Otkazima u IT industriji u Srbiji nije kraj

Tekst u Bloomberg Businessweeku dosta slikovito opisuje stanje u IT sektoru – autorka kaže, kako god zvali ovu situaciju, preokret u decenijskom bumu zapošljavanja zakotrljao se po Silicijumskoj dolini kao hladna magla.  

Više od 200.000 zaposlenih u tehnološkoj industriji je otpušteno ove godine prema layoffs.fyi.  

Sagovornike u emisiji Zoom in Beograd otpuštanja u IT sektoru nisu iznenadila. Nevena Sofranić, osnivačica Recrooit, kaže da je očekivala da će biti otpuštanja. "Ne mogu da kažem da je bilo iznenađenje i očekivali smo da će doći do otpuštanja, a ono što jeste bilo iznenađujuće, jeste u stvari tempo otpuštanja. Očekujemo jedno ubrzanje u tom smislu da bi sazreo ovaj ekonomski ciklus."

"Nije da me nije iznenadilo, ali kada je krenulo, onda je postalo očigledno koji je ekonomski trenutak na snazi, budući da IT industrija, posebno globalna, ima tendenciju da prva uvidi trendove i da na njih najbrže i najpotpunije odreaguje, što smo mogli da vidimo i kod krize sa kovidom jer su IT kompanije prve krenule da se prilagođavaju tom trendu i kreću sa 'remote radom'", kaže Vukašin Stojkov, suosnivač Startita.  

Nisu ova otpuštanja predstavljala ni iznenađenje za Gorana Mladenovića, izvršnog direktora NiCAT, a postavlja se pitanje i šta su glavni uzroci otkaza – da li prekomerno zapošljavanje tokom pandemije, činjenica da novac koji je prethodno bio besplatan sada postaje dosta skuplji, ili je sve to zbog usporavanja globalne privrede? Sagovornici se slažu da su svi ovi faktori u kombinaciji doprineli trenutnoj situaciji.

Bloomberg

Mladenović kaže da su, generalno, najviše pogođene firme koje su imali dosta veliku potrebu za rastom. "One firme koje su jako puno zapošljavale su bile prve na udaru. Ovo jeste zaista splet nekih okolnosti, ali ono što je moja neka procena, to je da ćemo imati stalno jako veliku potrebu za digitalizacijom i da će se to nastaviti u narednom periodu."

Sofranić kaže da su otpuštanja, nažalost, mera štednje. "Verujem da je to jedan od vodećih uzroka. Mada smo videli kompanije koje su uspele i da pronađu druge načine da zadrže profitabilnost, tako da verujem da dosta zavisi od veličine kompanije. One kompanije koje su otpuštale radi profitabilnosti prosto jesu bile očigledne u toj nameri, a za neke startape je to bilo pitanje pukog preživaljavanja." Ştojkov dodaje da je interesantno imati i na umu da one velike kompanije koje su otpuštale, a koje se kotiraju na berzi, nakon tih velikih otpuštanja jesu imale rast vrednosti akcija.  

Otkazi u Srbiji

Otpuštanja su se desila i kod nas, a Stojkov objašnjava da suštinski kod servisnih IT kompanija nema više toliko biznisa. "Samo određenu količinu vremena možeš da držiš ljude na klupi." Mladenović dodaje i da su i neke kompanije koje su deo NiCAT-a bile primorane da daju otkaze zbog smanjenja broja klijenata. 

Gostujući ranije na Bloomberg Adria Milan Šolaja, direktor IKT klastera je rekao da je primetio da klupe postaju sve duže.

Vukašin kaže da je u toj situaciji na menadžmentu da pronađe nove poslove ili da investira u nove proizvode. "Stručna radna snaga je skupa i ako ona dugo stoji neiskorišćena, onda moraš da biraš da li ćeš iz investicija da plaćaš ljude koji sede na klupi ili ćeš da smanjiš broj zaposlenih." Vukašin dodaje da bez obzira da li pričamo o uslugama ili proizvodima, svima je napeto. "Do sada nisam upoznao neku podindustriju IT-ja da tako kažem, gde sve cveta. I u gejmingu nije svejedno, nije svejedno ni u biznis softveru, ni u enterprajzu, nije svejedno ni startapima ni korporacijama, ali kada imamo proizvod, naravno, tu ne moramo da naplaćujemo svakog zaposlenog. I čak i kad se smanji potražnja, ona se manje smanji nego kad se smanji potražnja za ljudima. Tako su kompanije s proizvodom svakako u boljem položaju, ali kod nas je većina privrede ipak u autsorsingu."

I upravo to, većina ovog sektora je zapravo autsorsing, i nije jednostavno preći na proizvod iz razloga što na našem tržištu imamo nedostatak biznis veština, kulture preduzetništva i razvoja kompanija. U tom smislu, Stojkov objašnjava perspektivu razvoja ovog sektora. "Pitanje koje je meni interesantno je kuda se razvija naša industrija u perspektivi i ono što ja vidim kao najzanimljivije je trend stručnjaka, domaćih, iz Srbije, da rade direktno za strane klijente, da pokušavaju da dobijaju inostrane plate radeći odavde, čime dobijaju odličan kvalitet života. Tu postoji onda pitanje - šta će raditi domaći preduzetnici, da li oni mogu da se takmiče s platama koje pružaju inostrane firme. I neki odgovor je da ne mogu ukoliko ne naprave svoj proizvod, što je skoro pa nemoguće. Mislim, jako je teško, međutim, ne vidim drugi odgovor, tako da se mora raditi na tome dok se ne uspe." A način da se to postigne je da kompanije puno pokušavaju i ne odustanu, objašnjava on. 

Sofranić dodaje da servisna industrija, uprkos rastu koji smo imali u prošloj godini, tek sa 0,5 odsto učestvuje na globalnom tržištu. "Dakle, ne možemo da budemo konkurentni u tom slučaju te mogu da se složim s Vukašinom da je ideja da nam fokus bude na proizvodima. Takođe, remote zaposleni koje je Vukašin spomenuo su u stvari jako dobra šansa da prikupimo i ono znanje koje nemamo. Zato što ćemo sređivati, možda s nekim stranim kompanijama koje nam omogućavaju da ga steknemo."

Depositphotos

 

Da bismo puno pokušavali, potreban nam je kapital, a on zbog restriktivnih monetarnih politika postaje sve skuplji. Mladenović smatra da će to svakako biti izazov IKT kompanijama. "Sada imamo investitorsku zimu, a ja očekujem da stvari krenu da se sređuju kroz dva kvartala, a da se stvari relativno srede i vrate u neku normalu za jedno godinu, godinu i nešto."

Nevena Sofranić kaže da podaci sa Recrooita pokazuju da je u proseku tri nedelje neophodno da zaposleni nađu posao nakon što ga izgube. "Relativno lako nalaze poslove i zbog toga upravo nisam sigurna da li smo dostigli taj vrhunac otpuštanja i samog ubrzanja u ovom ciklusu."

Mladenović se slaže sa očekivanjem o daljim otpuštanjima, a Stojkov dodaje da sve zavisi od toga kako se bude kretala globalna ekonomija: "Ukratko, rekao bih da da, jer deluje da još neko vreme nećemo imati potpuni oporavak ekonomije."