Rat Hamasa i Izraela - konflikt u kom svi gube

Rat između Izraela i Hamasa u Gazi se nastavlja. I dok Izrael formira vladu nacionalnog jedinstva nakon godina unutrašnjih političkih tenzija - otvara se pitanje šta konflikt znači za već dugo zaleđen mirovni proces između Izraela i Palestinaca, ali i širi odnos snaga u regionu, prevashodno Saudijske Arabije i Irana.  

Prema poslednjim informacijama izraelskih medija, od početka sukoba Hamasa i Izraela poginulo je više od 1.200 ljudi sa izraelske strane, među kojima ima i stranih državljana, a ranjeno preko 3.000. Potvrđeno je oko 130 talaca koji su odvedeni u pojas Gaze. Lider Hamasa, Ismail Haniyeh - rekao je da će se razmenom zatvorenika baviti tek kada se rat završi. Međutim, i dalje postoji veliki broj nestalih čiji se status ne može potvrditi.  

Prema podacima izraelske vojske, na teritoriji Izraela poginulo je oko 1.500 terorista Hamasa, a neki od njih su i dalje prisutni u gradovima i naseljima u blizini granice Gaze. U pojasu Gaze je prema informacijama Hamasa poginulo 950 ljudi, a ranjeno je oko 4.000. Prema podacima UNRWA, oko 137.000 ljudi unutar Gaze napustilo je svoje domove i našlo sklonište u školama UN. 

Od Jomkipurskog rata do diplomatije sa Saudijcima 

Od početka sukoba, nije manjkalo poređenja između ovog napada i Jomkipurskog rata iz 1973. godine, u kom je Izrael na sličan način nespreman dočekao napad Egipta i Sirije. Međutim, Egipat i Sirija su u taj napad ušli sa jasnim kratkoročnim ciljevima - povratak teritorija koje je Izrael osvojio u Šestodnevnom ratu 1967. Za Hamas, konkretan i kratkoročno ostvariv cilj - teško je sagledati.  

U razgovoru za Bloomberg Adria Connect, profesor međunarodnih odnosa i bliskoistočne politike na Keele univerzitetu, Afshin Shahi, kaže da je za Palestince zabrinjavajuć razvoj situacije počeo u prethodnih nekoliko godina, kada je Izrael započeo normalizaciju odnosa sa arapskim zemljama. Decenijama, pozicija arapskog sveta bila je da Izrael nema pravo na postojanje, te da na toj teritoriji ima mesta samo za jednu - palestinsku državu.

Yitzhak Rabin, Bill Clinton i Yasser Arafat 1993. godine / Bloomberg

Tokom devedesetih, kada su Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) pod vođstvom Yassera Arafata započele pregovore o postojanju dve - jevrejske i palestinske države - na toj teritoriji, narativ je polako počeo da se menja. Rešenja predviđena sporazumom u Oslou su tokom devedesetih polovično realizovana - među njima je bilo i formiranje Palestinske uprave i nikad finalizovana predaja teritorija u Gazi i na Zapadnoj obali.  

Nakon 2000. godine, serije neuspelih pregovora i oružanog ustanka - Druge intifade, pregovori su se polako zamrzli. Arapski svet je nastavio svojim putem i 2020. godine, Izrael je uspostavio diplomatske odnose sa Bahreinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a na red su stigli pregovori i sa liderom arapskog sveta - Saudijskom Arabijom.  

“Nakon Abraham sporazuma, pretpostavljam da je Hamas osetio da je palestinsko pitanje potpuno zaboravljeno. Mislim da je ovaj teroristički napad bio način da se stvori buka i da se oteža život Izraelcima kako bi dobili neke ustupke. To se odnosi i na stvaranje nevolja u širem regionu kako bi ponovo postali vidljivi i izvukli i neke ustupke od regionalnih igrača”, kaže Shahi.  

Politički cul-de-sac sa tri strane 

Pitanje Gaze nije osetljivo samo za Izrael i region - već i za same Palestince. Podsetimo, Izrael se unilateralno povukao iz Gaze 2005. godine, a nedugo nakon toga, militantni Hamas pobedio je na izborima u enklavi. Tokom 2006. i 2007. Hamas i suparnička politička frakcija Fatah - borile su se za vlast u Gazi, a konflikt je kulminirao 2007. građanskim ratom i posledičnim povlačenjem Fataha iz Gaze. Palestinske vlasti u Gazi i Zapadnoj obali povremeno sarađuju - najčešće zbog osnovne infrastukture logistike, poput elektrodistribucije, koja se odvija preko uprave u Ramali. Van toga, političkog dogovora i saradnje između dve frakcije koje upravljaju palestinskim teritorijama nema. 

Na Zapadnoj obali, Palestinsku upravu vodi Fatah sa predsednikom Mahmoudom Abbasom na čelu. I iako su Palestinska uprava i Fatah priznati predstavnici palestinske strane, diplomatske inicijative koje bi okončale vojnu okupaciju Zapadne obale i rešile pitanje palestinske države, zamrznute su već godinama. Frustracije između izraelskih vlasti i Palestinske uprave su mnogobrojne, ali se mogu svesti na dve tačke.

Mahmoud Abbas / Bloomberg

Vlasti u Ramali smatraju da Izrael podriva ideju dve države izgradnjom naselja na teritoriji Zapadne obale, neretko pozicioniranih u blizini svetih mesta muslimana i Jevreja - poput Hebrona. Vlasti u Izraelu optužuju Ramalu da se nije odrekla ideje o uništenju jevrejske države, ukazujući na budžetska sredstva koja od Palestinske uprave dobijaju porodice ubijenih ili zatvorenih počinilaca terorističkih napada. Ipak, između dve strane postoji odrđeni nivo bezbednosne i političke saradnje, te na toj teritoriji vlada relativno primirje.  

“Problem je što je mirovni proces u potpunosti zaustavljen. Ovde ne govorim o Hamasu, koji je teroristička organizacija, ali čak i ako pogledate Fatah, nema nade za političko rešenje. A kada imate politički cul-de-sac, to će popločati put novim nevoljama i političkim nestabilnostima. Ako Izrael traži dugoročno rešenje za taj problem, mora ponovo razmišljati o dve države, jer bez toga ostaje samo kontinuirani konflikt. Iako mogu da stišaju situaciju nekoliko godina, on će se ponovo pojaviti”, kaže Shahi. 

Gaza u toj dinamici ostaje u najkritičnijoj poziciji. Granice enklave su već godinama pod strogom blokadom Izraela i Egipta - koja se svodi na jedan ključni problem za obe države. Izrael ne želi da uvezena sredstva koristi Hamas za jačanje vojne strukture, koja u ovom trenutku uključuje mrežu podzemnih tunela povezanih za vojnim centrima Hamasa, ali u nekim slučajevima i civilnim objektima, poput škola i bolnica. U poslednjih šesnaest godina, razmena vatre, raketa, pojedinačni teroristički napadi i povremeni ratni konflikti između Izraela i Hamasa (a povremeno i druge militantne grupe u enklavi, Islamskog džihada), postali su 'business-as-usual'.  

Egipat, koji je i sam imao problema sa cvetanjem terorističkih grupacija i aktivnosti na Sinajskom poluostrvu - želi bar jednu organizaciju manje na tom spisku. Ipak, jasno je da neka sredstva ulaze u Gazu - poslednjih godina, saradnja između Hamasa i vlasti u Teheranu se intenzivirala, te se ovih dana mogu čuti optužbe Izraela da je poslednji napad finansirao i organizovao Iran.  

Bloomberg Adria

Tokom noćnih akcija, Izrael od početka sukoba bombarduje oko 200 lokacija u pojasu Gaze - ključne su Gaza City, Han Junis, Rafa, Bajt Lahija i drugi gradovi i naselja. Istovremeno, iz Gaze je u Izrael ispaljeno preko 5.000 raketa od početka sukoba.

Pripreme za totalnu opsadu Gaze su u toku - Zafer Melhem iz Palestinske uprave najavio je obustavu isporuke električne energije Gazi, nakon što je Izrael objavio da neće dostavljati dodatne rezerve goriva. Mobilisano je 300.000 rezervista, a otvoreno je pitanje da li sledi kopnena ofanziva na enklavu. Kako javlja Times of Israel, Benjamin Netanyahu je obavestio američkog predsednika Bidena da Izrael “nema izbora osim da uđe u kopnenu ofanzivu”, a prenosi i izjave egipatskih zvaničnika koji su obavešteni da je ofanziva u planu.  

Govoreći o toj mogućnosti, Shahi kaže da Izrael ima sposobnost da ugrozi vojnu infrastrukturu Hamasa u Gazi, ali da je potpuni poraz grupacije teško ostvariv cilj. 

“To smo već videli tokom rata 2014. Hamas će platiti izuzetno visoku cenu za ovaj napad u narednih nekoliko nedelja, ali to ne bi značilo njegov kraj. Razlog zašto je Hamas uspešan u Gazi je njihova sposobnost da kapitalizuju bes koji u enklavi vlada zbog blokade i loših uslova života. Sumnjam da je vojni pristup ujedno i najbolji pristup da se izađe iz tog problema”, kaže Shahi.  

Hoće li ovo odvratiti Saudijsku Arabiju od Izraela? 

Samo nekoliko nedelja ranije, od saudijskog prestolonaslednika Mohammeda bin Salmana stigle su izjave da su u toku pregovori o normalizaciji odnosa sa Izraelom. Očekivalo se da bi pregovori mogli da se završe u narednih nekoliko meseci, ali poslednji događaji bi mogli da pauziraju proces.  

Iako se palestinsko pitanje spominje u pregovorima, bin Salman je oprezno zabišao razgovor o palestinskoj državnosti i zadržao se na cilju da za Palestince izvuče neke ustupke. Nakon napada Hamasa, Rijad je pozvao na prekid vatre i podsetio na teške uslove u pojasu Gaze, ali se uzdržao od proklamacija o važnosti formiranja palestinske države. 

Mohammed bin Salman / Bloomberg

Iran, u kom su Saudijska Arabija i Izrael našli zajedničkog neprijatelja, Hamasu je čestitao uspešno sproveden napad. Shahi ističe da Hamas i Iran imaju zajednički interes u ovom konfliktu, a to je da uspore pregovore i izoluju Izrael u arapskom svetu. Ipak, smatra da proces, ipak, neće biti trajno zaustavljen. 

“Za Saudijsku Arabiju, normalizacija odnosa sa Izraelom je dugoročni strateški potez, koji je u interesu Rijada kada je reč o postavljanju kontrateže Iranu. Moja pretpostavka, na osnovu onoga što sada imamo, ovaj sukob će usporiti proces, ali sumnjam da će ga zaustaviti”, zaključuje Shahi.  

Detaljniju analizu pogledajte u videu.