.webp){kind=icon}
Više od 500 miliona komada novčanica i oko 5.200 tona kovanica biće otpremljeno u strojeve za sečenje i topljenje, nakon što Hrvatska prvog januara kao službenu valutu uvede evro.
Hrvatska kuna bila je zvanični novac od 30. maja 1994. godine, više od 28 godina. Međutim, to je zapravo bio obrt s obzirom na to da je krajem avgusta 1991. državna Komisija za novac odlučila da će dinar zameniti kruna i banice (stoti deo krune).
Za krunu je sproveden konkurs i odabrano je rešenje, ali je naknadno, u julu 1993, nakon predloga deset zastupnika, Sabor doneo odluku da će se hrvatski novac zvati - kuna. Deo javnosti pokazao je javni otpor, ističući da je novac s tim imenom opterećen negativnim istorijskim nasleđem Nezavisne Države Hrvatske. Istoričari kažu da je odluku naložio predsednik Franjo Tuđman nakon podsticaja člana komisije i numizmatičara Dalibora Brozovića, piše Hina.
Za izgled papirnatog novca odabrano je rešenje Miroslava Šuteja, s kojim je radio i Vilko Žiljak, a za kovani novac predlog Kuzme Kovačića. Papirnati novac u osam apoena štampan je u minhenskoj firmi Giesecke & Devrient GmbH, a kasnije i Osterreichische Banknoten iz Beča, a kovani novac u devet apoena u Hrvatskom novčarskom zavodu.
Papirne kune su zapravo po sastavu 100 posto pamuk. Metalni novac je izrađen od različitih legura. Tri najveća apoena sastoje se od legure bakra, nikla i cinka, srednji apoeni od čeličnog jezgra obloženog mešavinom metala, a dva najniža apoena od aluminijuma s vrlo malo magnezijima.
Ukupno je odštampana jedna milijarda i 570 miliona komada svih novčanica vrednih 187 milijardi kuna. Iako u HNB-u ističu da su kune kvalitetne novčanice, one se upotrebom troše, pa je do sada povučeno i uništeno više od milijardu komada novčanica vrednih 104,5 milijardi kuna.
Oliver Bunic/Bloomberg
Najviše je štampano apoena od 200 kuna, pa 100 kuna i na kraju 10 kuna. Poslednjih godina najviše su u upotrebi bile novčanice od 200 kuna, pa od 10 kuna. One su dizajnerski ostale iste, ali su dobile nove zaštitne niti.
Međutim, novčanice od 500 i 1.000 kuna se nisu menjale od 1994. godine. Za tim novčanicama visoke vrednosti na tržištu nije bilo tolike potrebe. Tek se videla potreba u poslednjih 15 godina kad se standard poboljšao, kaže izvršni direktor sektora za gotovi novac HNB-a Tihomir Mavriček.
Inače, proteklih 11 godina količina novca u opticaju se udvostručila i u novije vreme dosegla je nivo između 41 i 42 milijarde kuna. Mavriček kaže da su na to uticali povećanje standarda i kumulisana inflacija.
Poslednjih meseci kod poslovnih subjekata i građana u opticaju je oko 30 milijardi kuna. To je posledica inflacije. Pokazuje da su ljudi počeli da troše gotovi novac koji je čuvan kod kuće, ali došlo je i do pada potražnje zbog promene u evre, objašnjava Mavriček.
On napominje i kontradikciju da su pri tome kartice sve više u upotrebi. Polovina svih transakcija obavi se gotovim novcem, a polovina karticama, premda se gotovinsko plaćanje u radnjama održalo na 72 odsto svih gotovinskih transakcija, kaže on.
Falsifikovanje kune
U HNB-u kažu da je broj falsifikovanih kuna relativno mali, znatno manji od falsifikovanih evra. Najviše su se falsifikovali apoeni od 200 kuna, oko stotinu godišnje. Primera radi, 2019. je falsifikovano ukupno 506 komada novčanica, 2020. godine 157 komada, a 2021. godine 198 komada novčanica kuna.
Međutim, 2019. falsifikovano je 4.280 komada novčanica evra, 2020. godine 237, a 2021.godine 228 komada novčanica. Falsifikovani novac je direktna šteta onoga ko je primio takvu novčanicu, napominje Tihomir Mavriček.
Ukupno je otkovano približno tri milijarde komada kovanog novca ili oko 10 hiljada tona. Očekuje se da će vratiti oko 35 odsto kovanica. Veći apoeni će biti vraćeni u količini od iznad 80 odsto ili 5.200 tona, što je teško kao 124 nova zagrebačka tramvaja, kaže Mavriček.
Povlačenje počelo u septembar
Gotovinski ciklus novca u HNB kreće od planiranja potreba za novčanicama i kovanicama za sledeću godinu. Zavisi o brojnim činiocima kao što su inflacija, predviđene stope rasta i sl. Potom HNB naručuje novac u štamparijama i mestima gde se kune i lipe kuju. Iz trezora HNB otprema se kamionima u pratnji specijalaca u osam gotovinskih centara u Hrvatskoj.
Banke se iz tih centara snabdevaju gotovim novcem, dnevno planirajući svoje potrebe prema najavama klijenata i potrebama bankomatske mreže.
Povlačenje viškova kune počelo je u septembru. Tada se obično nakon svake turističke sezone povlače viškovi kuna u trezore. Povlačenje je ove godine povećano. Kuna će se povlačiti postepeno i novčanice se mogu menjati neograničeno dugo, a kovanice tri godine.
Nakon prve godine zamena kovanica će moći da se obavi bez naknade isključivo u HNB-u.
Šest Mont Everesta
Zbog negativnih uticaja na životnu sredinu, odnosno primesa boje na novčanicama i zaštitnih elemenata, zamenjene novčanice se više ne spaljuju nego se usitnjavaju rezanjem na komadiće manje od milimetra, a ta masa se koristi kao izolacija u javnim građevinskim radovima.
Radi se o ogromnoj masi materijala. Kad bi novčanice koje ćemo povući, njih oko 500 miliona komada, složili jednu na drugu, visina bi iznosila gotovo 50 kilometara ili kao šest Mont Everesta, poredi izvršni direktor gotovinskog sektora.
Takođe, 5.200 tona preostalih kovanica, za koje se računa da će biti vraćene, prodaće se kao sirovina, rastopiti i koristiti za druge potrebe.
Građani izabrali Nikolu Teslu
Kad se zameni evro, u opticaju će biti ista količina novca kao dok je cirkulisala kuna. Na primer, broj novčanica od 100 kuna zameniće proporcionalan broj novčanica od 10 i 20 evra, objašnjava Mavriček. Papirne novčanice evra imaju jedinstvene motive, a kovanice pored jedinstvene strane, na poleđini imaju nacionalne motive.
Na hrvatskim apoenima od jednog, dva i pet centi nalazi se napis HR na glagoljici, na 10, 20 i 50 centi je lik Nikole Tesle, a na dva evra mapa Hrvatske. Lik Nikole Tesle predložen je na javnoj raspravi i za njega je glasalo 11 hiljada građana, te je pobedio protiv predloga motiva Dubrovnika.
No, kuna ipak neće skroz otići u istoriju. Lik tog malog ali vrlo agresivnog predatora, čije se krzno nekada koristilo za plaćanje danka, ostaće otisnut na kovanici od jednog evra.
