Oprostite, ali sada je LinkedIn kul društvena mreža

Sve najveće platforme društvenih mreža imaju svoje niše. Twitter je za svađu s nepoznatima. Instagram je za prikazivanje najboljih od vaših 500 selfija. Facebook je za učenje previše o poznaniku s fakulteta, a LinkedIn služi za ažuriranje obaveznog profesionalnog profila kada tražite posao i primate e-poštu u kojoj se od vas traži da nekome čestitate godišnjicu rada.

Barem je tako nekada bilo. Dok druge mreže stagniraju, menjaju algoritme ili se spaljuju do temelja, LinkedIn postaje mesto na kom  obični ljudi zapravo žele da se druže i objavljuju ​​svoja razmišljanja. Možda je čak i cool.

LinkedIn, koji je 2016. godine Microsoft kupio za 26,2 milijarde dolara, ne izveštava o dnevnom ili mesečnom proseku broja korisnika, što je uobičajena metrika na stranicama društvenih mreža. Ali, iz kompanije  tvrde da su u proleće ove godine korisnici na toj platformi delili 41 odsto više sadržaja nego u istom periodu 2021. godine. Takav rast neuobičajen je za kompanije  s 20-godišnjim poslovanjem i govori o turbulencijama na drugim velikim društvenim mrežama.

"Druge platforme društvenih medija menjale su algoritme ili pravila rada", kaže Selena Rezvani, influenserka koju na LinkedInu prati 100 hiljada ljudi, a koja nudi savete o tome kako biti samouvereniji. X, novo ime Elona Muska za Twitter, postaje platforma koja nagrađuje one koji objavljuju mimove ili plaćaju milijarderu osam dolara mesečno. Instagram i Facebook kompanije Meta Platforms, zabrinuti da im TikTok ne pojede ručak, okrenuli su se Reelsu, kratkim video-zapisima ljudi koji hvale renoviranje kuhinja i “prodaju” fitnes trikove. 

Za korisnike društvenih mreža koji  žele da se uključe postavljajući  staromodne samopromotivne objave, LinkedIn je jedino preostalo mesto. "Instagram ili TikTok frustrira, jer ono što je funkcionisalo pre više od godine ili čak pre šest meseci, što je imalo uspeha i tone pratilaca, danas više ne funkcioniše", kaže Rezvani. "LinkedIn je postojaniji." 

Promena izaziva povike: "Moram li?" "Izgubljeni korisnici društvenih mreža sada se okupljaju na najčudnijim mestima", napisala je Kate Lindsay, komentatorka internet kulture, u svom biltenu Embedded. Kad su ljudi počeli da napuštaju X, napisala je, nisu  mogli da se usaglase  hoće li se okupiti oko Blueskyja, Mastodona, Threadsa ili bilo koje od brojnih aplikacija kojima je cilj ponovno osmšljavanje društvenih mreža, osuđujući ih na druženje na mestu gde neko priznaje stručnost u određenim veštinama. "Ako vidite da ovo objavljujem na LinkedInu (…) gledajte svoja posla", dodala je Lindsay. 

 

Povezanost s poslom čini LinkedIn stabilnijim. Studenti i taze maturanti imaju podsticaj da pokušaju da koriste stranicu za pronalaženje posla, čak i ako nemaju razloga za korišćenje X-a, koji povezuju s besom i političkim haosom. Oni koji još koriste X primećuju da je čudno videti slike s odmora i emotivne priče na LinkedInu koje spominju nešto u vezi sa  poslom, na primer poslodavca koji pruža podršku ili politika rada s bilo kog mesta, u slučaju da šef vidi. 

U međuvremenu, generacija koja je stasala objavljujući o svojim životima na Instagramu, Twitteru i Facebooku, gradeći svoj identitet javljanjima s vikenda i noćnih izlazaka, počinje da uviđa neku korist od toga  da jedni drugima čestitaju godišnjicu rada.  Vremenom su naučili da na internetu sve što objave na kraju odražava ne samo njihovu ličnost, već i njihov lični brend. Ozbiljno pisanje na LinkedInu nekada se ismevalo kao nezgrapno i profesionalno očajno, kao u “broetry eri” 2017. godine, kada su fid opsedali samozvani gurui i stratezi za brzi rast. Sada se pokušaj da postanete takozvani thinkfluenser čini strateškim i barem marginalno društveno prihvatljivim. 

LinkedInov proizvodni tim podstiče novu atmosferu. Poslednjih godina dodali su  alate za slanje biltena, podkasting i stvaranje video i audio zapisa za sve svoje ambiciozne karijeriste, nadovezujući se na program uticaja koji je započeo 2011. godine obučavanjem korporativnih čelnika za objavljivanje statusa na društvenoj mreži. 

LinkedIn, koji je Microsoft 2016. godine kupio za 26,2 milijarde dolara ne izveštava o dnevnom ili mesečnom proseku broja korisnika | Bloomberg

Za razliku od Instagrama i Facebooka, LinkedIn ne menja algoritam drastično kada na tržište stavi nove proizvode. "Potpuno smo agnostični oko toga koje medije ljudi dele", kaže Dan Roth, glavni urednik stranice. I dok se Meta i X distanciraju od industrije vesti, umanjujući značaj linkovanja na članke, LinkedIn pojačava napore u odabiru sadržaja, kao i u izgradnji partnerstava s kreatorima sadržaja i izdavačima. Kompanija  navodi  da korisnici vole da vide sadržaj utemeljen na znanju i, kao rezultat toga, zadovoljniji su. U junu je stranica zabeležila da  se broj onih koji bi želeli da su objave drugačije smanjio za 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu. 

Prema Rothu, ljudima je postalo prijatnije  da objavljuju ​​statuse o privatnim životima tokom pandemije, kada su mnogi izbrisali granice između posla i zabave dok su svoj posao radili od kuće i balansirali između obaveza kao što je briga o deci. Pandemija je takođe bila buđenje za radnike koji su shvatili da su im potrebni vlastiti profesionalni identiteti nevezani uz poslodavce da bi otvorili vrata novim finansijskim prilikama, pa čak i sporednim poslovima. 

"Generacija Z i milenijalci spremniji su da promene industriju i svoje radno mesto od pripadnika bilo koje prethodne generacije", kaže Roth. Imaju stalnu potrebu za učenjem i reklamiranjem sebe, kao i  pričanjem o onome što su naučili." 

Rezvanin uspeh naveo ju je da napiše bestseler o samopouzdanju. Kako je pandemija nadahnjivala ljude da menjaju pozicije na poslu ili se odlučuju na potpuno nove karijere, objave na društvenoj mreži počele su da se čine sve potrebnijima. Kompanije u kojima je zapošljavanje bilo stabilno i dobro plaćeno, poput Mete, Alphabeta i Amazona, nedavno su otpustile na hiljade zaposlenih radnika, među kojima su bili i dugogodišnji zaposleni i menadžeri. To im je dalo novi izgovor da se obrate LinkedInu, a možda čak i da na profilnoj fotografiji dodaju zelenu značku #opentowork. 

Deljenje privatnih informacija s javnošću na drugim platformama slabi. Metin strah od TikToka promenio je ne samo vrstu sadržaja kojoj daje prioritet, a to je kratki video, već i algoritamske prioritete za svoj glavni fid – interesovanja, a ne prijatelje. Deljenje ličnih sadržaja preselilo se u prolazne ili poluprivatne prostore kao što su priče – objave koje nestaju u roku od 24 sata, ili u poruke. 

Metin strah od TikToka promenio je vrstu sadržaja kojoj daje prioritet, kao algoritamske prioritete za glavni 'feed', to više nisu prijatelji nego interesi | Bloomberg

U međuvremenu, X je postao potpuno nepredvidiiv. Kompanija menja pravila na osnovu  kasnih noćnih  hirova novog vlasnika. U jednom  trenutku Musk je promenio algoritam da bi njegove objave bile popularnije, drugi put je ograničio korisnike koji ne plaćaju na samo 600 objava dnevno. Plava značka, koja je nekada označavala verifikaciju dobro etablirane javne osobe na Twitteru, sada samo znači da je korisnik pristao da plati osam dolara mesečno. 

Poslovni model LinkedIna oslanja se na prodaju pretplata prodavcima i regruterima koji žele da pronađu poslovne partnere ili kandidate za posao.  To joj omogućava stabilnost jer ne mora toliko snažno da se oslanja na stalnu pažnju koja mrežama koje zavise od oglašavanja pomažu da zarađuju.  Čini se da je to model koji funkcioniše: prihodi LinkedIna porasli su na 15 milijardi dolara u Microsoftovoj poslednjoj fiskalnoj godini, što je skoro  trostruko više nego pet godina ranije. 

Prednost LinkedIna je taj beskrajni tok polupersonalizovanih i direktnih  poruka od veselih nepoznatih ljudi koji žele profesionalno da napreduju. Takva transparentna samopromocija možda je poželjnija od pozerstva koje je uobičajeno na servisima kao što je Instagram, gde bi savršeni izbor trebalo da deluje  jednostavno i autentično. A većina normalnih ljudi sigurno bi više volela malo korporativne opuštenosti nego neželjenu mržnju, rasizam i uznemiravanje koje je u porastu na X-u od kako je Musk olabavio svoja pravila o sadržaju, što je najveći razlog koji ljudi navode za beg. Možda nećete biti najzanimljiviji na poslu, ali barem ćete se pristojno ponašati. "Na LinkedInu vidite ljude koji neslaganje izražavaju s malo više takta", kaže Rezvani. "Njihov poslodavac bi to mogao da vidi." 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar