Tehnološki giganti, uključujući Microsoft, Instagramovu i Facebookovu matičnu kompaniju Meta, Alphabet, YouTube i Twitch kompanije Amazon, najaviće nove mere za borbu protiv zločina mržnje i rasno motivisanog nasilja na samitu čiji će domaćin biti predsednik Joe Biden u Beloj kući.
Nove mere kompanija biće predstavljene zajedno sa paketom inicijativa vlade osmišljenih da se pozabave zločinima mržnje u svetlu talasa nasilnih epizoda u kojima se targetiraju rasne i etničke manjine.
Firme su pod sve većim pritiskom da bolje nadziru svoje platforme nakon epizoda u kojima je otkriveno da su nasilni kriminalci koristili društvene medije za uznemiravanje ili netrpeljivost.
U utorak, guverner Kalifornije Gavin Newsom potpisao je zakon kojim se od kompanija traži da objavljuju svoje politike u vezi sa govorom mržnje, dezinformacijama i uznemiravanjem. Bivši i sadašnji rukovodioci društvenih medija takođe su svedočili u sredu pred komitetom Senata za unutrašnju bezbednost i vladina pitanja o merama koje donose da obuzdaju ekstremizam i dezinformacije.
Bela kuća, koja je pregledala izveštaje objavljene u četvrtak ujutro, nije detaljno opisala nove korake koje tehnološke kompanije planiraju da preduzmu. Međutim, visoki zvaničnik administracije koji je govorio anonimno rekao je novinarima da će najave doći zajedno sa dodatnim koracima Bidenove administracije sa ciljem da se pozabavi porastom zločina inspirisanih mržnjom.
To uključuje finansiranje od strane Odeljenja za zdravstvo i socijalne usluge i Odeljenja za obrazovanje za državne i lokalne programe osmišljene da ojačaju inicijative za suzbijanje maltretiranja i uznemiravanja. Administracija će takođe obezbediti grantove univerzitetima kako bi im pomogla da se oporave od incidenata izazvanih mržnjom - uključujući niz pretnji bombama upućenih poslednjih meseci na univerzitetima koje tradicionalno pohađaju Afroamerikanci.
Grupa bivših saradnika Bele kuće takođe osniva novu grupu Dignity.us, koja će pokušati da se bori protiv nasilja koje proizilazi iz mržnje. Napore će podržati predsednički centri ili fondacije bivših predsednika Baracka Obame, George-a W. Busha, Billa Clintona i Geralda Forda.
Bela kuća je objavila planove za samit ranije ove godine nakon masovne pucnjave u supermarketu u Bafalu u Njujorku. Deset crnaca je ubijeno, a beli tinejdžer optužen za napad je navodno napisao manifest u kome se zalaže za ideje o belačkoj nadmoći.
Učesnici samita su gradonačelnici, lideri civilnih organizacija i organa za sprovođenje zakona, kao i bivšeg člana ekstremističke grupe koji će govoriti o njegovom izlasku.
Samit se dešava u trenutku kada Biden sve više pokušava da prikaže međuizbore kao "bitku za dušu nacije", ponavljajući slogan njegove predsedničke kampanje.
Predsednik i njegovi saradnici pojačali su kritike bivšeg predsednika Donalda Trampa i njegovih pristalica u vezi sa poricanjem ishoda izbora 2020. i ograničenja prava na abortus, dok su republikanski poslanici nastojali da usredsrede borbu za kontrolu nad Kongresom na predsednikova ekonomska postignuća i porast kriminala nakon pandemije virusa korona.
Zvaničnici Bele kuće insistirali su da je samit u četvrtak zamišljen kao apolitičan pokušaj da se ujedine Amerikanci različitih političkih uverenja, rasa i religija koji stoje iza tih pokušaja i rekli su da Biden nema nameru da ponavlja kritike bivšeg predsednika.
"Samit će uključiti grupu federalnih, državnih i lokalnih zvaničnika iz obe partije, kao i grupa za građanska prava, verskih lidera, lidera u tehnologiji i biznisu, službenika koji sprovode zakone, bivših članova nasilnih grupa koji sada rade na sprečavanju nasilja, ljudi koji se bave prevencijom oružanog nasilja, predstavnici medija i ličnosti iz oblasti kulture", rekla je sekretarka za štampu Bele kuće Karine Jean-Pierre u saopštenju.
.webp){kind=icon}
