Andrej Plenković

Protekla godina je za hrvatskog premijera Andreja Plenkovića i njegovu vladu bila vrlo uspešna. Hrvatska ekonomija se solidnim tempom oporavljala od pandemije, rastao joj je kreditni rejting, turistička sezona je bilo jako dobra, a kao šlag na tortu je došlo primanje u evrozonu i Šengen.

"Ovo je godina isporuke", često je ponavljao u medijima, a uz Šengen i uvođenje evra posebno je isticao izgradnju Pelješkog mosta i dva paketa pomoći građanima vredna 26 milijardi kuna (3,45 milijardi evra) koje je Vlada donela kao odgovor na krizu izazvanu ratom u Ukrajini i rastućom inflacijom.

"Ulazimo u klub samo 15 zemalja sveta koje su u NATO, Evropskoj uniji, Šengenu i evrozoni. Ove dve dublje integracije najopipljivije su u smislu koristi za građane i privredu", naglašavao je Plenković. Izgradnju terminala tečnog prirodnog gasa (LNG) na Krku smatra izuzetno važnim korakom za hrvatsku energetsku stabilnost i održivost.

Ipak, nije sve baš bajno kako to Plenković predstavlja. Najveća mrlja njegove vlade je neverovatno spora i neefikasna obnova potresom pogođenih područja na Baniji, gde ljudi već treću zimu čekaju u kontejnerima za "privremeni" smeštaj.

Tu su i praktično stalne korupcijske afere zbog kojih je premijer gotovo potpuno izmenio početni sastav svoje vlade.

Ipak, sve to ni njemu ni HDZ-u ne uzrokuje preveliku političku štetu. Rejting u anketama im je stabilan, pa čak i raste, a opozicija je u potpunom rasulu. Dakle, za premijera je 2022. godina bila dobra, a šta donosi 2023, tek ćemo videti.