Da li AI zaista donosi proboj u razvoju lekova?

Dobijanje odobrenje za lek od američke Uprave za hranu i lekove (FDA) često deluje kao lutrija, sa neizvesnim izgledima za dobitak koji može stići godinama kasnije. U proseku je potrebno oko deset godina, kao i više od milijardu dolara, da bi lek prošao kroz sve faze kliničkih ispitivanja, a oko 90 odsto preparata nikada ne stigne tako daleko. 

 

Deo problema leži u načinu na koji istraživači dolaze do proboja u terapijama. Donedavno, naučnici bi postavljali hipotezu i sprovodili brojne testove kako bi pronašli hemijsku supstancu koja je u stanju da blokira, na primer, protein koji izaziva bolest. Zatim bi radili dodatne testove da vide mogu li taj lek da učine delotvornijim, bezbednijim i dugotrajnijim, što je rizičan proces koji oduzima mnogo vremena. Farmaceutska industrija pokušava da pomoću veštačke inteligencije (AI) ceo taj postupak ubrza i učini ga predvidljivijim.   

Izvršni direktor kompanije Anthropic PBC Dario Amodei izjavio je da će AI pomoći da se eliminiše većina vrsta raka tako što će olakšati prilagođavanje terapija DNK profilu pacijenta. Farmaceutske kompanije, izgleda, dele njegov optimizam.  

U prva četiri meseca ove godine, Eli Lilly, Sanofi, Novo Nordisk i drugi industrijski giganti sklopili su više od 50 ugovora o licenciranju sa AI kompanijama kako bi ubrzali proces otkrivanja lekova. Toliko ugovora je otprilike sklopljeno tokom cele 2025. godine. Ako se ispune svi ugovoreni klinički i regulatorni ciljevi, proizvođači lekova će svojim novim partnerima isplatiti više od 30 milijardi dolara, pokazuju podaci Bloomberg Intelligencea. 

Međutim, iako velike farmaceutske kompanije ulažu ogroman novac u ovu tehnologiju, postoji razlog za oprez: FDA nikada nije odobrila terapiju koju je osmislila veštačka inteligencija; niko ne zna da li AI modeli mogu da proizvedu lek koji će biti odobren. Neke terapije napravljene pomoću AI-ja pale su na kliničkim ispitivanjima, dok se druge svode na relativno mala poboljšanja postojećih lekova. Nije bilo velikih pomaka kod stanja koja se teško leče, kao što je Alchajmerova bolest. Rani uspesi ove industrije sa AI-jem uglavnom su se odnosili na bolesti čiji su osnovni uzrok i terapijski cilj bili dobro poznati, kaže Derek Lowe, naučnik koji radi na razvoju lekova i piše za blog "In the Pipeline", posvećen ovoj industriji. "Nema ničeg lošeg u tome", kaže on, "ali to nije ona neverovatna AI revolucija koju ljudi zamišljaju".  

To nije sprečilo farmaceutske kompanije da primene AI u ranim fazama razvoja lekova kako bi videle šta ona može da postigne. Naučnici u tim kompanijama obučavaju AI modele na velikim bazama podataka o proteinima, ključnim gradivnim elementima ćelija. Pomoću AlphaFolda, modela koji su razvili dobitnici Nobelove nagrade i koji pravi trodimenzionalne prikaze proteina, oni sve brže kreiraju molekule koji bi mogli da se pretoče u terapije. (Autori programa AlphaFold, Demis Hassabis i John Jumper, dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2024. godine. Polovinu nagrade su dobili za revolucionarni sistem AI koji uspešno predviđa trodimenzionalnu strukturu proteina, dok je druga polovina pripala Davidu Bakeru za kompjuterski dizajn proteina; prim. prev.) 

Alex Zhavoronkov, izvršni direktor Insilico Medicine, biotehnološke kompanije usmerene na AI, kaže da je toj kompaniji bilo potrebno oko devet meseci da pređe put od ideje za lek do završetka pretkliničkih ispitivanja. Taj proces obično traje tri do pet godina. "Umesto da tražite jedno savršeno rešenje, stvorite pregršt idealnih kandidata", kaže on. 

Širom industriji rezultati su, bar u početnim fazama, obećavajući. Studija konsultantske firme Boston Consulting Group (BCG) iz 2024. godine, kojom je obuhvaćeno više od 100 biotehnoloških kompanija usmerenih na AI, pokazala je da u prvoj fazi kliničkih ispitivanja, kada se uglavnom testira bezbednost, lekovi kreirani pomoću AI-ja imaju stopu uspeha veću od 80 odsto, što je znatno više od istorijskog proseka koji iznosi od 40 do 60 odsto. Međutim, istraživači su otkrili da nakon toga AI gubi prednost. U drugoj fazi ispitivanja, kada se proverava delotvornost terapija, stopa uspešnosti lekova napravljenih pomoću AI-ja iznosila je tek oko 40 odsto, što je otprilike na nivou proseka u industriji. 

Chris Meier, generalni direktor u BCG-u i jedan od autora studije, upozorava da ne bi trebalo prerano donositi zaključke, pošto je relativno malo lekova napravljenih pomoću AI-ja stiglo do kasnijih faza ispitivanja. Međutim, ako se ovi podaci potvrde, kaže on, "to samo pokazuje da je predviđanje efikasnosti leka izuzetno težak zadatak". 

Osnovni izazov je u tome što je ljudska biologija i dalje u velikoj meri misterija, a glavni razlozi zbog kojih lekovi ne prolaze - na primer, kada naučnici ciljaju pogrešne enzime ili ne shvate da je lek toksičan za ljude - ne mogu se potpuno otkloniti pomoću AI-ja. Lowe kaže za sebe da je "pesimista na kraće i optimista na duže staze" kada je reč o očekivanjima da će AI učiniti razvoj lekova bržim, jeftinijim i uspešnijim. "To u osnovi nije nemoguće, ali je zaista, zaista teško, i moramo da znamo mnogo više nego što znamo sada", kaže on.

Neke farmaceutske firme koje razvijaju lekove pomoću AI-ja suočile su se s neuspesima.  Kompanija Recursion Pharmaceuticals iz Solt Lejk Sitija, koja je prošle godine sklopila partnerstva sa velikim farmaceutskim kućama kao što su Sanofi i Roche, kao i sa tehnološkim gigantima poput kompanije Nvidia, otpustila je 20 odsto zaposlenih i obustavila razvoj pojedinih lekova nakon razočaravajućih rezultata. Portparol Recursiona izjavio je da kompanija daje prioritet terapijama kod kojih "verujemo da imamo očitu prednost". 

Osnovana pre 13 godina, kompanija Recursion još nije dovela nijedan lek do završne faze ispitivanja. Izvršna direktorka Najat Khan rekla je u jednom intervjuu da je bilo potrebno vreme da se izgradi infrastruktura, uključujući skupove podataka koji se koriste za obučavanje AI modela ove kompanije. Kompanija je krajem prošle godine objavila obećavajuće rane rezultate u lečenju retke bolesti koja može dovesti do raka debelog creva. Khan je to nazvala "prvim kliničkim dokazom koncepta" kompanije Recursion. 

Veštačku inteligenciju godinama prate i prevelika očekivanja i preveliki skepticizam, kaže Khan. Kompanije u farmaceutskoj industriji, uključujući Recursion, zaista se usredsređuju na to da ponude konkretne dokaze da mogu da prave bolje lekove, navodi ona. 

Još jedna kompanija koja koristi AI, Generate Biomedicines, obustavila je razvoj terapije namenjene zaštiti osoba sa oslabljenim imunitetom od kovida 19, navodeći kao razlog "promenljive tržišne uslove" i visoke troškove sprovođenja obimnog kliničkog ispitivanja. Ipak, ova biotehnološka kompanija, koja postoji osam godina, mogla bi da bude prva koja će dobiti odobrenje FDA za lek kreiran pomoću AI-ja. 

Njena terapija za teški oblik astme nedavno je ušla u završne faze kliničkog ispitivanja, što je poslednji korak koji treba da savlada pre izlaska na tržište. Rezultati bi mogli da budu poznati 2028. godine. Lek nije naročito revolucionaran - on predstavlja unapređenu verziju postojećeg leka za astmu koji bi pacijenti uzimali jednom u šest meseci umesto svake četiri nedelje. Izvršni direktor Mike Nally kaže da je kompanija postavila skroman cilj kako bi bila sigurna da će lek napravljen pomoću AI-ja biti delotvoran u ispitivanjima na ljudima. "Ambicija nam je, kako budemo napredovali, da se okrenemo ka onome što se sada smatra neizlečivim."  

Pojedini posmatrači smatraju da sama činjenica da je AI ovoliko blizu stvaranju leka koji će ljudi zaista koristiti, predstavlja prekretnicu. "Sada imamo stvarne molekule koji su otkriveni i koji ulaze u prava klinička ispitivanja, a neki od njih već daju rezultate", kaže Meier iz BCG-a. "To smatram veoma podsticajnim.