političari i veliki investitori uvereni da je prebacivanjem u sektor odbrane moguće spasti automobilsku industriju i celokupnu nemačku ekonomiju, nemački ekonomski komentatori ukazuju da bi to samo delimično moglo da nadoknadi gubitak radnih mesta u automobilskim gigantima, to jest da dolazak Rheinmetalla i celog odbrambenog sektora u nemački region Braunšvajg–Volfsburg, gde je centrala Volkswagena, neće biti dovoljan za održanje zaposlenosti.

Bloomberg

U komentaru za regionalni list "Braunschweiger Zeitung" ekonomski novinar Johannes Kaufmann ističe koliko se za samo četiri godine transformisao imidž odbrambene industrija u nemačkoj javnosti – od toga da je ranije "na porodičnim okupljanjima bilo je bolje skrivati da ste zaposleni u Rheinmetalu i sličnim firmama, a danas bi takva objava verovatno naišla na aplauz dalekih rođaka". Ipak, Kaufmann ističe da Volkswagenovi planovi o otpuštanjima oko 50.000 zaposlenih do 2030. godine daleko premašuju brojnost aktuelne radne snage Rheinmetalla.

"Jedno je jasno - sam odbrambeni sektor neće moći da zakrpi raspadajuću industrijsku bazu zemlje", ističe Kaufmann. "Bez nižih troškova energije i rada, ova industrijska baza će nastaviti da se raspada."