Zamene uloga su deo života, ali to nije lako podneti.
Pre skoro godinu, osoba kojoj sam bila nadređena sada mi je šef. Reč je o postepenom napredovanju tokom nekoliko godina: prvo sam ja zaposlila tu osobu, pa smo bile kolege, pa je ona dobila unapređenje. Drago mi je zbog nje, ionako ne želim njen posao, tako da je to dobro! Ali u nekom smislu još osećam da sam joj nadređena i iskreno verujem da bi joj dobro došao moj savet. Bile smo baš dobro raspoložene kada je došlo do ove promene, ali sada se osećam pomalo neiskorišćenom i nisam sigurna da bi moj savet bio dobro prihvaćen. Da li treba da držim jezik za zubima? Ili bi bilo u redu da dam savet iako me niko ništa nije pitao?
- Rebecca (46), Bruklin
Čini se da je ovde reč o nekoliko stvari. Zamenili ste pozicije - ili hijerarhije - sa kolegom i niste baš sigurni kako da postupite u toj novoj situaciji, iako ona nije antagonistička. Druga stvar: osećate se, kako kažete, „nedovoljno iskorišćenom”. Treće: ne znate kako i da li treba da date savet ovom kolegi.
Želim da se osvrnem na sva tri pitanja.
Prvo, koje se tiče zamene, odnosno pozicije u nadređenosti, morate to da prihvatite. Promena u poslovnim pozicijama se događa svima nama tokom karijere - to je jedan od razloga zašto uvek treba dobro postupati sa podređenima - vi i vaš kolega zapravo imate mnogo toga da naučite jedno od drugog. Možete naučiti jedni druge kako biti bolji šef. Kako komunicirati. Kako dodeliti odgovornosti. Kako izneti neslaganje. I osloniti se na različitost: možda imate različita viđenja koja doprinose vašoj branši, različite sposobnosti koje vam pomažu da uočite trendove, različita shvatanja kako to izgleda sa vrha hijerarhije, da ne pominjemo srednji i niži nivo. U zavisnosti od vaših uloga i u kojoj ste fazi karijere, možda ćete otkriti nove talente kod svog kolege ili ćete moći da pomognete u razvoju novih ili postojećih talenata..
Drugo pitanje: osećate se nedovoljno iskorišćenom. Nisam sigurna kako tačno da odgovorim na ovo jer niste bliže objasnili kako ili zašto se tako osećate. Da li je to zato što osećate da je vaš kolega na neki način ugrožen s vaše strane? Da preuzima previše posla? (Možda pokušava da pokaže da je u pravu u vezi sa svojom kompetentnosti ili je samo običan radoholičar?) Moj savet je da imate prijateljski i direktan odnos sa svojim kolegom. Recite da imate mnogo toga da ponudite i da biste voleli da preuzmete više odgovornosti ili, u najmanju ruku, da dobijete priliku da date veći doprinos i više iskoristite svoje stručno znanje. Ne bi trebalo biti ničeg kontroverznog u tome da osoba traži više posla i ja bih vas ohrabrila da to učinite. Takođe možete iskoristiti priliku da budete direktni i jasni u vezi sa trećim pitanjem, a to je kako (ili da li!) da dajete predloge.
Naravno, to je teže nego što se čini. Mnogi ljudi ne želi da čuje savete drugih, poslovne ili lične; oni to tumače kao suptilan komentar njihovih nedostataka, a ne kao izazove koje mogu da prevaziđu ili potencijalne uspehe. Možete direktno priznati i reći svom kolegi da ako mu ikada zatreba pomoć ili savet, da ste tu da mu ga pružite. Jasno dajte do znanja da je dobar u svom poslu (mislim, nadam se da jeste), ali da ćete, sa iskustvom koje imate, rado saslušati ako ikad oseti da nema rešenje. Sročiti to na takav način da prebacuje odgovornost na njega - da vam omogućava da ponudite svoje predloge, a da nema osećaj da mu se to nameće. Ovo takođe možete postaviti više kao saradnju: reći svom šefu da ste uvek tu da date savet i da biste voleli da čujete isto od njega u vezi sa vašim poslom. Svako želi da se oseća poželjnim. Takođe, samo vi znate koliko je taj kolega otvoren da prihvati vaš savet... i koliko je njihov ego zapravo slab (ili jak). Šta se događalo u prošlosti, dok ste bili njegov menadžer, kako je reagovao na povratne informacije? To bi trebalo da vam da uvid u to kako bi mogao da reaguje u ovoj novoj situaciji.
Bilo bi dobro imati na umu da uloge „menadžera” ili „zaposlenog” nisu tako jasna podeljene kao što se čini, posebno kada su dve osobe duže radile zajedno. U nekim slučajevima te osobe postanu prijatelji, što je nešto drugo na šta mislim da ciljate - stalna napetost između saradnika koji ne samo da su zamenili mesta u poslovnom okruženju već su i prijatelji. Mislim, nemoguće je, barem za većinu nas, ne sprijateljiti se sa saradnicima tokom karijere, a neizbežno ćete se naći „iznad” ili „ispod” kolege sa kojim ste se sprijateljili. Ako vas dvoje imate zdravo prijateljstvo, ne postoji razlog zašto ne biste imali zdravo prijateljstvo i u okviru posla. (Ako nemate zdravo prijateljstvo? Možda je vreme da više ne budete prijatelji.) Pokušajte da svog prijatelja ne vidite kao konkurenciju, već kao druga. Slavite njegove uspehe i budite saosećajni kada se suoči sa izazovima.
Bez obzira na to šta na kraju učinite, toplo bih preporučila da svom kolegi pristupite iz ugla smirenosti, velikodušnosti i transparentnosti. Zatražite da sednete i razgovarate o tome da biste voleli da neformalno porazgovarate ili proverite kako se snalazite jer želite pomoć da se bolje uskladite sa novom dinamikom u kojoj oboje delujete. (Opet, naglasite da ste vi taj kome je potrebna pomoć.) A ako vam je pre toga potrebna priprema ili ohrabrenje? Razgovarajte o tim stvarima sa nekim drugim: partnerom, drugim prijateljem, terapeutom, sa bilo kim. Neko u vašem životu je nesumnjivo bio u sličnoj situaciji i od njih možete mnogo naučiti jednostavno tako što ćete ih pitati.
Što me dovodi do sledećeg: činjenice da ste ovo pitanje postavili meni. Pre nekoliko godina sam zaposlila i radila sa divnom urednicom po imenu Reyhan koja mi je pomogla da stvorim i vodim nagrađivani digitalni časopis Topic. Divna urednica je bila upravo to: divna, i to na različite načine koji su išli i van radnog mesta. Ona i ja smo postale prijateljice. Nekoliko godina kasnije, uloge su bile obrnute. Došla mi je sa zanimljivim predlogom: da li bih želela da napišem kolumnu sa savetima u vezi sa poslom? Očigledno je mislila, na osnovu našeg iskustva, da bi to moglo biti nešto o čemu imam ideje. Ali kada sam je pitala da li je ikada razmišljala o ovom pitanju zamene uloga, odgovor je bio čisto menadžerski: „Nemam komentar.”