Nestašica vode će pogoditi i investitore

Vode je sve manje, a to će pogoditi sve oblasti poslovanja.

"Ako su klimatske promene ajkula, voda predstavlja njene zube." Ta analogija, koju je skovao stručnjak za klimu James P. Bruce, sve je primerenija. Voda je sve manje dostupna zbog visokih temperatura, a demografija i ekonomski rast uvećavaju potražnju. Do 2030. godine predviđa se da će postojati jaz od 40 odsto između ponude i potražnje za slatkom vodom. Investitori treba da budu svesni problema koje takvi nedostaci mogu da naprave kompanijama i industrijama u koje ulažu. Naša najvažnija sirovina već pali alarm na nekim lokacijama dok dolazi još jedno leto u kom će se osećati posledice klimatskih promena. Francuski ministar za životnu sredinu Christophe Béchu izrazio je u sredu ozbiljnu zabrinutost u vezi sa zalihama vode u Francuskoj, pošto je ta zemlja pokrenula kampanju štednje. Veći deo Škotske, koja nije tipično suva zemlja, dobio je rano upozorenje zbog nestašice vode nakon što je palo manje od polovine uobičajenih majskih padavina. Delovi reka u oblasti jezera, najvlažnijem delu Engleske, skoro su potpuno presušili. Španija se i dalje bori sa dugotrajnom sušom. Obilne padavine su pomogle Tajvanu da izbegne najgoru sušu u poslednjih nekoliko decenija, ali ipak postoji zabrinutost da će se suvo vreme vratiti.

Pristup slatkoj vodi je i ljudsko pravo i potreba kompanija. U nekim industrijama, poput poljoprivrede i rudarstva, već decenijama se razmišlja o problemima vodosnabdevanja. Kako problemi rastu, i drugi sektori oglašavaju zvona za uzbunu.

Ovog marta održana je prva konferencija Ujedinjenih nacija o vodama u skoro 50 godina. Pojavili su se predstavnici preduzeća – ne samo onih industrija koje intenzivno koriste vodu već i predstavnici finansijskih institucija i menadžeri fondova. To je dokaz da voda postaje sve veći poslovni i finansijski rizik, kaže Alex Money, direktor programa za ulaganje u inovativnu infrastrukturu na Smith školi Univerziteta u Oksfordu i glavni izvršni direktor Oxford Earth Observationa, startapa fokusiranog na rizike koje može da donese nestašica vode. "Kada razmišljate o posledicama klimatskih promena, uglavnom se setite suša ili velikih poplava – svih problema povezanih sa vodom", rekao je.

Voda je bukvalno deo svega - teško je zamisliti industriju koju ne pogađaju ti problemi. Diageo Plc, najveća svetska kompanija za proizvodnju alkoholnih pića, nedavno je saopštila da je za tu kompaniju snabdevanje vodom najveći rizik povezan sa klimatskim promenama. Za par farmerki kompanije Levi Strauss & Co. može da se potroši i 3.800 litara vode - za uzgoj pamuka koji se koristi za pravljenje teksasa, fabričke procese koji se koriste za proizvodnju odeće i, na kraju, pranje. Voda je neophodna u proizvodnji lekova, pri čemu oko 23 odsto svetskih zaliha vode koristi farmaceutska industrija. Čak i delovi našeg svakodnevnog života koje ne možemo da dodirnemo – proizvodi koje koristimo na internetu – zahtevaju vodu: Google kompanije Alphabet je potrošio 17,4 milijardi litara vode u 2021. godini, uglavnom za hlađenje data centara, a Meta Platforms Inc. (iliti Facebook), potrošio je 2,5 milijardi litara.

Dok tehnološke kompanije mogu da postave one delove svog poslovanja koji troše puno vode na mesta gde je ima u izobilju, kompanije poput Diagea, Levisa i drugih nisu tako fleksibilne jer su vezane za mesta gde njihove sirovine rastu i gde je radna snaga jeftina. Kao rezultat toga, oni sada preispituju svoju praksu, i između ostalog postavljaju ciljeve uštede koji su vezani za lokacije kako bi se što više smanjila upotreba vode u područjima koja je imaju manje.

Neke kompanije zaostaju – velike kompanije kao što su Apple Inc., Tesla Inc. i Shell Plc još uvek ne daju detaljne informacije o svojoj potrošnji vode. Money sa Oksforda objašnjava da, pošto ne postoje novčani podsticaji koji bi obeshrabrili neefikasnu upotrebu vode, dosadašnje napore kompanija uglavnom je motivisao rizik za njihovu reputaciju. Operativni rizik nestašice vode takođe se ne primećuje uvek: investitori koji proučavaju finansijske performanse kompanija neće moći da otkriju kada nestašica vode utiče na smanjenje zarade ili pogrešnu procenu prihoda. Međutim, klimatski problemi već utiču na portfelje investitora, kaže Vicki Kalb, šef ESG istraživanja u UBS Group AG. Problemi koje donosi suša, na primer, mogu značiti da se roba ne može transportovati, objekti ne mogu rashladiti, a mogu da prekinu i proizvodnju energije.

Uoči Konferencije o vodama UN, grupa od 30 investitora u organizaciji CDP, neprofitne organizacije koja vodi globalni sistem podataka o životnoj sredini, potpisala je otvoreno pismo tražeći od vlada da preduzmu više akcija u vezi sa vodom - ali korporativne investicije su takođe vitalno značajne za postizanje sigurnosti u snabdevanju vodom. U izveštaju CDP-a iz 2022. godine, izrađenom od podataka prikupljenih od 3.909 kompanija, procenjuje se da potencijalni trošak koji problemi sa vodom mogu da naprave iznosi 392 milijarde dolara. S druge strane, troškovi ublažavanja tih problema procenjuju se na samo 79 milijardi dolara, a finansijske mogućnosti koje bi donelo rano delovanje na 436 milijardi dolara. Svi akteri bi imali koristi od ranih mera kako bi se sprečilo da veći deo sveta ostane bez vode.

Dakle, osim ako ne žele da osete snažan ugriz klime, svi investitori, ne samo oni koji su fokusirani na ESG, treba da uključe faktor sigurnosti snabdevanja vodom u svoje odluke - i da zahtevaju bolje podatke i transparentnost od kompanija.

Tekst prevela Hana Stevović.