Kako je princ Filip postao fasciniran najstarijim digitalnim novčićem

Kada pomislimo na kraljevske porodice, mislimo na tradiciju i istoriju. Princ Filip Karađorđević, sin poslednjeg jugoslovenskog prestolonaslednika, među prvima je sa kraljevskom titulom na svetu koji je otvoreno priznao da je veliki ljubitelj bitcoina. 

Da srpska kraljevska porodica Karađorđević danas kojim slučajem mora da napusti zemlju, kao što je to pre više od 80 godina morao tadašnji mladi kralj Petar II pred nemačkom invazijom, sigurno ne bi toliko mnogo razmišljala kako da svoju imovinu ponese sa sobom. Bar to ne bi bio problem njegovom potomku, princu Filipu Karađorđeviću, koji je veliki zagovornik kriptovaluta, zapravo jedne od njih - bitcoina. Srbija danas niti je kraljevina, niti su Karađorđevići krunisane glave, ali činjenica jeste da jedan srpski princ živi u Beogradu i odavde propagira bitcoin i lobira za adopciju te kriptovalute. Za Bloomberg Businessweek Adria govori o tome kako i zašto je postao bitkoiner, ali i o svim dilemama i izazovima pred tim digitalnim novčićem. Princ Filip Karađorđević jedna je od prvih javnih ličnost u Srbiji, ali i članova neke kraljevske porodice u svetu, koja se izjašnjava kao bitcoin maksimalista. To su investitori koji veruju da je bitcoin jedina prava digitalna imovina.  

Bitcoin je prva kriptovaluta koja je stvorena 2009. U vreme pisanja članka, bitcoin je koštao 26.600 dolara. Trenutna tržišna kapitalizacija bitcoina čini skoro 50 procenata ukupne tržišne kapitalizacije tržišta kriptovaluta. Druga najveća kriptovaluta je ether. Zajedno predstavljaju čak dve trećine tržišta. Na tržištu postoji skoro 23 hiljade kripto-novčića, prema podacima CoinMarketCapa. 

Princ kaže da ga ne zanimaju nikakavi drugi "koini", a nema interesovanja ni za investiranje u konvencionalnije finansijske proizvode poput akcija, obveznica, fondova i drugog. "Ne investiram ni u šta, ne investiram ni u bitcoin - ja štedim u bitcoinu", poručuje on. Naravno, moramo istaći osnovno pravilo ulaganja - ne nosite sva jaja u jednoj korpi, ključna je diverzifikacija. Takođe treba napomenuti da je reč o visokorizičnoj investiciji, pa oprez nije suvišan. 

Princ navodi da je prošao tipičan put kojim su prolazili i mnogi drugi zagovornici izvorne kriptovalute - od osobe koja potpuno negira njegovo postojanje, do nekoga ko mu je potpuno posvećen "Prvi put sam čuo za bitcoin 2012. godine i odbacio sam ga kao kakav magični internet novac." Nekoliko godina kasnije ipak se zainteresovao za najvredniju kriptovalutu, ali i za druge digitalne novčiće (koje nazivamo altkoinima), koji su 2017. počeli da iskaču sa svih strana. Istovremeno, podsećamo da je 2016. i 2017. godinu obeležila takozvana ICO-manija (engl. ICO - initial coin offering; inicijalna ponuda koina), kada su se razni novčići izdavali kao na pokretnoj traci. Većina njih je završila na smetlištu istorije, a mnogi investitori u ovu digitalnu imovinu ostali su praznih ruku. 

"Moji inicijalni osećaji u vezi s bitcoinom odnosili su se na želju da zaradim novac i procenu da je to dobra investicija - poput akcija neke obećavajuće tehnološke kompanije, jer sam radio u tradicionalnim finansijama, u domenu upravljanja imovinom", priznaje. 

Sve se promenilo posle izbijanja pandemije 

Ključan momenat da se posveti proučavanju bitcoina bila je pandemija koja je izbila u martu 2020. godine. Tada smo bili svedoci masovnog štampanja novca i nadolazeće inflacije.  

"Osećao sam se nelagodno u finansijskom sektoru u kom sam radio, iako sam voleo svoj tim i kompaniju. Jednostavno, pronašao sam ono što mislim da je budućnost - bitcoin. Napustio sam svoju tadašnju firmu i pridružio se tehnološkoj kompaniji JAN3, fokusiranoj na hiperbitkoinizaciju, na usvajanje bitcoina na nacionalnom nivou. Dotle ide moje uverenje - želim da svoju karijeru posvetim usmeravanju bitcoina tamo gde mislim da treba da ide", priča princ Filip. 

Kakvu budućnost donosi bitcoin? 

Ključne probleme u savremenom svetu objašnjava nam kroz Kantijonov efekat, gde ljudi koji se nalaze najbliže izvoru novca izvlače i najviše koristi, što sa bitcoinom nije slučaj. Broj bitcoina je ograničen na najviše 21 milion. Prema sadašnjim podacima, izrudareno (stavljeno u opticaj) je 19 miliona. 

"Sa bitcoinom svi igraju po istim pravilima – od osobe sa najvećom količinom bitcoina do one sa najmanjom. Ljudi kažu da osoba ili osobe koje su stvorile Bitcoin sada imaju milione bitcoina, ali to nije važno, jer za sve važi isti standard. Ako tvorac bitcoina i pokuša da ih sve proda, to neće srušiti tržište, jer ne može da proda toliko koina odjednom." Do danas nije poznato ko je Satoshi Nakamoto, za koga se navodi da je 2009. godine stvorio ovu kriptovalutu nakon izbijanja svetske ekonomske krize. Jedan od glavnih razloga za njegovo stvaranje je želja da se uklone posrednici, odnosno treća lica, koja su tradicionalno potrebna za obavljanje transakcija. 

Na pitanje da li bi voleo da zna ko je kreirao Bitcoin, bez premišljanja kaže da ne bi. 

Ipak, priznaje da bismo se sa usvajanjem bitcoin standarda kao decentralizovane alternative centralizovanom bankarstvu teško rešili kamata i kredita. "Mislim da će to uvek biti slučaj s ljudima - da želimo da pozajmimo novac po nekoj ceni." Ali takođe smatra da ne bi došlo do tako visokog nivoa finansijskih stimulansa koji su bili zabeleženi u periodima svetske finansijske krize i pandemije kovida. 

Volatilna cena 

Kada pogledamo kurs bitcoina, vidimo koliko je njegova vrednost volatilna. U vreme pisanja članka jedan bitcoin koštao je 26.600 dolara. Preokreti - nagore ili nadole - mogu biti prilično brutalni na kripto-tržištu. Cena bitcoina je od početka godine porasla za oko 60 procenata. Ali u odnosu na vrhunac koji je dostigao u novembru 2021. sa cenom od skoro 69 hiljada dolara, pao je za takođe 60 odsto. Istovremeno, potrebno je dodati i upozorenje, koje investitori često zaboravljaju - nekadašnji prinosi nisu garancija da će se ista stvar ponoviti u budućnosti. 

Karađorđević ocenjuje volatilnost kao dobru stvar, odnosno kao znak rasta. 

"Naravno da će bitcoin biti volatilan. Govorimo o dve suprotstavljene valute, dve suprotstavljene monetarne paradigme koje se međusobno nadmeću. Kada posmatrate bitcoin kroz prizmu fiat sveta jasno je da će on biti volatilan, ali kada ste u bitcoin svetu on je vrlo miran, dok njegova mreža raste. S druge strane, sam fiat svet je vrlo volatilan - pogledajte kupovnu moć dinara, dolara ili funte i videćete da ona tokom vremena poprilično teži nuli. To je za mene volatilno", objašnjava nam. 

Prema njegovom mišljenju, volatilnost će ostati karakteristika bitcoina, a do značajnije stabilizacije vrednosti doći će tek sa većim institucionalnim usvajanjem. "Lično nisam preterano za institucionalno usvajanje, jer je bitcoin više stvar koja ide odozdo nagore i više je za individue. Međutim, institucije zaista u dobroj meri utiču na formiranje cene."

U tom svetlu, veliku pažnju privuklo je apliciranje BlackRocka za spot bitcoin ETF (engl. exchange-traded fund – fond kojim se trguje na berzi) ranije ove godine, ali on to ne posmatra kao tako veliku stvar, budući da već postoje drugi slični fondovi i proizvodi putem kojih institucije mogu uložiti direktno u bitcoin ili se indirektno izložiti njemu. 

Na pitanje koliko će vredeti bitcoin u bližoj, ali i daljoj budućnosti, odgovara da je besmisleno predviđati cenu ako se govori o kretanjima za 20 ili 30 godina, jer će se, kaže on, većina fiat valuta "srozati na nulu". 

Povodom kritika na račun toga da je popularna kriptovaluta veliki potrošač energije za rudarenje, ističe da bi te aktivnosti zapravo mogle da unaprede postojeće elektroenergetske sisteme. 

Objašnjava da bi za rudarenje mogla da se koristi energija koja se trenutno baca širom sveta ili stvara poteškoće u nestabilnim elektromrežama, kada ne postoje adekvatni mehanizmi za skladištenje viška energije. Kako navodi, u pojedinim područjima gde se vadi nafta, poput Teksasa ili Saudijske Arabije, takođe postoji problem sa gasnim bakljama i emisijom štetnih materija. "Umesto tog mehanizma sagorevanja, energija se može prikupiti i iskoristiti za rudarenje bitcoina, koji se potom može uložiti u projekte od javnog značaja."

Kraljevski dvor

 

Primer El Salvadora 

El Salvador i Centralnoafrička Republika su jedine zemlje na svetu koje su usvojile bitcoin kao zakonsko sredstvo plaćanja. Da li njihovi primeri daju dovoljno osnova da se slično treba uraditi i drugde u svetu? Na to odgovara iz ličnog iskustva. 

"Ne mogu mnogo da govorim o Centralnoafričkoj Republici, ali mogu o El Salvadoru - bio sam tamo prošle godine. Govorim španski, tako da sam mogao da pričam sa raznim ljudima - svi su delovali jako zadovoljno", poručuje naš sagovornik. 

Dodaje da predsednik El Salvadora Nayib Bukele nije od bitcoina napravio jedino zakonsko sredstvo plaćanja, nego je ljudima dao izbor između toga i američkog dolara. "Mnogi i dalje koriste dolar jer su na njega navikli, ali bitcoin je tu i dostupan je."

Navodi da je nedavno bio u Kostariki, gde je razgovarao sa predstavnicima političkog vrha, te da su i oni zainteresovani za stvar. Zapravo, i on i izvršni direktor kompanije u kojoj radi Samson Mow imali su prilike da se sretnu sa brojnim predstavnicima raznih zemalja - Meksika, Paname, Gvatemale, Argentine, Brazila, Švajcarske i drugih - i vide da interesovanje za bitcoin tamo i te kako postoji. "Kad sam bio u Lihtenštajnu, saznao sam da pojedini članovi njihove kraljevske porodice takođe poseduju bitcoin."

 

 

Bitcoin u Adria regionu  

Princ smatra da Srbija i region imaju mnogo toga da ponude bitcoinu i da bitcoin ima mnogo toga da ponudi Srbiji i regionu. I sa monetarnog, i sa već pomenutog energetskog aspekta, ali i u domenu samog biznisa - imajući u vidu kvalitet kadrova u IT sektoru, koji mogu doprineti projektima u vezi sa bitcoinom i imati koristi od toga. 

Ljudi u regionu i dalje uglavnom preferiraju keš. "Volite keš? Okej, držite ga ispod madraca dve, tri godine i on će vredeti manje. Bitcoin ne morate da čuvate ispod madraca ili u banci, ne morate nikome da verujete, sami se starate o sebi. Sada imamo mogućnost da usvojimo valutu na koju bismo zapravo imali uticaj - i mi i ostatak celog sveta. Valutu koja će čuvati vašu ušteđevinu, a ne erodirati je", priča naš sagovornik. 

Kripto-entuzijasti kažu da bitcoin nudi dobru zaštitu od visoke inflacije. Slično zlatu. Iako je bitcoin mnogo nestabilniji od zlata. Zasad nema čvrstih dokaza da li je to tačno. 

Komentarišući stanje u Srbiji, princ ocenjuje da je sjajno što je Zakonom o digitalnoj imovini omogućeno korišćenje bitcoina i druge digitalne imovine, ali naglašava da je dosta stvari opterećeno procedurama i porezima, što će imati negativni efekat i samo ubrzati odliv mozgova u tom sektoru. 

U međuvremenu, u našem komšiluku dešava se nešto što pojedini već karakterišu kao kreiranje kripto-raja. Reč je o Crnoj Gori, koja sve više privlači kripto-zajednicu. 

"Kad neko pomisli na Crnu Goru, pomisli i na Doa Kwona (suosnivač i izvršni direktor propale kripto-kompanije Terraform Labs, koji je uhapšen u Crnoj Gori, prim. aut.). S tim treba da se prestane. Kada, s druge strane, pomislite na bitcoin raj kao što je El Salvador, niko ne misli na Kwona i druge velike prevare. Dakle, to je pravac kojim treba da idu – ka tome da tehnologija bude adekvatno regulisana."

Regulacija u Americi i Evropi 

"Ako previše regulatorno pritisnete bilo koju industriju i centralizujete je tako da u njoj mogu da opstanu samo veliki igrači, oni manji će jednostavno naći drugu jurisdikciju, koja će ih bolje tretirati", napominje povodom situacije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde regulatori ulažu napore da kripto-industriju povinuju postojećim zakonima. 

Jedno od gorućih pitanja i u Sjedinjenim Državama, ali i drugde, jeste koje kripto-novčiće treba tretirati kao hartije od vrednosti, a koje ne. Za princa Filipa, stvar je jasna - podela treba da se napravi na bitcoin kao robu i sve ostale koine kao hartije od vrednosti. 

U Evropi se, za to vreme, radi na postepenom uvođenju regulatornog okvira MiCA (engl. Markets in Crypto Assets). "MiCA je zanimljiva, ali mislim da ne čini dobro. Koristi se starim trikovima, starom regulacijom i ne razmišlja o tome šta bitcoin i kripto zapravo jesu. Od ljudi zahteva KYC (engl. Know Your Customer ili Know Your Client - termin koji se odnosi na temeljno proveravanje korisnika ili klijenata, prim. aut.) na svakom koraku, što je nemoguće s kriptom. Ovo će kreirati sekundarno tržište, alternativno, sivo tržište, gde će se odvijati prava ekonomija."

"Totalitarizam na steroidima"

Sve se više govori i o digitalnom evru, a stav našeg savogornika po pitanju digitalnih valuta centralnih banaka (engl. central bank digital currency - CBDC) u najkraćem se svodi na to da je reč o "totalitarizmu na steroidima". 

"Digitalne valute centralnih banaka mogu doneti koncepte poput roka trajanja novca, mogu vam odrediti gde smete, a gde ne smete da trošite novac, tome mogu dodati neku vrstu društvenog rangiranja, što se dešava u Kini. Ovo znači da ukoliko se ponašate u skladu sa očekivanjima, možete da trošite novac skoro svugde, a ako se ne ponašate tako - ne možete da trošite ili putujete ili nešto treće", upozorava. 

Uz to, sumnja da će se sistemi zasnovani na digitalnim valutama centralnih banaka pokazati kao održivi. 

Kripto-berze FTX i Binance 

Otvoreno govori i o Samu Bankman-Friedu i krahu njegove kripto-berze FTX. "Prva naznaka da nešto tu nije u redu je bio sam osnivač berze - Bankman-Fried, koji se stvorio niotkuda, odjednom. Pojavio se kao eko-ratnik, vegan, koji se pretvarao da je autističan... Mediji su ga obožavali. Druga stvar je bila u tome što je knjigovodstvo u FTX-u bilo vrlo maglovito. Pojavljivalo se dosta priča i anegdota koje su dolazile od ljudi u FTX-u o tome da stvari nisu kakve bi trebalo da budu", priča on. 

Na pitanje kako posmatra poslovanje Binancea - koje takođe neki smatraju upitnim - i da li je ta kompanija previše velika da bi propala, princ odgovara da "ako je nešto preveliko da bi propalo, to je problem i znači da je sistem pokvaren". Ne podržava ovu kripto-berzu. 

"Ako svi počnu da povlače sredstva - ta berza će propasti. Verujem da Binance nema svu imovinu za koju tvrdi da poseduje i da, ukoliko bi veliki broj klijenata u isto vreme želeo da povuče svoja sredstva, berza to ne bi mogla svima da im omogući. Takođe verujem da je to problem sa većinom kripto-berzi", zaključuje. 

Kako zamišlja svet u 2050? 

"Pretpostavljam da 2050. godine neće biti keša, možda će se neki služiti zlatnim kovanicama (smeh). Verujem da će hiperbitkoinizacija dotad uzeti maha i da ćemo možda imati i fizički bitcoin - verovatno ćemo imati kovanice satova (engl. sat - skraćeno od satoshi, što predstavlja najmanju jedinicu bitcoina, prim. aut.)", navodi princ. 

Kao što legendarni investitor Jim Rogers kaže: "Ne primajte savete o investiranju ni od koga, čak ni od mene". Pre nego što uložite u bilo koju investiciju, potrebno je da uradite domaći zadatak i da se upoznate sa svim potencijalnim rizicima. Osnovni vodič za dobro ulaganje uključuje raznovrsnu korpu investicija koja je na odgovarajući način prilagođena našem apetitu za rizikom. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar