BAS prodaje vlastite akcije i otvara put konsolidaciji vlasništva

Beogradska autobuska stanica (BAS), čije su akcije listirane na Beogradskoj berzi, objavila je ponudu za prodaju sopstvenih deonica, ali u kupovini mogu učestvovati samo postojeći akcionari, pri čemu je najveći među njima Akcionarski fond. Ponuda, koja je otvorena u ponedeljak i trajaće mesec dana, privukla je pažnju posmatrača domaćeg tržišta jer otvara mogućnost da se trenutno mešovita vlasnička struktura usmeri u određenom pravcu ili konsoliduje.

Kako se navodi u zvaničnom podnesku domaćoj berzi, predmet ponude je 26.869 komada običnih akcija, to jest 8,63 odsto od ukupnog broja izdatih akcija, po ceni od 1.515 dinara za jednu akciju.

"Pravo na upis i uplatu akcija imaju svi akcionari koji imaju pravo preče kupovine, srazmerno broju u celosti uplaćenih akcija koje poseduju na dan donošenja Odluke o otuđenju sopstvenih akcija, odnosno na dan 03. 10. 2025. godine", precizira se u dokumentu.

Sa pomenutim udelom manjim od devet odsto sopstvenih akcija, BAS je treći na listi najvećih akcionara. Najveću porciju (skoro trećinu) drži Akcionarski fond, dok je na drugom mestu Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), sa oko 10 odsto vlasništva. Akcionarski fond je, podsetimo, svojevremeno osnovan kao deo šire strategije privatizacije državnih i društvenih preduzeća posle političkih promena 2000. godine i njegovi krajnji vlasnici su građani Srbije.

Preostali udeli manji su od dva odsto: Damjan doo ima 1,62 odsto, NLB Komercijalna banka AD Beograd - Kastodi račun drži 1,2 odsto, TCD Trade doo 0,72 odsto...

Prema zvaničnim podacima, BAS je formalno većinski privatna kompanija, pri čemu je oko 46 odsto akcija u vlasništvu fizičkih, a skoro 53 odsto u vlasništvu pravnih lica (manje od dva odsto otpada na zbirni, odnosno kastodi račune). Firma među svojim akcionarima ukupno broji 920 domaćih lica i četiri strana.

Prodaja firminih akcija otvara više opcija koje bi mogle da odrede budući pravac vlasničke strukture, u zavisnosti od toga ko će odigrati glavnu ulogu u kupovini.

Ukoliko bi to bio neki privatni mali akcionar koji bi sticanjem BAS-ovih deonica došao do praga od oko 10 odsto akcija, mogao bi, recimo, da cilja i udele koje drže pomenuta dva fonda, kako bi stekao većinsko vlasništvo (pod uslovom da fondovi žele da ih prodaju, naravno). Moguća je takođe varijanta formiranja konzorcijuma više privatnih akcionara, ali bi i oni, ukoliko sada kupe 8,63 odsto, morali da steknu dodatne akcije da bi premašili 50 odsto. Najmanje složen proces dolaska do većinskog vlasništva bio bi za državu koja bi kupovinom ponuđenih deonica povećala svoj ukupni udeo na skoro 49 odsto, pa bi lakše mogla preći prag od 50 odsto.

Inače, trenutna regulativa omogućava da akcionar koji stekne najmanje 90 odsto vlasništva ima mogućnost prinudnog otkupa preostalih akcija, ali ovaj eventualni scenario zasad je na dugom štapu.

BAS se poslednjih godina pokazao kao profitabilno preduzeće, a prošle godine ostvario je preko 4,2 miliona dinara neto dobiti. Kao i većina akcija na Beogradskoj berzi, ni njihova ne beleži znatan promet - od početka godine bilo je samo devet dana kada se trgovalo njihovim akcijama. Poslednji put cena deonica je promenjena krajem juna, kada je sa 1.218 dinara pala na ravno 1.000 dinara i tu cenu drži do danas.

Delta hoće prve deonice iz Akcionarskog fonda koje se prodaju na berzi

U međuvremenu, prošle nedelje je poljoprivredna kompanija Delta Agrar, članica Delta Holdinga Miroslava Miškovića, objavila obaveštenje o nameri preuzimanja futoškog Interservisa, registrovanog za maloprodaju delova i opreme za motorna vozila. Prema dokumentu dostupnom na sajtu Beogradske berze, oni trenutno već poseduju 77,58 odsto akcija firme i imaju nameru da kupe preostalih 22,42 odsto.

"DELTA AGRAR DOO se obavezuje da će u roku od 15 radnih dana od dana nastanka obaveze objavljivanja
ponude za preuzimanje podneti zahtev Komisiji za hartije od vrednosti za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija i objaviti ponudu za preuzimanje odmah, odnosno najkasnije narednog radnog dana nakon prijema rešenja Komisije o odobrenju objavljivanja ponude u istim dnevnim novinama u kojima je objavljeno ovo obaveštenje", kaže se u podnesku od 8. oktobra, bez daljih detalja o procesu preuzimanja.

Depositphotos

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Interservis je u potrazi za kupcem nakon što je Ministarstvo privrede Srbije ranije ove godine objavilo da će naložiti prodaju akcija tog preduzeća koje su u vlasništvu već pomenutih Akcionarskog fonda i Fonda PIO.

Tada su najavljene kao prve akcije iz portfolija Akcionarskog fonda koje će biti ponuđene na prodaju na Beogradskoj berzi, a kako je precizirano na sajtu resornog ministarstva, predmet prodaje su 8.814 akcija u vlasništvu Akcionarskog fonda (14,42 odsto ukupne emisije) i 2.606 akcija u vlasništvu Fonda PIO, (4,26 odsto udela).

Kako je saopšteno, to predstavlja ispunjenje obećanja koje je Ministarstvo finansija dalo krajem juna, kada je najavilo da će država ponuditi na prodaju prve akcije iz portfelja Akcionarskog fonda. Predstavnik ministarstva tom prilikom je rekao da je cilj prodaje akcija iz portfelja fonda "da se reše repovi iz prošlosti" i ispuni zakonska obaveza.

"U zakonu je propisano da sve što je u Akcionarskom fondu treba da se proda i da se novac ponudi građanima. Nažalost, to nije uređeno kako je bilo inicijalno predviđeno. Mi smo odlučili da i to, kao i neke druge repove iz prošlosti, zatvorimo", kazao je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović, dodajući da u okviru Akcionarskog fonda ima više od 100 kompanija koje su listirane na berzi.