Hrvatska u junu dostigla prosečnu platu od 1.150 evra

Prosečna neto zarada u Hrvatskoj isplaćena u junu iznosila je 1.150 evra i bila je za 1,5 odsto veća nego u maju, kada je iznosila 1.133 evra, pokazuju najnoviji podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). Nominalni rast na godišnjem nivou, dakle u odnosu na prosečnu platu u junu prošle godine, iznosi čak 12,4 odsto.

Međutim, ako se u obračun uključi i uticaj inflacije, rast ličnog dohotka je mnogo skromniji. U junu su zarade bile veće za 0,6 odsto nego u maju i 4,5 odsto u odnosu na jun prošle godine.

Jun je tek četvrti mesec zaredom koji pokazuje rast realnih zarada na godišnjem nivou. U celoj prošloj godini plate su realno pale za 3,1 odsto pošto nisu uspele da održe korak sa inflacijom. Njihov realni rast moraće da bude mnogo duži kako bi se kompenzovao udar na kupovnu moć građana izazvan inflatornom 2022. godinom.

Stopa inflacije je donekle pala poslednjih meseci, ali je i dalje na visokih osam odsto, odnosno na nivou na kome je bila u proleće prošle godine. Hrvate još manje raduje činjenica da se u narednih nekoliko meseci ne predviđa oštriji pad inflacije, već ekonomisti procenjuju da će se era viših stopa inflacije nastaviti do 2024. godine. Među državama članicama EU, Hrvatska ima šestu najvišu stopu inflacije.

Rast prihoda ne bi trebalo da zaseni činjenicu da razlika između visine prosečne i srednje plate nastavlja da raste. Prosečna plata, koja je u junu iznosila 991 evro, realnije pokazuje koliko većina građana zapravo prima od svojih poslodavaca.

Pre sedam godina srednja plata u pojedinim mesecima prelazila je nivo od 88 odsto prosečne. Poslednjih meseci ponekad padne ispod 83 odsto prosečnog iznosa. Rast ove razlike ukazuje da visoke plate rastu brže od niskih, odnosno da raste jaz između bogatih i siromašnih.

Podaci Eurostata pokazuju da je Hrvatska među državama članicama sa najnižim platama. Prema visini godišnjih isplaćenih prihoda, prošle godine su manji prihodi od nas imali samo stanovnici Mađarske, Rumunije i Bugarske. U Sloveniji prihodi su bili veći za 43 odsto, a u najčešćim destinacijama hrvatskih iseljenika, Nemačkoj i Austriji, čak 217, odnosno 230 odsto.