Volatilna nafta budi strah od novog poskupljenja u regionu

Osetljivost cene nafte na geopolitičke tenzije još jednom je bila na testu u poslednjem periodu. Rasplamsavanje sukoba između Izraela i Irana, a od vikenda i uključivanje SAD u vojne akcije, podigli su cenu brenta, ali svega nekoliko minuta nakon što je Iran napao američku bazu u Kataru, a američki predsednik Donald Trump potom najavio primirje, cena nafte je naglo pala. Naime, pad je iznosio oko pet procenata, a u utorak se tokom dana trgovalo po ceni od oko 69 dolara za barel.

Američki referentni WTI (West Texas Intermediate) oslabio je za oko tri procenta i tokom jučerašnjeg dana trgovao se po ceni iznad 66 dolara za barel. Analitičari su upozorili da postoji prostor za dalji pad cene. Međutim, situacija nije delovala tako samo 12 sati ranije. Volatilnost tržišta i ubrzan rast probudili su strahove od mogućeg porasta inflacije, ali i od reakcije centralnih banaka na to pitanje. U tom duhu je i Adria region.

U Srbiji su goriva već poskupela, a od početka sukoba između Izraela i Irana cene benzina i dizela povećane su za oko dva odsto. Analitičari očekuju da rast cena u kategoriji "transport" u indeksu potrošačkih cena za jun bude veći od četiri odsto.

U regionu je slično – u Severnoj Makedoniji je, zbog rasta cene nafte na globalnom tržištu, nedelja počela poskupljenjem svih naftnih derivata, a samo prošle nedelje dizel je poskupeo tri puta.

U Bosni i Hercegovini su prethodnih dana goriva poskupela za oko pet pfeniga po litru.

U Hrvatskoj, prema tamošnjem sistemu, promene cena bi se desile tek od narednog utorka, a njihov nivo će zavisiti od kretanja cene nafte na svetskom tržištu.

Samo prošle nedelje cena nafte fluktuirala je između 70 i 80 dolara za barel, a najveći strahovi odnosili su se na mogući geoenergetski šok – posebno ako bi Iran blokirao protok nafte kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi skoro četvrtina globalnog izvoza sirove nafte. To bi moglo izazvati iznenadan i oštar skok cena, sa direktnim posledicama po inflatorna očekivanja – naročito u zemljama koje su u velikoj meri uvoznici energenata, kao što su Makedonija i sve druge balkanske ekonomije, navode naši sagovornici.

Univerzitetski profesor Marjan Petreski iz Skoplja kaže da, nakon nekoliko kvartala smirivanja, ukoliko cena nafte nastavi da raste, globalna inflacija će ponovo biti pod rizikom. Poziva na budnost zbog volatilnosti cene energenata.

"U tom kontekstu, centralne banke će morati da budu krajnje oprezne i više reaktivne nego proaktivne. Evropska centralna banka (ECB), iako je u fazi ublažavanja politike, biće prinuđena da ostane spremna za pauzu ukoliko cena nafte pređe 100 dolara i to se odrazi na inflaciona očekivanja. Narodna banka je na poslednjem sastanku odlučila da ostane na putu pažljive normalizacije i to se pokazalo kao dobra procena. Međutim, u uslovima globalnog skoka cene nafte, situaciju će biti neophodno budno pratiti i raditi nove procene, posebno ukoliko inflaciona očekivanja budu narušena", smatra profesor Petreski.

Iz Narodne banke Severne Makedonije rekli su da pažljivo prate globalnu situaciju i da će, ukoliko se ukaže potreba, preduzeti odgovarajuće mere za očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti.

"Uticaj na inflaciju u Makedoniji, kao maloj i uvozno zavisnoj ekonomiji, zavisiće pre svega od toga da li će doći do značajnog i dugotrajnog rasta svetskih cena energenata. U slučaju kratkoročnog i umerenog rasta cena, efekti na domaću inflaciju bili bi ograničeni. Ali, ukoliko eventualna eskalacija dovede do ozbiljnih i trajnih poremećaja u globalnim lancima snabdevanja i oštrog rasta cena nafte i drugih sirovina, to bi moglo izazvati dodatne inflacione pritiske i kod nas, uglavnom preko uvoznog kanala", navode iz Narodne banke.

Savet Narodne banke prethodno je već smanjio projekciju rasta makedonske ekonomije – umesto ranijih 3,3 odsto, sada se projektuje da će BDP do kraja godine porasti za tri odsto. Nepovoljno spoljašnje okruženje, prema Savetu NBRM, razlog je za ovu naniže revidiranu prognozu rasta.

Strah od stagflacije

U Srbiji, gde je inflacija dugo bila uporna, centralna banka će verovatno zaustaviti eventualno popuštanje i vratiti se na put opreznosti.

Kao što je istakla i sama Narodna banka Srbije (NBS) u svom majskom izveštaju o inflaciji, poseban izazov za monetarnu politiku u očuvanju cenovne stabilnosti predstavljaju šokovi na strani ponude, koji osim što utiču na rast cena, mogu istovremeno delovati i na smanjenje BDP-a. Ili, kako kaže Zoran Grubišić, dekan Beogradske bankarske akademije, makroekonomski rizici su znatno povećani, pa sada "imamo posla sa dvoglavom zveri – istovremeno može doći do pada proizvodnje i rasta inflacije". "Kada imamo dva ovakva šoka, to može dovesti do stagflacije. Protiv toga je teško voditi politiku, pa je najbolje sačekati i biti pažljiv sa promenama kamatnih stopa, kao što to radi NBS."

Iz Narodne banke Srbije kažu da je povećan oprez neophodan i zbog toga što je teško predvideti kretanje svetskih cena nafte u narednom periodu, jer će u velikoj meri zavisiti od događaja na Bliskom istoku.

Ipak, iz NBS se nadaju da će rešenje sukoba biti postignuto što pre i da će njegovi ekonomski efekti zbog toga biti umereni i jednokratni.

"Naglašavamo da se inflacija u Srbiji kreće u okviru ciljanog raspona i usporila je na 3,8 odsto na godišnjem nivou u maju, a očekujemo da će se kretanje u okviru ciljanog raspona nastaviti i u narednom periodu."

Već nekoliko meseci NBS saopštava da bi cilj od tri odsto inflacije mogao biti dostignut do kraja godine, ali zbog rata između Izraela i Irana povećani su inflacioni rizici, pa analitičari kažu da je potrebno veće uverenje da cilj od tri odsto u narednom periodu može biti postignut na održiv način.

"ECB u narednom periodu može podstaći NBS da se okrene ublažavanju uslova kreditiranja u drugoj polovini 2025. godine", kaže Marcin Sulevski, ekonomista zadužen za centralnu i istočnu Evropu u Ipopema Securities. Prema njegovim procenama, srpski indeks potrošačkih cena mogao bi da zabeleži međugodišnji rast od oko 3,5 odsto u decembru, a postoji rizik da bude i veći ukoliko cene nafte nastave da rastu. "Očekujem smanjenje kamatne stope od 75 baznih poena ove godine u Srbiji, ali verovatno krajem 2025. godine, osim ako inflacija ne iznenadi većim rastom, što bi moglo dovesti i do manjeg smanjenja od očekivanog."

Cilj ECB – inflacija od dva odsto

U Sloveniji i Hrvatskoj, kao članicama evrozone, ali i u Crnoj Gori, koja nije članica, ali koristi evro kao valutu, monetarne politike prate smernice ECB, koja je 8. juna ispunila očekivanja analitičara i investitora i napravila osmo uzastopno smanjenje ključne kamatne stope za četvrtinu procentnog poena. To se dogodilo pre svega zbog snažnog evra i niskih cena nafte, ali govorimo o periodu pre nego što je Izrael napao Iran. Sada sukob izaziva zabrinutost i kod centralnih bankara u Frankfurtu, koji strahuju od naftnog cenovnog šoka i njegovog prenosa na evropske ekonomije.

Predsednica ECB, Christine Lagarde, u ponedeljak je istakla pred poslanicima u Briselu da inflacija u evrozoni treba da se stabilizuje oko cilja od dva odsto i da rizici po ekonomski rast ostaju u opadajućem trendu.

"Sa sadašnjim nivoima kamatnih stopa, smatramo da smo u dobroj poziciji da se suočimo sa neizvesnim okolnostima. Posebno u ovim uslovima izuzetne neizvesnosti, pratićemo pristup zasnovan na pouzdanim podacima i donositi odluke o monetarnoj politici sa sastanka na sastanak."

Banka Slovenije je u svojim najnovijim prognozama od 9. juna takođe ciljala inflaciju od dva odsto, dok se očekuje da će prosečan godišnji rast ekonomije iznositi 2,5 odsto od 2025. do 2027. godine.

Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) i član Izvršnog saveta ECB Boris Vujčić u intervjuu za Bloomberg istakao je da ECB treba da sačeka bar do septembra pre nego što detaljnije raspravlja o promeni kamatnih stopa. U njegovoj zemlji inflacija je u maju bila među najvišima u evrozoni, odnosno 4,3 odsto, nakon što je prethodno nekoliko meseci beležila opadajući trend - 4,8, 4,3 i 3,9 odsto od početka godine. A Hrvati strahuju da inflacija tek može da se rasplamsa zbog rizika u vezi sa cenom nafte.

"Ipak, sva ova očekivanja su preliminarna i uključuju i psihološki šok kod učesnika na tržištu, te nisu uvek najprecizniji odraz fundamentalnih kretanja", kaže naš sagovornik, profesor Marjan Petreski.

Prema njegovim rečima, teško je precizno proceniti jačinu šoka u ovom trenutku, ona može varirati od velike do umerene.

"Da podsetim, rast cena se očekivao i kada su jemenski Huti gađali brodove u prolazu Bab el Mandeb, ali to se nije značajno odrazilo na cene."

U svom najnovijem makro izveštaju, analitički tim Bloomberg Adrije navodi da centralne banke nastavljaju putem monetarnog popuštanja, ali veoma oprezno.                   

"ECB je u junu snizila kamatne stope na dva odsto, signalizirajući kraj ciklusa smanjenja, u zavisnosti od spoljašnjih rizika. Narodna banka Srbije je pauzirala smanjenja krajem 2024. godine, ali se očekuje da će nastaviti sa smanjenjima u drugoj polovini 2025. godine, sa tri-četiri potencijalna smanjenja ukoliko se potvrdi dezinflacija. Slično tome, NBRM (Severna Makedonija) je pauzirala smanjenja početkom godine zbog inflatornih pritisaka, ali očekujemo da će smanjenja nastaviti i u drugoj polovini godine", stoji u izveštaju.

  

- U pisanju teksta pomogla Jovana Georgievski.