Ko su članovi balkanskog narko-kartela koji je uspeo da se infiltrira u najveću svetsku brodarsku kompaniju i prokrijumčari kokain vredan milijardu dolara? Kako se krijumčarilo i kako ih je policija otkrila? Tu priču su na 10 stranica detaljno opisali Lauren Etter i Michael Riley, novinari globalnog Bloomberg Businessweeka. Objavljujemo ključne činjenice iz priče.
Svaku brodarsku kompaniju koja plovi od Južne Amerike do Evrope ugrožavaju trgovci kokainom. Tako je i Mediterranean Shipping Company (MSC), najveća brodarska kompanija na svetu, ključni pokretač svetske trgovine.
MSC je stvorio jedinstveno atraktivnu metu. Dominira rutama koje su ujedno i kokainski auto-putevi, prvenstveno onima korišćenim za prevoz svežeg voća i povrća iz Južne Amerike u severnu Evropu. Uz to je i najveći svetski poslodavac za pomorce iz Crne Gore, sedišta takozvanog balkanskog kartela.
Istorijat tzv. balkanskog kartela
Takozvani balkanski kartel je plejada bandi u pet zemalja koje povezuje nekada zajednički jezik - srpskohrvatski ili hrvatskosrpski. Mnoge su započele kao privatne vojne grupe tokom ratova 1990-ih, a kasnije su se okrenule trgovini oružjem, švercu cigareta, krađi automobila i pranju novca. U njihovim redovima su bivši policajci i obaveštajci. Njihove frakcije sarađuju, ali se i nadmeću. Neki su stekli reputaciju brutalnosti, pa je tako 2021. policijska racija u beogradskom predgrađu otkrila industrijsku mašinu za mlevenje mesa s tragovima ljudskog DNK-a.
Konkretna prednost
U posadu MSC-ovog broda se infiltriralo osmoro članova tzv. balkanskog kartela, uključujući prvog oficira broda. „To je otprilike trećina brodske posade“, za Bloomberg Adria TV je naglasio Michael Riley, jedan od autora članka iz globalnog Bloomberg Businessweeka. Time su sebi osigurali mogućnost manipulacije brodskim rasporedom. „Operacija je bila neverovatno sofisticirana“, dodao je.
Tzv. balkanski kartel imao je konkretnu prednost - balkanske mornare, mnoge iz Crne Gore, malene nacije stoletne pomorske tradicije s brojnim školama za obuku i akreditaciju pomoraca, što je stvorilo vrlo atraktivan bazen za regrutaciju kriminalnih grupa koje su za svoje operacije koristile otvoreno more.
Bar, maleni drevni grad, dom je najveće crnogorske morske luke u kojoj je MSC sveprisutan. Tamo je sedište kompanije za kruzerske linije, a severnije upravljaju i centrom za obuku posade, jednim od četiri u svetu. Od približno šest hiljada pomoraca u Crnoj Gori, oko 2.250 radi za MSC.
Meštani kažu da nije bilo teško pogoditi koji bi mornari mogli da budu uključeni u trgovinu kokainom - verovatno oni s „maseratijima“ ili novim kućama s pogledom na Jadran.
Bloomberg
Balkanski mornari bili su žrtve
Vrbovanje za operacije krijumčarenja uključivalo je i šargarepu i štap. Član bande je Aleksandru Kavaji, članu posade MSC-a, prišao nakon ručka u restoranu u Baru i zapretio mu ako ne uzme narko-telefon i ne sledi naredbe. U zamenu za saradnju ponuđeno mu je 50.000 evra, što mu je bila gotovo jednogodišnja plata. Tada 26-godišnji Kavaja je telefon uzeo.
Šverc na balkanski način
Droga se na brod mogla uneti dok je bio usidren, ali komplikovanija i skrovitija metoda bila je drogu uneti za vreme plovidbe, što bi zahtevalo saradnju dela posade. Krijumčari bi gliserima donosili torbe napunjene drogom, plovili uz brodove, pa bi ih posada pomoću čekrka podizala na palubu. To se u mnogim slučajevima odvijalo na otvorenom moru, bez zaustavljanja brodova, što je zaista „neverovatan podvig mornara“ - metoda po kojoj je najpoznatiji tzv. balkanski kartel.
Bloomberg
Utovar kokaina usred noći
Pretovari su se odigravali na brodu „Gayane“. Dok je brod plovio iz Paname prema jugu, zazvonio je Kavajin narko-telefon. Njegova uloga je bila da telefonira trgovcima koji su gliserima prevozili kokain i kaže položaj „Gayanea“ kako bi noću mogli da ga lociraju.
Tada bi drugi crnogorski pomorac Boško Marković pomogao da se okupe članovi posade koji bi onda na palubi čekali glisere. Marković je bio prvi oficir broda, čin ispod kapetana, zadužen za teret i posadu na palubi. Gliser bi se polako vozio uz brod, pa bi još jedan Crnogorac, Ivan Đurašević, drugi oficir, odnosno treći zapovednik broda malenom dizalicom s čekrkom podigao ogromne mreže napunjene torbama i balama kokaina. Kad bi mreže došle na palubu, drugi pomorci bi drogu odneli do brodskog rezervoara. Provalili bi u određene kontejnere, presekavši sigurnosni pečat na svakom od njih. Nakon što bi unutra sakrili kokain, rezervoare bi ponovo osigurali lažnim pečatima s logotipom MSC-a.
Rekordan ulov
Brod „Gayane“ je u leto 2019. bio u teritorijalnim vodama SAD. Kad je ušao u zaliv Delaver, okružile su ga policijske snage. Preko stotinu saveznih agenata bilo je spremno za pretragu četiri hiljade brodskih kontejnera. Sve su ih detaljno pretresli. „Znali su da posada kokain premešta u različite kontejnere, što je značilo masovnu pretragu potpuno natovarenog teretnog broda“, objasnio je novinar Riley. Nakon što su pronašli kontejner pun kokaina, brod su zadržali, iskrcali sav teret i pretražili svaki od četiri hiljade kontejnera.
Ulov se sveukupno sastojao od preko 15 hiljada cigli kokaina, teških skoro 20 tona, čija je ulična vrednost procenjena na više od milijardu dolara. Bilo je to najveće pomorsko otkriće droge u američkoj istoriji.
Tužioci Istočnog okruga Pensilvanije su protiv osmoro članova posade podigli kaznene prijave, uključujući Kavaju, Markovića i Đuraševića. Svi su na kraju priznali krivicu i bili osuđeni na odsluženje svojih kazni u saveznom zatvoru. Kavaja i Marković bili su osuđeni na po sedam godina zatvora, dok su ostali učesnici bili osuđeni na nekoliko godina, prema natpisima različitih medija.
Američka vlast je iza kulisa identifikovala frakciju tzv. balkanskog kartela koja je finansirala i organizovala operaciju, saznavši kako je ta banda zbog podele rizika u akciju uključila i partnere iz Kolumbije i severne Evrope.
Crnogorski teškaš
Američka vlada sprovela je i širu kaznenu istragu protiv članova tzv. balkanskog kartela povezanih s orkestracijom operacije na brodu „Gayane“. Goran Gogić, bivši crnogorski bokser u teškoj kategoriji, uhapšen je na međunarodnom aerodromu u Majamiju pre nego se ukrcao na let za Švajcarsku. U optužnici su ga tužioci teretili za organizaciju logistike za krijumčarenje kokaina na komercijalnim kontejnerskim brodovima u ime tzv. balkanskog kartela, uključujući brodove „Carlottu“, „Desirée“ i „Gayane“. Prema rečima osobe upućene u detalje istrage, Gogić je „verovatno dva ili tri nivoa niže od osobe koja je sve ovo pokrenula“. Gogićev advokat kaže da njegov klijent tvrdi da je nevin.
Bloomberg
Epilog
Američka vlada je zaplenila „Gayane“, a MSC platio 50 miliona dolara kako bi mogao da ga preuzme, pa sad opet plovi morem. Američka vlada tvrdi da je MSC odgovoran za celu situaciju, dok MSC to negira i tvrdi kako je i sâm bio žrtva organizovanog kriminala. Kako bi ubuduće pokušao da spreči trgovinu drogom, MSC je tokom pet godina na sigurnosne nadogradnje potrošio 100 miliona dolara.
Da li bi to tzv. balkanski kartel i druge krijumčare sprečilo u korišćenju teretnih brodova za prevoz kokaina u Evropu? „Nipošto“, odgovorio je Riley pa objasnio: „Zaplene se nastavljaju gotovo istim tempom kao i pre. Možda su krijumčari malo prilagodili svoje metode. Na masivnim brodovima se u Evropu doprema ogromna količina tereta, a samo oko jedan odsto ili jedan i po odsto kontejnera uopšte bude pretražen.“ Evropa proživljava pravi procvat trgovine kokainom pa su količine namenjene Evropi svake od poslednjih pet godina rasle, zaključio je Riley.
Sažeto prema članku How a Balkan Drug Cartel Infiltrated Global Shipping, objavljenom 19. decembra 2022. u Bloomberg Businessweeku. Sažetak napisala Danijela Polonijo.
.webp){kind=icon}
