text size
Fića, četvorka, žaba, golf, kadet, stojadin, jugo, peglica, spaček… Sećate li ih se? Kako smo te automobile prilično često viđali u prošlom veku na putevima po regionu, ponovo smo se, zbog problema u lancima snabdevanja, prisetili vremena kada smo stajali u redu ispred trgovine.
Kada je pre nekoliko godina sada već pomalo zaboravljeni i na početku negde čak omalovaženi kovid 19 zaustavio život u brojnim državama, odnosno društvima i okrenuo ga naopako, istovremeno je ispisao mnoga nova poglavlja. Automobilska industrija, često motor privrednog napretka i razvoja, našla se u situaciji da je zastala proizvodnja zbog prekinutih lanaca snabdevanja i posledičnog nedostatka nekih najvažnijih komponenti, što je skoro dovelo do kolapsa automobilskog tržišta.
Naglo su se rokovi čekanja na automobile protegli na više meseci, često i godinu ili više. Činilo se da se Evropa, kao i drugi kontinenti, našla u okolnostima koje su pre toga bile praktično nezamislive. U stvarnosti, to je bila samo repriza.
Ta repriza mnogo je više vredela za onaj deo stare Evrope koji se, prema Winstonu Churchillu, našao na drugoj, odnosno istočnoj strani evropske gvozdene zavese. U zemljama istočne Evrope, odnosno onih koje su bile unutar nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i takozvanog Istočnog bloka, ako koristimo političku podelu, automobil je bio više ili manje nedostižna želja, pomerena za mnoge godine ili čak decenije čekanja.
Jugoslavija je i u tom pogledu bila negde na sredini – prilično daleko od onoga što je život u tim zemljama nudio, ali i od onoga što je nudila zapadna Evropa. Takav opis je verovatno nužan i zbog čestog pojednostavljenja ili čak iskrivljenja toga gde je ta država koja više ne postoji, bila. Bila je, ako sve to zamotamo u političku perspektivu, automobilski i tržišno nesvrstana.
.webp){kind=icon}
