Čini se da je Evropa u procesu razvoja moderne internet ekonomije sedela po strani jer su najveće svetske kompanije za potrošačku tehnologiju i računarstvo u oblaku (engl. Cloud) nikle u Silicijumskoj dolini i Kini. Dok se razvija konsenzus da je veštačka inteligencija (engl. Artificial Intelligence – AI) sledeća velika tehnološka prekretnica, evropski poslovni čelnici i javni zvaničnici strahuju da će se istorija ponoviti s potencijalno katastrofalnim strateškim i ekonomskim posledicama. “Ako vaši konkurenti koriste električnu energiju, ne želite da ostanete s petrolejkom”, rekao je Cédric O, bivši francuski ministar digitalnih poslova.
Među mestima u koje zabrinuti investitori ulažu novac je nemački startap Aleph Alpha, kompanija sa sedištem u Hajdelbergu koja konstruiše velike jezičke modele nalik na OpenAI, proizvođača ChatGPT. Kada je Lakestar Advisors, fond rizičnog kapitala (engl. Venture Capital – VC) s kancelarijama u Cirihu, Berlinu i Londonu, podržao startap 2021. godine, istakao je svoju želju za ulaganjem u „evropski digitalni suverenitet“.
Obožavaoci Aleph Alphe počeli su da ga nazivaju „evropskim odgovorom na OpenAI“, ali njegovo pravo na tu titulu osporeno je u junu, kada je troje pariskih istraživača prikupilo 105 miliona evra za svoj startap – Mistral AI. Ta kompanija, koja je pre poslovala pod nazivom EuroAI, takođe planira da napravi osnovne generativne AI modele. U svojim obraćanjima investitorima Mistral je upozorio da je činjenica da Evropa nije stvorila ozbiljnog konkurenta u veštačkoj inteligenciji „veliko geopolitičko pitanje“.
Rivalstvo između startapova otkriva podređen položaj Evrope u najnovijoj trci u tehnološkom naoružanju. Dok Aleph Alpha i Mistral tek traže svoje uporište, velike tehnološke kompanije u SAD i Kini već godinama razvijaju sopstvene tehnologije. „Evropa je“, kaže Jonas Andrulis, glavni izvršni direktor Aleph Alphe, „na dalekom trećem mestu“.
Izvršni direktor Mistrala Arthur Mensch kaže da njegova kompanija do kraja godine planira da zaposli desetak inženjera i početkom 2024. objavi svoje prve jezičke modele. Iako su za standarde evropske tehnološke industrije prikupili veliki iznos, on bledi u poređenju s dosadašnjih više od 10 milijardi dolara OpenAI-ja. Mensch ističe da će morati da privuku više ulaganja. Aleph Alpha, čiji su klijenti uglavnom u Nemačkoj, s investitorima trenutno pregovara za više novca, ali je Andrulis pristao da priča samo o 28 miliona evra koje ima u banci. „To je u suštini dovoljno za plaćanje jednog Microsoftovog mesečnog računa za struju“, kaže.
Arthur Mensch, izvršni direktor Mistrala | Bloomberg
Postoje različita objašnjenja zašto Evropa nije uspela da iskoristi internet procvat. S obzirom na to da se kontinent sastoji od mnogih nacionalnih privreda s različitim kulturama i jezicima, kompanijama nedostaje pristup golemim, jednojezičnim tržištima poput onog u SAD ili Kini. Evropska finansijska industrija takođe nije uporediva s američkim ulagački mnogo potentnijim VC-jevima.
Najznačajnije evropske inovacije u modernom dobu interneta mogle bi da budu politike koje regulišu ponašanje privatnih kompanija. Evropska unija (EU) predstavila se kao alternativa onome što je, u očima mnogih Evropljana, izrazito američka sloboda u pristupu digitalnoj privatnosti, autorskim pravima i korišćenju podataka. Trebalo bi da Evropa iduće godine uvede neke od najstrožih propisa o veštačkoj inteligenciji, pa već postoji određena zabrinutost da bi to moglo da ograniči razvoj kontinenta u nadolazećoj eri veštačke inteligencije. Volker Wissing, nemački ministar digitalnih poslova, kaže da podržava suzdržanost i očuvanje evropskih vrednosti, ali da bi razvoj veštačke inteligencije na kontinentu mogao da bude „zakočen regulativom“.
Ljudi koji traže argumente o štetnosti evropskog regulatornog pristupa mogu uprti prstom na nedavne primere američkih tehnoloških kompanija koje su odlučile da odlože lansiranje svojih proizvoda na evropskom tržištu ili nagoveštavaju da bi to mogle da učine. Iz Meta Platformsa su rekli da će proći nekoliko meseci pre nego što ponude svoju novu uslugu Threads u EU, zbog zabrinutosti oko poštovanja zakona o privatnosti. Izvršni direktor OpenAI Sam Altman u maju je rekao da njegova kompanija možda neće poslovati u Evropi ako oseti da ne može da se uskladi s pravilima EU. Kasnije je pokušao da umanji značaj te izjave, ali je OpenAI svoje evropsko sedište ipak smestio u London, koji više nije deo Unije.
Optimističniji pogled na stvari je da evropska ograničenja zapravo stvaraju priliku za kompanije koje su se već prilagodile evropskom pristupu privatnosti. I Aleph Alpha i Mistral obećavaju isporuku modela koji su u skladu s kontinentalnim standardima privatnosti i korisnicima daju potpuni nadzor nad svojim podacima. „Inače neće proći“, kaže Thomas Preuss, upravljački partner u nemačkoj investicionoj kompaniji DTCP Management.
Mnoge evropske korporacije već oklevaju sa slanjem svog intelektualnog vlasništva preko Atlantika kako bi napravile četbot ili druge generativne AI alate, kaže Stephen Nundy, investitor iz Lakestara. To bi kompanije koje redovno koriste Microsoft Excel ili Amazon Web Services moglo podstaći na traženje alternative kada su u pitanju novi proizvodi veštačke inteligencije, posebno u strože regulisanim industrijama. „Koliko evropskih banaka koristi OpenAI? Nijedna. Zabrinute su zbog slanja podataka američkim kompanijama koje ne mogu da kontrolišu“, ističe Nundy.
Jonas Andrulis, glavni izvršni direktor Aleph Alphe | Bloomberg Businessweek Adria
Andrulis kaže da je većina klijenata njegovog startapa nepopustljiva u tome da se njihovi podaci mogu obrađivati i čuvati isključivo na vlastitim serverima. Priseća se poruke jednog klijenta u bankarstvu kojeg odbija da imenuje: „Uočimo li da bilo koji deo vašeg softvera prenosi podatke, u nevolji ste“. Četrdesetjednogodišnji glavni izvršni direktor, bivši rukovodilac AI istraživanja za Apple, kaže da su među klijentima njegove kompanije i nemačke regulatorne agencije. Takođe naglašava da će klijenti moći da modifikuju svoje AI alate kako bi zadovoljili svoje potrebe, odnosno moći će da biraju tačno određene pružaoce usluga u oblaku ili proizvođače čipova.
Mistral AI ide istim putem. Kažu da planiraju da koriste softver otvorenog koda, za razliku od OpenAI. Pomogne li to evropskim korporacijama da se osećaju prijatnije, u Mistralu bi mogli da budu bogato nagrađeni jer među kompanijama vlada bojazan da će zaostati za konkurencijom. „Najveći strah evropskih kompanija da neće dobiti pristup tako važnoj tehnologiji“, kaže Mensch.
Definicija evropskih kompanija u ovoj oblasti nije baš najjasnija. Najistaknutiji AI projekat u regionu verovatno je DeepMind, britanska laboratorija za veštačku inteligenciju u vlasništvu Alphabeta. Mistral takođe ima neke američke investitore. Ljudi u evropskoj tehnološkoj industriji tu razliku ponekad nazivaju skoro stanjem uma. Preuss ulaganje DTCP-ja u Cohere sa sedištem u Torontu predstavlja kao opkladu na Evropu. Kaže da oko petina osoblja Coherea živi na Starom kontinentu i da se kanadski startap fokusira na hermetičku usklađenost i standarde bezbednosti podataka. „Cohere je evropska kompanija koja se slučajno nalazi u Kanadi. Tako mi to vidimo“, naglašava Preuss.
Međutim, za neke Evropljane AI je već u vezi isključivo sa OpenAI. Eléonore Crespo, izvršna direktorka Pigment SAS-a, francuskog dobavljača poslovnog softvera koji veštačku inteligenciju razvija koristeći OpenAI uslugu, kaže da bi njeni klijenti bili voljni da rade s evropskom alternativom, „ali nemaju vremena da čekaju“, zaključuje.
Prevela Jelena Stejapanović – Bloomberg Adria.
.webp){kind=icon}
