.webp){kind=icon}
Rat u Ukrajini je ušao u treću godinu, a njegov kraj se i ne nazire. Sankcije uvedene Rusiji ostavile su traga na evropskim ekonomijama, dok raste zabrinutost da po rusku ekonomiju - posledice nisu bile dovoljno velike.
Ukrajina se bori za podršku
Nedostatak municije, umorna vojska i odložene tranše finansijske i vojne pomoći ostavljaju traga na ukrajinskom frontu, na kom u poslednjih nekoliko sedmica Rusija uspeva da preokrene bitku u svoju korist. Kijev je sada primoran da troši svoje ograničene ljudske i oružane resurse na frontu na istoku i jugoistoku zemlje, dok u Kongresu vlada uzavrela rasprava o tome da li je opravdano poslati još jedan paket pomoći Ukrajini.
Američki paket od 95 milijardi dolara Ukrajina je primorana da deli sa drugim američkim saveznicima - Izraelom i Tajvanom. Dugotrajna pat pozicija doprinela je ne samo preispitivanju finansijske podrške - već i nestajanju ukrajinskog pitanja sa liste prioriteta na političkoj agendi.
“Mislim da će ovaj konflikt, nažalost, još trajati, prvenstveno zato što je u Putinovom interesu da se ovo razvuče što duže”, rekla je za Bloomberg Adria Connect Tina Fordham, osnivač Fordham Global Foresight.
Pozicija Ukrajine posebno je osetljiva i u kontekstu velike globalne izborne godine - osim izbora za Evropski parlament u maju, krajem godine svet očekuju i američki izbori. Ukrajina je već deo kampanje.
Izjava bivšeg predsednika SAD Donalda Trumpa da će Evropa ostati bez podrške Vašingtona ukoliko ne isplati svoje obaveze prema NATO-u, dodatno je podgrejala strasti. Ipak, Fordham smatra da njen efekat nije nužno negativan.
“Mislim da će izjava bivšeg predsednika Trumpa podstaći lidere u Evropi da se više fokusiraju na odbranu, što se već desilo - a to je obrnuto od onoga što Putin želi”, kaže Fordham.
Da li su sankcije Rusiji uspele
Deo preispitivanja dolazi i od ekonomskih pitanja. Države Grupe sedam uvele su široku paletu sankcija Rusiji u prethodnoj godini - koje su pogodile rusku energetiku, osnovne proizvode, ali i tehnologiju. Pristup Moskve međunarodnom finansijskom sistemu je pretežno blokiran, zamrznute su rezerve centralne banke Rusije, kao i imovina stotina ljudi i kompanija.
Ali ruski BDP je uspeo da prebrodi i te oluje, mahom zaobilazeći međunarodna ograničenja, delom i zahvaljujući potrošnji u vojnom sektoru. S druge strane, skidanje sa jeftinog ruskog gasa igralo je veliku ulogu u evropskoj inflaciji i usporavanju privrednog rasta.
BDP Rusije sa vojnom potrošnjom i bez nje
“Svrha sankcija nije da natera zemlju da pregovara brže nego što želi, već da iskaže neodobravanje međunarodne zajednice. Amerika nije uspela da sankcioniše zemlje koje kupuju od Rusije pa sankcije imaju mali uticaj. Nisam sigurna da Amerika može da postigne više od toga”, navodi Fordham.
Odluka Evropske unije da prestane sa kupovinom ruskog gasa imala je ozbiljne posledice po Evropu, ali je sada došlo do stabilizacije. Neki od argumenata za stabilizaciju su blaga zima i solidne rezerve. “Nemačka je dugo zagovarala ideju mira kroz povezivanje trgovanja kao smanjenje verovatnoće za konflikte. Ta teorija se sada ispostavila kao pogrešna. Ipak, iako je Nemačka pala u blagu recesiju, Evropa je uspela da nađe alternativu za ruski gas i energiju”, kaže Fordham.
Fordham: Period mira anomalija, dolazi do preraspodele moći
Mnogi vide smrt Alekseja Navaljnog kao Putinovu poruku da nije zainteresovan za kompromise i fer igru. Na primeru ratova u Iraku i Avganistanu imali smo priliku da vidimo da ratovi mogu trajati decenijama uprkos tome što su počeli potpuno neočekivano.
“Konflikti prestaju kada cena učestvovanja u njima postane previsoka. Ratove zbog teritorija je veoma teško završiti. Mogući završetak je demilitarizacija određene zone, ali za Putina ovaj rat nikad nije bio samo zbog teritorije. Najverovatnije razrešenje je da Ukrajina postane zemlja kandidat Evropske unije i NATO članica, što je najgori mogući ishod za Rusiju koji će je još više gurnuti ka zemljama koje preispituju ustaljenu međunarodnu hijerarhiju, kao što su Kina i Iran”, navodi Fordham.
Fordham ističe da je relativni mir i prosperitet u periodu od pada Berlinskog zida do pada Lehman Brothers zapravo bio anomalija.
“Mislim da sada ponovo ulazimo u period učestalih konflikata oko teritorije i da će posledica po Evropu biti više ulaganja u odbranu i sigurnost”, zaključuje Fordham.
