Plašiti se veštačke inteligencije ili ne, pitanje je sad

Čak i oni koji su preplašeni ovom tehnologijom ne slažu se oko toga odakle pretnja dolazi.

U januaru 2015. novoformirani (i pompezno nazvan) Institut za budućnost života (engl. Future of Life Institute, FLI) pozvao je stručnjake za veštačku inteligenciju (AI) da provedu produženi vikend u San Huanu u Portoriku, gde je trebalo da sačine plan razvoja za tu oblast. Ton dokumenta koji je nastao bio je pretežno optimističan. U otvorenom pismu se priznaje da je teško predvideti koji bi tačno uticaj veštačke inteligencije mogao da bude, uz navode da bi razvoj mogao da ima neke problematične posledice, ali se isto tako kao mogući ishod spominje i iskorenjivanje bolesti i siromaštva.

Otvoreno pismo koje je FLI objavio 29. marta bilo je, može se reći, drugačije. Grupa je upozorila da se AI laboratorije upuštaju u "trku u kojoj više nema kontrole u razvoju i primeni sve moćnijih digitalnih umova koje niko (čak ni njihovi tvorci) ne mogu da razumeju, predvide njihove akcije ili ih pouzdano kontrolišu". FLI je pozvao na hitnu pauzu u najnaprednijim istraživanjima veštačke inteligencije i prikupio hiljade potpisa, uključujući potpise mnogih istaknutih ličnosti iz ovog polja. Takođe je privukao i pažnju mejnstrim medija.

Za sve koji pokušavaju da razumeju trenutno ludilo oko veštačke inteligencije, pismo je bilo poučno na više nivoa. To je veoma dobar primer kako se diskurs o naprednim tehnologijama može menjati velikom brzinom. Atmosfera u Portoriku 2015. bila je pozitivna, kaže Anthony Aguirre, potpredsednik FLI-ja i sekretar odbora, koji je i prisustvovao pomenutoj konferenciji i pomogao u izradi nedavno objavljenog pisma. "Ono što tada nije bilo prisutno jesu džinovske kompanije koje se takmiče jedna sa drugom", kaže on.

U retrospektivi, rizik da će egocentrične tehnološke kompanije dominirati ovim poljem čini se očiglednim. Međutim, ta zabrinutost ne vidi se u dokumentima iz 2015. Takođe, nije se spominjalo širenje dezinformacija u ogromnim razmerama, što mnogi stručnjaci za tehnologiju sada vide kao jednu od najstrašnijih posledica razvoja moćnih četbotova do koje bi moglo da dođe u bliskoj budućnosti.

Zatim pažnju treba posvetiti reakciji na prošlomesečno pismo. Kao što je moglo da se predvidi, vodeće kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom (kao što su OpenAI, Google, Meta Platforms i Microsoft) nisu dale nikakve naznake da bi ih ovo navelo da promene svoju politiku. FLI je takođe naišao na kritiku mnogih istaknutih stručnjaka za veštačku inteligenciju, delimično zbog svoje povezanosti sa kontroverznim pokretom efikasnog altruizma i Elonom Muskom, koji je njegov dobrotvor i savetnik.

Osim svađa u Silicijumskoj dolini, stav kritičara je da FLI pravi grešku ne zbog izražavanja zabrinutosti, već zbog fokusiranja na pogrešne probleme. U njegovom pismu postoji nepogrešiv prizvuk egzistencijalne pretnje, jer se direktno spominje scenario u kom ljudi gube kontrolu nad civilizacijom koju smo izgradili. Strah od kompjuterske superinteligencije već dugo je tema u tehnološkim krugovima – ali isto tako dugotrajna je i tendencija da se naveliko precenjuju mogućnosti bilo koje tehnologije koja je predmet najnovijeg "hajpa" (kao primere pogledajte takođe: virtuelnu stvarnost, glasovne asistente, nadograđenu stvarnost, blokčejn, itd.

Predviđanje da će veštačka inteligencija okončati siromaštvo i upozorenje da bi mogla da okonča ljudsku civilizaciju nalaze se na suprotnim krajevima tehnološko-utopijskog spektra. Međutim, i jedno i drugo doprinosi jačanju stanovišta da je ono što gradi Silicijumska dolina daleko moćnije nego što laici misle. To nas odvlači od manje senzacionalnih razgovora i podriva pokušaje da se reše realističniji problemi, kaže Aleksander Madry, jedan od čelnih ljudi Foruma za AI na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT). „To je zaista kontraproduktivno“, kaže on o pismu FLI. "Neće ništa promeniti, ali moraćemo da sačekamo da se slegne prašina da bismo se vratili ozbiljnim pitanjima", dodao je.

Vodeće komercijalne laboratorije koje rade na veštačkoj inteligenciji ubrzano su se smenjivale sa velikim najavama. OpenAI je pre manje od šest meseci lansirao ChatGPT, a brzo nakon toga sledio ga je GPT-4, koji ima bolje performanse po mnogim merilima, i čiji principi rada su u velikoj meri misterija za ljude van kompanije. Tehnologija GPT-4 pokreće niz Microsoftovih proizvoda, njegovog najvećeg investitora, od kojih su neki učinili uznemirujuće stvari. Primera radi, dešavalo se da uređaj korisniku izjavi ljubav.

Google je žurno izbacio pretraživač Bard, koji pokreće četbot zasnovan na tehnologiji veštačke inteligencije. Meta je nedavno stavila na raspolaganje jedan od svojih AI modela istraživačima koji su pristali na određene uslove – a na vebu se brzo pojavio i link za preuzimanje koda. OpenAI, uprkos svom imenu (engl. open – otvoren), postao je najbolji primer nastojanja da se tehnologija pažljivo čuva, smatrajući da je najveća opasnost da se veštačka inteligencija širi na taj način. Iz kompanije su rekli da može da se desi da će u budućnosti podnositi modele na nezavisnu recenziju, ili čak pristati da ograniče svoju tehnologiju. Međutim, nije rečeno kako će odlučiti da to urade. Teško je ne primetiti koliko je oprezni pristup kompanije u skladu sa njenim komercijalnim interesima, kao što redovno ističu kritičari koji kažu da OpenAI otežava nezavisno istraživanje veštačke inteligencije.

Neki rivali takođe su kritikovali pristup OpenAI-ja. "Iz ugla građanina, uvek stavim prst na čelo kada su ljudi koji kažu 'Ovo je preopasno' upravo oni ljudi koji imaju znanje", kaže Joelle Pineau, potpredsednica odeljenja za istraživanje veštačke inteligencije u kompaniji Meta i profesorka na Univerzitetu McGill. Meta omogućava istraživačima pristup verzijama svojih AI modela, a iz kompanije navode da se nadaju da će ljudi van kompanije moći da u njima uoče nenamerne greške i druge nedostatke. Pineau hvali takvu vrstu pristupa, ali takođe priznaje da je brzina kojom je kod 
postao dostupan bila zabrinjavajuća. "Nismo oduševljeni zbog curenja", kaže ona. Možda nikada neće biti konačnog odgovora o tome da li OpenAI ili Meta ima ispravnu ideju - debata je samo najnovija verzija jedne od najstarijih rasprava u Silicijumskoj dolini.

Međutim, njihovi različiti putevi jasno pokazuju kako odluke o postavljanju ograničenja na AI potpuno donose rukovodioci nekoliko velikih kompanija. To umnogome podseća na uspon društvenih mreža, još jedne nove tehnologije koja se razvila uz oskudnu regulativu. Iako je veštačka inteligencija znatno drugačija od društvenih mreža, mnogi igrači uključeni u prethodnu zlatnu groznicu takođe su prisutni i u ovoj. Ovi servisi su pustili duboko korenje do vremena kada su regulatori počeli da ozbiljnije reaguju, i zbog toga su verovatno postigli vrlo malo. U 2015. i dalje se činilo da ima mnogo vremena da se bavimo onim što bi veštačka inteligencija mogla da donese. Ta tvrdnja danas izgleda manje tačno. 

Preveo Branislav Urošević.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar