Tehnološki titani, investitori rizičnog kapitala, kripto-entuzijasti i istraživači veštačke inteligencije istraživanje dugovečnosti pretvorili su u nešto između najaktuelnije nauke i tragične komedije.
Kada vam na ulici u San Francisku priđe vesela osoba sa notesom, obično možete da očekujete anketu koja se odnosi na jedan od nekoliko ciljeva javne politike. Da li imate vremena za razgovor o pravu na abortus? Stanovanju? Inicijativama za glasanje o onlajn kockanju? U današnje vreme možda ćete čuti i pitanje koje je grandioznije i ličnije, nešto što ne biste očekivali da čujete od nekoga ko izgleda kao da želi vaš potpis. Pitanje: koliko dugo želite da živite?
Jedne subote u avgustu, Anastasia Egorova, 37-godišnja izvršna direktorka neprofitne organizacije za istraživanje dugovečnosti, organizovala je dvadesetak volontera u San Francisku i 10 drugih gradova kako bi zajedno dobili odgovore od skoro 200 prolaznika. Odgovori mnogih ispitanika bili su između 80 (otprilike američki prosek) i 120 godina (blizu svetskog rekorda). Volonteri Egorove sa notesima u Sao Paulu i Torontu toga dana su čuli skoro isto što i volonteri u Haifi u Izraelu i Malmeu u Švedskoj. Malobrojni su se poveli za natpisima na kapama, majicima i nalepnicama koje su nosili volonteri, na kojima je pisalo: „Reci zauvek!” (engl. Say Forever!).
Opširnije
Bloomberg Businessweek Adria ukratko: Narodne obveznice, nekretnine i Crveno more
Slovenci konačno do narodne obveznice, Hrvatska među najatraktivnijim turističkim destinacijama.
03.02.2024
Zaboravite ova predviđanja za godinu pred nama
Daleke 1924. godine, ljudi su mislili da će se neke vrlo čudne stvari desiti 2024. godine.
04.02.2024
Osam gedžeta koji bi mogli da obeleže 2024.
Ovo bi mogla da bude važna godina za potrošačke gedžete i usluge.
04.02.2024
Egorova i njene kolege aktivisti protiv smrti, grupa naučnika i entuzijasta za istraživanje dugovečnosti koji sebe nazivaju „besmrtnicima”, tvrde da bi dobra i racionalna osoba trebalo da želi da živi što duže. Iako priznaju postojanje hroničnog bola i stravičnih trauma, što daje jake kontraargumente, oni su se lično obavezali da će pokušati da žive zauvek i veruju da bi pobeda nad starenjem trebalo da bude prioritet i za uložene dolare u svrhe istraživanja i za društveni aktivizam. Oni uokolo nose postere sa mantrama kao što su „Smrt je neprihvatljiva”, „Smrt je dosadna” i „Ostani živ”, a svi su se ove jeseni pojavili ispred istorijske zgrade Ferry Building sa pogledom na zaliv San Franciska. Jedan posebno posvećeni volonter je prilično doslovno prihvatio ideju dugovečnosti i istetovirao reči „RECI ZAUVEK” preko prednjeg dela vrata. „Umreti je loše”, kaže Egorova. „To je nešto što čovečanstvo ne shvata dovoljno ozbiljno.”
Besmrtnici možda više zvuče kao hipiji nego kao ozbiljan lobi, ali oni su oličenje kulturu tehnološke industrije koja je zauzela ono malo prostora u pauzama debata o veštačkoj inteligenciji i kripto-valutama. Razni krugovi u San Francisku i drugim tehnološkim centrima traže metode da prevare smrt, od dodavanja suplemenata i pipetiranja rastvora u laboratoriji, do pokušaja digitalizacije njihove svesti ili zamrzavanja mozga kako bi ga kasnije oživeli. (Nadaju se.) Svi oni veruju da bi tehnologija jednog dana mogla da nadmaši našu konačnu biološku sudbinu. Ili kako je uticajni investitor i provokator Balaji Srinivasan na svom X profilu napisao: „Nepromenljiv novac, beskrajne granice, večni život.”
Ono po čemu se ova opsesija razlikuje od tipične krize srednjih godina jeste količina novca koji stoji iza toga. Jeff Bezos, Sam Altman, Larry Ellison, Larry Page i drugi tehnološki titani su obećali stotine miliona dolara kompanijama koje se bave produženjem životnog veka. Ljudi opsednuti besmtnošću u toj industriji uvereni su da će radiklano produženje života biti moguće u bliskoj budućnosti. Reč je uglavnom o ulagačima, istraživačima veštačke inteligencije ili ljudi koji su se obogatili na kripto-valutama, pa sada imaju novac za bacanje.
Suosnivač Ethereuma Vitalik Buterin predvodi taj pokret. Donirao je milione dolara istraživačkim organizacijama i objavljuje stvari poput: „Starenje je humanitarna katastrofa koja svake dve godine ubije onoliko ljudi koliko i Drugi svetski rat.“
Robert Nelsen, menadžer hedž-fonda koji ima udeo u biotehnološkoj kompaniji fokusiranoj na dugovečnost Altos Labs, uzima gotovo desetak lekova dnevno, uključujući “rapamicin” za koji se pokazalo da produžava životni vek kod miševa. Investitori rizičnog kapitala fokusirani su na kompanije koje se bave dugovečnošću, a tehnološka zajednica dodeljuje stipendije za istraživanja dugovečnosti kako bi privukli novajlije u ovu oblast. Ujedinjuje ih tehnooptimizam i uverenje da su znaju ono što drugi ne znaju.
Mišljenje koje se ne poklapa sa većinom je norma, kaže Amol Sarva, jedan od investitora koji žele da finansiraju napredak u ovoj oblasti. Kaže da je industrija mešavina „sedobradih čarobnjaka” koji najavljuju mističnu budućnost, konvencionalnijih biotehnoloških stručnjaka fokusiranih na nauku, „Petar Pan tipova” koji žele zauvek da ostanu mladi i „kiborg tipova” koji govore o budućnosti u kojoj ljudska svest nadmašuje telo od krvi i mesa.
Sarva, koji je vodio Knotel, klona platforme WeWork, suosnivač je fonda od 100 miliona dolara (10,6 milijardi dinara) za ulaganje u kompanije koje se bave produženjem ljudskog života. Već su ispisali čekove onima koji leče rak korišćenjem veštačke inteligencije i matične ćelije za stvaranje bioračunara. Sarva tvrdi da energija u krugovima koji se bave produženjem života podseća na dane Homebrew Computer Cluba, kao okupljanje iz disko ere koje je podstaklo rođenje personalnog računara i kompanije Apple.
Iako se različiti napori u vezi sa istraživanjima dugovečnosti lako mogu svesti na jednu veliku grudvu egzistencijalnog straha koji pokreću novac i krhki muški ego, delovi te zajednice imaju različite ciljeve. Neki su fokusirani na skromno produženje prosečnog ljudskog života. Drugi su konzervativniji, obećavajući samo više „zdravijeg životnog veka”, što znači zdraviji život tokom prirodnog životnog veka.
A neki idu u potpunu večnost, obećavajući - sa tipičnom suzdržanošću Silicijumske doline - da će izgraditi sopstvenu suverenu državu gde planiraju da savladaju i pobede smrt. „Prihvatili smo starenje i smrt kao neizbežne i sada postoji jako dobar razlog da verujemo da će oni biti rešeni.” kaže Adam Gries, investitor koji istražuje dugovečnost. „Jedino je pitanje kada.”
Da bismo pratili sve te različite frakcije, daćemo im neke nadimke. U jednom uglu su biotehnološke kompanije, najtradicionalniji istraživači koji razvijaju lekove za produženje ljudskog života. Cilj im je da dobiju zvanično odobrenje Američke uprave za hranu i lekove i plasiraju lekove na tržište u sledećoj deceniji. Neki od tih lekova su namenjeni da podstiču autofagiju - sposobnost ćelije da reciklira nakupljeni molekularni otpad - ili da uklone stare ćelije, koje više ne mogu da se umnožavaju.
Ti lekovi su još u ranoj fazi razvoja, a jedan od tretmana koji najviše obećava usmeren je na pse, a ne na ljude. „Počeli smo sa velikim psima jer nemačka doga prosečno živi od šest do devet godina, a dlaka počinje da im sedi već sa tri ili četiri godine, tako da se promene brže uočavaju”, kaže Celine Halioua, izvršna direktorka kompanije Loyal.
Mnogo je praktičnije sprovođenje kliničkih ispitivanja starenja na psima koji brže stare, za razliku od 50-godišnjeg ispitivanja ljudske dugovečnosti. Njen lek produžava život psima tako da smanjuje otpuštanje hormona rasta, koji su povezani s bržim starenjem kod većih pasmina. Osetljiva je na zastrašujuće priče o zombi psima i naglašava da je njen cilj „produženje zdravog životnog veka” voljenog ljubimca.
„Razgovaramo o tome da Čupko može duže juriti loptu, da bude uzbuđen kada dođete kući i da ne bude ukočen kad ustaje”, kaže Halioua. Psi su “bezopasan” način da se javnost upozna sa idejom da se biologija starenja može promeniti, kaže ona. Ljude je mnogo manje strah kad vide psa koji je star 15 godina nego osobu staru 150 godina. To ne shvataju kao zadiranje u božja posla.
Zatim su tu i velnes zaljubljenici. To su ljudi koji su se zasitili time da se medicinski establišment fokusira na akutnu negu umesto na preventivnu i žele da isprobaju navodno proaktivne terapije koje se često ignorišu ili odbacuju, poput zmijskog ulja. (Pomislite na osnivača kompanije Braintree Payment Solutions i nezvaničnu maskotu magazina Bloomberg Businessweek, Bryana Johnsona, koji godišnje troši milione dolara da bi njegovo sredovečno telo delovalo više kao telo tinejdžera.)
Dok su neki od njihovih eksperimenata otišli prilično daleko, opsednuti zdravljem se još smatraju relativno konzervativnim u krugovima istraživanja dugovečnosti. Fokusirani su na pomnu procenu svojih telesnih funkcija tako da mogu napraviti postepena poboljšanja. Poput biotehnologa, često govore o nekoj verziji „zdravog životnog veka”.
„Imate veću kontrolu nad svojim zdravljem nego što mislite“, kaže Martin Tobias, investitor rizičnog kapitala i bivši izvršni direktor kompanije Upgrade Labs, lanca objekata specijalizovanih za sprave kao što su kiseonički trenažer i sobni bicikl poboljšan veštačkom inteligencijom. „Ako ste izvršni direktor svog zdravlja, možete postići rezultate koje tradicionalni zdravstveni sistem obično ne donosi.”
Tobias, koji uskoro puni 60 godina, kaže da želi da bude siguran da će biti živ kada njegova najmlađa ćerka, koja sada ima osam godina, završi fakultet. Da bi to postigao, isprobava neke stvari koje izgledaju kao Goop tretmani Gwyneth Paltrow. Njegova garaža u Sijetlu je prepuna opreme vredne 500.000 dolara (53,34 miliona dinara), uključujući dve saune, krevet sa infracrvenim svetlom, odelo za elektromišićnu stimulaciju i komoru za krioterapiju. Kupa se u hladnoj vodi, leti u Srednju Ameriku da bi dobio injekcije matičnih ćelija i podvrgava se tretmanima za produženje svojih telomera, hromozomskih proteina koji se skraćuju s godinama.
Tobias i istomišljenici veruju da u potrazi za usporavanjem sopstvenog biološkog sata vredi potrošiti novac na desetak eksperimentalnih tretmana, čak i ako većina njih ne deluje. Neka od velikih imena u tom svetu su lekar Peter Attia, genetičar David Sinclair i futurista Peter Diamandis. Teško je znati da li nešto od toga deluje, s obzirom na to da postoji slabo razumevanje biomarkera za koje se smatra da mere „biološku starost” osobe. Ipak, Tobias radi i analizira rezultate i kaže da vidi poboljšanja koja mu donose malo mira i osećaj kontrole. „Moje telomere su stare 38 godina”, kaže on.
I tehnološke kompanije i opsednuti zdravljem trude se da naglase da i dalje očekuju da će umreti. Za radikale je to govor gubitnika. Patrick Linden, filozof koji je napisao knjigu “The Case Against Death”, prihvatanje smrtnosti naziva „zabludom” da bi „zaštitite sebe od tragične žudnje za nečim što ne možete imati”.
Stav radikala je počeo da dopire do javnosti sredinom dvehiljaditih. Nick Bostrom, uticajni teoretičar veštačke inteligencije, 2005. godine je napisao bajku u kojoj smrt simbolizuje strašan zmaj koji teroriše kraljevstvo i zahteva stalno prinošenje žrtava, sve dok hrabri kralj tokom mnogo godina nije potrošio ogromne svote novca za razvoj rakete koja ga ubija. (Video-verzija bajke koja je nedavno objavljena na YouTubeu ima oko 10 miliona pregleda.) Istovremeno je britanski istraživač Aubrey de Grey, koji sa dugačkom bradom pomalo liči na čarobnjaka Merlina, postao oličenje novonastalog pokreta za istraživanje dugovečnosti.
De Grey je u intervjuu za BBC rekao da prva osoba koja će doživeti 1.000 godina verovatno već rođena, a zatim je održao TED govor o tome zašto bi čovečanstvo trebalo da posveti resurse u borbi protiv starenja. Smatra da će prekretnica u kojoj će ljudi živeti sve duže i duže dok ne umru od starosti nastupiti kad budemo mogli da popravimo štetu uzrokovanu starenjem brže od prirodnog tempa starenja.
Mogućnost da živimo mnogo duže - ili zauvek - inspirisala je bioetičare i filozofe da razmisle o nepredviđenim posledicama takve perspektive. To je izolovana oblast proučavanja. „Kada odem kod frizera i kažem im na čemu radim, trenutna reakcija je 'To zvuči užasno'”, kaže Raiany Romanni, 29-godišnja bioetičarka koja istražuje način na koji razmišljamo o smrti i smislu života. Kaže da prihvatanje smrti ne vidi kao prirodni deo procesa tugovanja, već kao naivnost. „Ceo moj profesionalni život sam provela u razmišljanju da smrt nema svrhu”, kaže Romanni. „To može biti stvarno štetno na ličnom nivou. Ali ako nastavimo sebi da govorimo utešne priče, to bi moglo biti beskrajno štetnije.”
U međuvremenu, neki od najtvrđih radikala podupiru staru libertarijansku igru kolonizacije - pokušavajući da se masovno presele na jedno mesto i učine svoju ideologiju pitanjem politike. Ovo leto su to isprobali na dva meseca u Zuzaluu, privremenom gradu u Crnoj Gori u stilu Burning Man grada. Na rubu Mediterana, osnivač kripto-valute Ethereum Buterin okupio je na stotine istinskih vernika u dugovečnost, osnivača kripto-valuta i istraživača veštačke inteligencije kako bi razgovarali o praktičnoj realnosti večnog života.
Koje političke strukture su potrebne? Kako bismo mogli da postavimo „zone inovacija” sa lakšom regulacijom za bavljenje eksperimentalnim tretmanima? Kada bi svi počeli da žive znatno duže, koliko brzo bi se stanovništvo povećavalo ili (možda) smanjivalo? Između kupanja u hladnoj vodi i znojenja u sauni, dva investitora rizičnog kapitala otkrila su svoje planove za pokret Vitalizam, za koji kažu da će se udružiti oko uverenja da je „smrt osnovni problem čovečanstva” i da bi ljudska vrsta trebalo da učini sve što je potrebno kako bi se „oslobodila starenja što pre”.
U zavisnosti od vaših stavova, retorika je inspirativna ili besmislena Ali u Silicijumskoj dolini, gde su bogatstvo i moć koncentrisani u rukama male grupe milijardera, ponekad može biti dovoljno pridobiti nekoliko osoba.
Tradicionalniji istraživači su vrlo svesni da dvomesečne bahanalije i višemilionski tretmani lečenja mogu učiniti da njihova oblast deluje kao zabava za bogate. Halioua, izvršna direktorka kompanije Loyal, koja je istraživala ekonomičnost genske terapije na Univerzitetu Oxford, smatra da sektor "ne uliva poverenje" širom sveta i da ljudi koji preterano hvale dobrobiti nedokazanih tretmana ili govore o besmrtnosti uzrokuju „veliki reputacioni problem”. Prema njenom mišljenju, ljudi poput Johnsona i Buterina pomažu da nauka o dugovečnosti bude marginalizovana.
Neki od lidera u toj oblasti su diskreditovani i na druge načine, kaže ona. Ona i investitorka Laura Deming su 2021. godine optužile De Greya, nekadašnjeg promotera pokreta dugovečnosti, da ih je seksualno uznemiravao. Deming, koja je sa 12 godina počela da radi u laboratoriji za istraživanje dugovečnosti, napisala je da je, kada je imala 17 i 18 godina, dobijala e-poruke od De Greya, pouzdanog mentora u kojima ju je nazivao „izuzetno lepom” i žalio se da zbog njenih godina ne mogu razgovarati o njegovom „avanturističkom ljubavnom životu.” Halioua je tvrdila da se na večeri kada su se prikupljala sredstva za De Greyevu fondaciju, koja je finansirala neka od njenih istraživanja, „nalivao alkoholom i nabacivao celu noć” i rekao da je „kao ’prelepa žena' dužna da ima seksualne odnose sa prisutnim donatorima kako bi mu dali novac”.
Istraga fondacije o ponašanju De Greya je potvrdila glavne optužbe obe žene i takođe je utvrdila da se mešao u istragu. Dobio je otkaz i sada je pokrenuo drugu organizaciju za istraživanje dugovečnosti. Halioua kaže da je razočaravajuće to što se De Gray i dalje pojavljuje na nekim konferencijama o dugovečnosti, ali je zadovoljna što brzo Google pretraživanje može da poštedi druge onoga što su ona i Deming doživele. U intervjuu, De Gray odbacuje optužbe kao preteranu reakciju na bezazlene komentare. Svoje otpuštanje naziva „usranom predstavom” i kaže da je to bio paravan za njegovu upravu da mu oduzme moć.
Reputacija De Greya je pretrpela udarac, ali su volonteri „Reci zauvek!” i dalje bili oduševljeni kada se pojavio na nedavnom okupljanju u San Francisku. Bila je subota pre Noći veštica i desetak besmrtnika je bilo u kostimima vampira i šamana, nosili su ptičje maske i ogrtače od lažne medveđe kože i plastične lobanje i štapove za prizivanje kiše. Paradirali su duž gradske obale Embarcadero, plesali i gestikulirali uz hevimetal pesmu sa stihovima Griesa, investitora u istraživanje dugovečnosti. „Preklinjem, probudi se!”, režao je pevač na snimku. „Spasi naše voljene od brutalnog propadanja / Pokaži srednji prst starom ocu vremena.”
Nekoliko znatiželjnih stranaca je prišlo, ali su učesnici uglavnom snimali fotografije i video-zapise za sebe - i za njihov zajednički Instagram nalog. Suosnivač pokreta “Reci zauvek!” Mikhail Batin, sa pernatom maskom i ogrtačem sa pentagramom, rekao je da se nada bi ovakvi događaji privukli pažnju umetnika, koji bi s druge strane mogli da imaju veću moć ubeđivanja javnosti od prosečnog naučnog rada.
U međuvremenu, različite frakcije za istraživanje dugovečnosti napreduju na svoj način. U novembru je Američka uprava za hranu i lekove odobrila deo prijave za lek kompanije Loyal namenjen produžavanju života velikih pasa tako što blokira određene vrste hormona rasta nakon što psi dostignu punu veličinu. Lek bi mogao biti dostupan za vašu nemačku dogu ili mastifa 2026. godine. U međuvremenu, opsednuti zdravljem sa posebno dobrim kapitalom istražuju turizam dugovečnosti, lete u inostranstvo kako bi oprobali eksperimentalne tretmane. Diamandis naplaćuje 70.000 dolara (7,45 miliona dinara) za petodnevni obilazak raznih privatnih klinika za dugovečnost. A grupa koja uključuje neke Zuzalu organizatore planira da ove zime stvori privremeni grad na karipskom ostrvu Roatan.
Neki radikali se takođe nadaju da će megafinansijer poput Elona Muska sponzorisati njihove snove tokom sledećih decenija. Musk je pak nedavno rekao da misli da bi ekstremna dugovečnost dovela do „gušenja društva”. Na drugom mestu je rekao: „Ne mogu zamisliti gore prokletstvo od večnog života.” Filozof Linden kaže: „Svi se nadamo da će se Elon Musk, očigledno, probuditi.”