.webp){kind=icon}
Digitalni tokeni, izdati prilikom postupka tokenizacije, na primer, hartija od vrednosti ili druge imovine, naizgled dobijaju zakonske okvire. U Evropi će krajem marta na snagu stupiti regulativa za nadzor izdavanja digitalnih tokena, a u Srbiji se takvo zakonodavstvo primenjuje već više od godinu dana. Dosad je samo jedna kompanija uspela da izda digitalne tokene - Finspot. Kakvo je bilo njeno iskustvo i šta možemo da očekujemo u Evropi?
„Digitalni token je jednostavan alat za prikupljanje dodatnog kapitala“, opisuje način prikupljanja finansijskih sredstava Jovan Milovanović, suosnivač i softverski inženjer srpske kompanije Finspot, koja pruža usluge faktoringa. Beogradska firma lane je prva izdala digitalne tokene, a za ovu godinu pripremili su novo, veće emitovanje. U okviru prve ponude svog Finspot Faktoring Tokena (FIN) od preko 300.000 evra, svi tokeni su prodati za manje od mesec dana.
„Potražnja je bila velika, između ostalog zato što smo prvi izdali token i privukli pažnju medija“, objašnjava Milovanović. Sredinom januara objavili su drugu ponudu nadograđenog Finspot Faktoring Tokena v2 (FIN2) u vrednosti koja premašuje 1,5 miliona evra, uključujući 300.000 evra rezervisanih za vlasnike tokena FIN, koji žele da ga preobraze u FIN2. „Zasad je potražnja velika jer nas ulagači - kako fizička, tako i pravna lica - sada bolje znaju“, kaže Milovanović.
Ključna razlika u novom tokenu FIN2 je što je knjiga narudžbina uvek otvorena, odnosno investitori mogu da ulažu dokle god ima tokena. „Ako će potreba za kapitalom rasti s apetitima ulagača, izdaćemo nove tokene. Idemo korak po korak“, dodaje Milovanović.
Zašto uopšte izdavati tokene? Milovanović kao glavni razlog navodi da je njihovoj osnovnoj delatnosti potreban veliki kapital. „Zato neprestano tražimo načine za povećanje svog kapitala“. Kaže da je to jednostavan alat za sticanje dodatnog kapitala za razvoj kompanije koji ulagačima ujedno omogućava udeo u dobitku.
„Token je jedini i ujedno najjednostavniji način prikupljanja tih sredstava. Ako ga uporedimo sa korporativnom obveznicom, koja mu je najsličnija, trgovanje i prodaja tokena su znatno jednostavniji“, pojašnjava Milovanović, dodajući da se ceo proces obavlja u nekoliko minuta, što je dosad bilo nezamislivo.
Prvu ideju o tokenizaciji poslovanja dobili su početkom 2020. godine, kad su se nadmetali u okviru jednog evropskog akceleratora. „Tada je nastala naša prva osnova, kasnije iste godine pojavio se Nacrt zakona o digitalnoj imovini koji je pružao pravni okvir za ostvarenje naših ideja“, kaže Milovanović.
Spomenuti zakon u Srbiji je na snagu stupio krajem decembra 2020. godine (počeo je da se primenjuje šest meseci kasnije), a pomoću odgovarajuće pravne potpore uspeli su relativno brzo da pripreme svu dokumentaciju i predstave je regulatoru. „Krajem maja 2022. dobili smo odobrenje za beli papir i prvu ponudu tokena i tako postali prva srpska firma koja je izdala digitalni token“, kaže Milovanović.
Stara ideja u novom obliku
Ideja o digitalnim tokenima nije nova, ali su se u prošlosti uvek pojavljivale poteškoće u vezi sa zakonskom regulacijom takvih tokena i prikupljanjem finansijskih sredstava na taj način.
Eksplozija digitalnih tokena dogodila se u trenutku manije inicijalnih ponuda novčića (engl. initial coin offer – ICO) 2016. i 2017. godine. Tada su brojni kripto-projekti izdavanjem digitalnih tokena prikupili milijarde evra sredstava širom sveta. Mnogi su se projekti potom neslavno završili.
Međutim, tokenizovane hartije od vrednosti sada naizgled s kašnjenjem dolaze u Evropu. Od 23. marta ove godine na snagu stupa uredba koja pruža zakonski okvir za to da subjekti u Evropskoj uniji (EU) mogu da izdaju finansijske instrumente poput akcija, obveznica i hartija od vrednosti na tržištu novca - u obliku tokena. Za njeno sprovođenje će biti zadužen regulatorni nadzornik EU, Evropsko nadzorno telo za hartije od vrednosti i tržišta (engl. European Securities and Markets Authority - ESMA). Taj zakon prihvaćen je kako bi smanjio rizike i iskoristio potencijal spomenute tehnologije.
U sklopu uredbe, dogovorena je i gornja granica opsega emitovanja tokenizovanih hartija od vrednosti, do šest milijardi evra. Takve će tokene za akcije moći da izdaju samo subjekti s tržišnom kapitalizacijom većom od 500 miliona evra, a za izdavanje akcija subjekti će morati da imaju tržišnu kapitalizaciju od barem milijardu evra. Fondovi za izdavanje digitalnih tokena takođe moraju imati barem 500 miliona evra kapitala. Uredba uz to menja pravila za male ulagače – moći će da trguju tokenima putem regulisanih berzi.
Pre toga su se regulacijom tog područja bavile i pojedinačne evropske države, poput Nemačke i Švajcarske.
Pritom bi valjalo spomenuti da digitalni tokeni nisu kripto-imovina. To područje uređuje drugo, odvojeno zakonodavstvo u EU, Uredba o tržištima kripto-imovine (engl. Markets in Crypto-Assets – MiCA), koja se uglavnom fokusira na digitalne finansije i stabilne novčiće (engl. stablecoins). MiCA je u pripremi još od 2020. godine i sve je bliža uvođenju. Trebalo bi da stupi na snagu posle 18-mesečnog perioda implementacije u trećem kvartalu 2024.
U Srbiji posle godinu dana skromno
Više od godinu dana od početka primene Zakona o digitalnoj imovini u Srbiji, prihodi su relativno skromni. Dosad jedino spomenuti Finspot redovno izdaje digitalne tokene. Nad trgovinom digitalnim tokenima bdi Komisija za hartije od vrednosti. Za izdavanje digitalnih tokena kompanije moraju da pripreme takozvani beli papir – dokument sličan prospektu u postupku izdavanja hartija od vrednosti. Sadrži informacije o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima. Investitorima omogućava donošenje utemeljene odluke o ulaganju i proceni rizika u vezi s ulaganjem u digitalnu imovinu.
Budućnost je tokenizacija?
Američka investiciona banka Goldman Sachs je pre nekoliko meseci već izdala tokenizovanu obveznicu od 100 miliona evra za Evropsku investicionu banku (engl. European Investment Bank - EIB), koja je prodata u sekundi. Transakcija bi inače trajala nedelju dana i sve to vreme novac bi bio vezan. „Ključna prednost tehnologije je da se ta transakcija izvrši u trenutku, jer ne treba da se čekaju posrednici“, pojašnjava Peter Curk, izvršni direktor Iconomija, kompanije koja nudi platformu sa strategijama za trgovanje kripto-imovinom.
Prema Curkovim rečima, u svetu se trenutno odvija 140 projekata u okviru kojih razne centralne banke u pilot-projektima ispituju blokčejn tehnologiju. „U Australiji su već dve banke izdale svoje stabilne novčiće“, dodaje.
„Tokenizacija je jedan od najvećih trendova budućnosti u finansijskoj industriji“, kaže Curk. Kako objašnjava, bilo šta može biti tokenizovano, od pokretnosti, autorskih i sponzorskih prava, do apstraktnih stvari, poput podele bogatstva. „To samo znači da postoji digitalni token koji predstavlja pravo, imovinu ili stvar iz realne privrede“, kaže Curk. Ključna prednost blokčejn tehnologije je da se transakcije izvode u sekundi, svi zapisi su digitalizovani i transparentni. U Iconomiju je trgovanje akcionara akcijama kompanije takođe interno digitalizovano. Iconomi je inače prvi slovenački ICO obavio 2016. godine, kad je prikupio 10 miliona dolara. Kompanija se tad restrukturirala i isplatila vlasnike tokena ili ih zamenila za akcionare, takođe iz regulatornih razloga.
Šta je s berzama za trgovanje tokenima
Digitalne tokene srpske kompanije Finspot ulagači mogu da kupe direktno od nje, ali oni nisu namenjeni daljem trgovanju, kako smo navikli da to radimo sa hartijama od vrednosti. U Evropi se predlaže nešto drugačija uredba – trebalo bi da se tokenizovanim hartijama od vrednosti takođe trguje na regulisanoj berzi. To će nadzirati nacionalna tela za trgovanje hartijama od vrednosti i centralne banke, a popis svih administratora biće objavljen na internet stranicama ESMA. Priču ćemo još pratiti.
Članak nastao uz pomoć Ane Ristović, koja je članak i prevela.
