Jedan od najvećih političkih šokova u 2022. bio je odlazak hrvatskog ministra finansija i potpredsednika u vladi Andreja Plenkovića Zdravka Marića. Nakon što je i zvanično objavljeno da Hrvatska početkom 2023. ulazi u evrozonu, Marić je poručio da je njegova misija prvog čoveka javnih finansija završena.
Dužnost glavnog blagajnika Hrvatske obavljao je od 2016. godine, kada ga je na tu poziciju kao nestranačkog ministra postavio tadašnji premijer Tihomir Orešković. Tri godine kasnije postao je i potpredsednik hrvatske vlade.
Iza sebe je ostavio solidno odrađen posao. Sproveo je pet krugova poreske reforme kroz koju je rasteretio plate i određenim delatnostima snizio stopu PDV-a. Pod njegovim mandatom su preokrenuti negativni trendovi u javnim finansijama, javni dug se počeo smanjivati, a budžetske finansije bile su stabilne. Naravno, pritom mu je naruku išla i dobra situacija u globalnoj ekonomiji i rekordno niske kamate za refinansiranje zaduženja.
Dobro se snalazio i u pandemiji koja je gotovo dve godine na mahove paralizovala domaću ekonomiju i donela ozbiljne probleme za budžet. Država je preduzetnicima morala da isplaćuje na desetine milijardi kuna podrške, ali je Hrvatska uprkos tome od evropskih institucija dobila pozitivne ocene za konvergenciju, što je na kraju rezultiralo ulaskom u Šengen i evrozonu.
Uprkos uspesima, Mariću su mnogi zamerili što je otišao u vreme kad je pred državnim finansijama bilo vrlo izazovno razdoblje. Iako on sam neće imati uticaja na 2023. godinu, Hrvatima će ostati u sećanju svaki put kada plate evrima.
.webp){kind=icon}
