.webp){kind=icon}
Ministri unutrašnjih poslova država članica Evropske unije (EU) danas su u Veću Evropske unije jednoglasno i zvanično potvrdili hrvatski prijem u Šengen, dok za Bugarsku i Rumuniju nije bilo konsenzusa, saznaje se iz diplomatskih izvora. Od prvog januara 2023. godine na Bregani, kao i druga 73 dosadašnja granična prelaza sa Slovenijom i Mađarskom, neometano će se odvijati protok putnika i roba, bez zadržavanja i kontrole putnih dokumenata.
Zbog tehničkih uslova, slobodna putovanja bez granica unutar Šengena kroz aerodrome biće moguća nešto kasnije, odnosno od 26. marta 2023. godine. Razlog tome je što je na aerodromima u zemljama Šengenskog prostora potrebno promeniti izlaze za avione koje dolaze i odlaze iz Hrvatske kako bi se putnici razdvojili, odnosno uputili na izlaze bez graničnih kontrola. Dosadašnje pravilo je da se te izmene rade prilikom sezonskog pomeranja sata, odnosno u ovom slučaju 26. marta sledeće godine.
Hrvatsko članstvo u Šengenu najpre je bilo u paketu razmatranja s ostale dve zemlje članice EU, Rumunijom i Bugarskom, ali danas je jedino Hrvatska dobila zeleno svetlo za pristupanje Šengenu.
Nakon nedavnih spekulacija o planovima Austrije da blokira hrvatsko članstvo u Šengen, ministar unutrašnjih poslova iz Austrije Gerhard Karner pojasnio je da se njihova zabrinutost oko širenja granica Šengena odnosi na ilegalne migracija i tražitelje azila u Austriji, gde pritisak nije dolazio iz Hrvatske. Rekao je kako je samo ove godine uhapšen 74.291 migrant u austrijskom Gradišću.
Pristupanju Bugarske i Rumunije u Šengen prvobitno su osporili ministri unutrašnjih poslova iz Holandije i Finske još 2011. godine, što je njihovo ponovno razmatranje za članstvo održano osmog decembra 2022. godine, prolongiralo za više od decenije. Iako su Finci odustali od svoje blokade, Holanđani su ostali istrajni i unutar nacionalnog parlamenta izglasali rezoluciju u kojoj traže od holandskog premijera Mark Ruttea da vlada ne podrži bugarsko i rumunsko članstvo zbog zabrinutosti oko organizovanog kriminala i korupcije u tim zemljama.
Putnici na međunarodnom aerodromu Leonardo da Vinci u Rimu / Depositphotos
Iako je Ylva Johansson, poverenica za unutrašnje poslove na konferenciji za medije održanoj 16. novembra, izjavila kako sve tri članice EU-a, Hrvatska, Bugarska i Rumunija zaslužuju ravnopravan evropski tretman zasada uz Kipar i Irsku. Bugarska i Rumunija ostaju izvan Šengena, a novi termin razmatranja njihovog prijema zasada nije poznat.
