Jevtić o BYD-ju u Srbiji: Taksisti među glavnim kupcima

Kineski proizvođač električnih vozila BYD otvorio je prošlog meseca prvi prodajno-izložbeni salon u Srbiji, čime je dodatno učvrstio prisustvo na tržištu na kojem je za pola godine dostigao tržišni udeo od oko 1,5 odsto. Tim povodom razgovaramo sa Milošem Jevtićem, izvršnim direktorom TDV Automotivea, generalnog uvoznika za BYD na tržištu Srbije.

"Na izvestan način doživljavamo reprizu velikog interesovanja koje je usledilo nakon Međunarodnog sajma automobila. Tada smo u samo dve nedelje zabeležili više od 400 zakazanih test vožnji, a evo i sada, dve nedelje nakon otvaranja, salon je konstantno pun", kaže Jevtić za Bloomberg Adriju.

BYD je od 17. marta do kraja septembra ove godine prodao više od 600 vozila, u pretprodaji, što znači da deo kupaca još čeka isporuku, ali je dobra vest da je veliki kontingent upravo stigao. "Trudimo se da što pre isporučimo automobile svim kupcima, među kojima su i oni koji su svoja vozila rezervisali još za vreme Sajma automobila u Beogradu."

Koliko je udeo od 1,5 odsto veliki iskorak za BYD u Srbiji

Elektrifikacija je budućnost, ali se srpska privreda na tom putu suočava sa raznim izazovima. Kada je reč o kupovini e-vozila, brojevi su nominalno mali, jer tržište automobila u Srbiji nije veliko, ali je dobar znak da prodaja ide uzlaznom putanjom. Nastavak dodele subvencija od 5.000 evra po vozilu takođe ima značajnu ulogu u ovom procesu.

"BYD je uspeo da za samo šest meseci dostigne tržišni udeo od oko 1,5 odsto, što je za nas ogroman uspeh. Za svaku kompaniju bi to bio veliki uspeh, a posebno za onu iz domena e-vozila, jer naše tržište i dalje nije dovoljno razvijeno u pogledu infrastrukture za električne automobile. Najveći utisak je što BYD u Srbiji važi za premijum brend, to jest što ga naši kupci tako percipiraju", objašnjava Jevtić za Bloomberg Adriju.

Koncept salona osmišljen je tako da kupcima pruži celokupno iskustvo e-mobilnosti – od test vožnje i edukacije o tehnologijama, do personalizacije i postprodajne podrške / BYD Srbija

 

Taksisti štede uz BYD, a hoće li biti poskupljenja vozila

Jevtić kaže da su kupci BYD modela raznoliki, od mladih bračnih parova pa do kompanija koje žele da zanove svoje flote, te da budu modernije, "zelenije". Ali posebno ističe taksiste, koji čine veliki segment BYD tržišta u Srbiji.

"Konkretno, taksisti ponajviše vide te benefite ekonomije potrošnje i održavanja vozila. Troškovi održavanja su kod e-vozila znatno niži u odnosu na konvencionalne modele. BYD se, osim toga, među konkurencijom ističe po tehnologiji, dizajnu i cenama. Kada se uporede cena i kvalitet, smatram da nemamo konkurenciju", kaže Jevtić i dalje objašnjava fenomen "cenovnog rata" u kojem se trenutno nalazi BYD.

"Posledice globalnih dešavanja se, na kraju, prenesu i na naše tržište, ali ovaj cenovni rat se pre svega vodi u Kini. U toj zemlji, dakle, na jednom tržištu, trenutno je prisutno čak 109 brendova. Kina praktično stimuliše taj cenovni rat. Krajnji potrošač tamo ne plaća PDV pri kupovini e-vozila i plagin hibrida, a nema ni carine zbog lokalne proizvodnje. Konkurencija je jaka, a tržište veoma saturirano i otuda cenovni rat. Na nas se on, barem zasad, neće preliti."

BYD Seal 06 DM-i, prikazan u aprilu 2024. na Sajmu automobila u Pekingu / Bloomberg

 

Arthur Shen, menadžer prodaje u kompaniji BYD, takođe je istakao da otvaranje BYD salona u Beogradu predstavlja "važnu prekretnicu, jer u Srbiju ne dolazi samo prodajni prostor, već i filozofija kompanije zasnovana na inovacijama, kvalitetu i brizi o kupcima".

Salon je zamišljen kao interaktivni prostor u kojem posetioci mogu da se upoznaju sa tehnologijama poput Blade baterije, e-Platforme 3.0 i DM-i hibridnog sistema, kao i da konfigurišu modele putem digitalnih platformi i personalizuju vozila u posebnoj zoni za kastomizaciju.

Koji modeli najbolje prolaze

Najtraženiji BYD modeli su električni BYD ATTO 2 i BYD SEALION 7, kao i plagin hibridni SEAL U DM-i, koji se ujedno i najviše prodaje, jer kupci u Srbiji još uvek nisu spremni da pređu na potpuno električno vozilo. Cena ovog modela ide od 35.990 do 42.000 evra, u najjačem paketu opreme. Najskuplji model ima najveću snagu motora, a postavku će uskoro upotpuniti i modeli BYD SEAL i BYD ATTO 3.

Najmanji model iz BYD porodice, Doplhin Surf, novi je električni gradski automobil, sa veoma laganim volanom, dobrom okretnošću, vidljivošću i odličnim radijusom okretanja (ispod 10 metara). Međutim, njegova klasa se nedavno suočila sa prilično ozbiljnom konkurencijom, pa smo odlučili da proverimo kako se poredi sa njima u pogledu kvaliteta i cene. Utisak dela redakcije Bloomberg Adrije, koji je uživao u vožnji Doplhin Surfom, jeste da mana gotovo nema, posebno ako izgled i performanse vozila stavimo u kontekst pristupačne cene. Najjeftiniji model košta tek 19.485 evra, a reč je o veoma solidno izgrađenom automobilu, sa svom mogućom opremom. Iako je konkurencija u njegovom segmentu žestoka, Dolphin Surf je ozbiljan kandidat za sam vrh po odnosu cene i kvaliteta.

 

Kako se BYD globalno bori sa carinama i rivalima

Carine Evropske unije (EU) za ovaj kineski brend idu do 27 odsto.

"Srbija nema tarife uvedene ka Kini, pa smo samim tim cenovno konkurentniji u odnosu na kolege iz Evrope. Ali generalno, lokalizacija proizvodnje je strategija BYD-ja da se izbori sa carinama EU. Trenutno, uticaj na naše tržište nije osetan u značajnoj meri", zaključuje Jevtić za Bloomberg Adriju.

Brojni dileri Stellantisa u Nemačkoj počeli su da prodaju BYD automobile, što je izazvalo oprečne reakcije, konkretno u Riselshajmu, gde je sedište Opela. Popularnost BYD-ja neprestano raste, o čemu svedoči i podatak da je u Nemačkoj do početka avgusta prodato 8.600 jedinica. Za samo nekoliko nedelja, broj dilera se udvostručio sa 26 na više od 50, a ambiciozan cilj kineskog brenda je da do 2026. godine ima najmanje 300 dilerskih centara u najvećoj evropskoj ekonomiji. Ipak, svaki munjevit rast prate i izazovi. Portal Automobilewoche izveštava da samo 12 odsto prodatih BYD automobila završi kod privatnih kupaca, što znači da najviše vozila, zapravo, registruju kompanije za iznajmljivanje automobila. Osim toga, potražnja je potencijalno mnogo veća nego što bi BYD mogao da postigne da proizvede. Ipak, kompanija je nedavno nastupila na Sajmu automobila u Minhenu, gde je predstavila naredne korake u svojoj evropskoj ofanzivi. Trenutno je dostupno 13 modela, uključujući novi SEAL 6 DM-i Touring, a posebno mesto na sajmu je zauzeo BYD Dolphin Surf - i to nije slučajno. Taj urbani model, inače jedan od najpristupačnijih na tržištu sa početnom cenom od 18.990 evra u Nemačkoj, biće prvo BYD vozilo sastavljeno u novoj fabrici grupe u Segedinu. Zašto Mađarska U pitanju je strateški izbor koji će omogućiti BYD-ju da zaobiđe evropske carine, koje trenutno dostižu 27 odsto za ovaj brend, i učini model još konkurentnijim u odnosu na evropske gradske automobile.

  

Osim sa carinama, BYD ima zadatak da se izbori i s velikim igračima iz industrije, poput Tesle. Kompanija Elona Muska, koja je prva na tržištu ponudila električne modele i iskoristila podsticaje za proizvodnju električnih automobila, bila je u idealnoj poziciji sve do 2008. godine. Međutim, tada je BYD dospeo u žižu javnosti, posebno zbog činjenica da je u kineskog diva investirala kompanija Warrena Buffetta Berkshire Hathaway.

U drugoj polovini septembra ove godine, akcije BYD-ja su pale pošto je Buffett prodao svoj udeo, ali to ne treba da odvrati investitore i poljulja im poverenje u BYD, jer su "kod ulaganja u akcije kupovina i prodaja uobičajena praksa", što je objasnio i Li Yunfei, generalni direktor za brendiranje i odnose s javnošću u BYD-ju.

Zašto im akcije padaju

Na tržištu Evropske unije BYD još uvek zaostaje za Teslom, ali se ta razlika ove godine znatno smanjila, kao posledica Muskovog političkog angažovanja. U EU je u roku od sedam meseci zabeleženo 77.446 registrovanih Tesla automobila, što je 43,5 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Nasuprot tome, BYD je zabeležio rast od 251 odsto registrovanih automobila, što je 58.434 automobila, prema podacima Udruženja evropskih automobilskih proizvođača (ACEA).

Ipak, uprkos snažnom rastu prodaje električnih modela, udeo kompanije BYD na svetskom tržištu električnih vozila zabeležio je blagi pad. Najsurovije je u Kini, gde se vodi neprekidna borba.

Prvo, oštra konkurencija na kineskom EV tržištu pritiska cene, te je BYD morao da ih snizi za čak 22 modela (u nekim slučajevima i do 30-35 odsto), kako bi pokrenuo tražnju i rasteretio zalihe. To je dovelo do značajnog stiskanja profitne marže.

 

 

Drugo, profit BYD-ja je pao. U drugom kvartalu tekuće godine neto dobit je bila otprilike 30 odsto niža nego godinu ranije, usled pomenutih sniženja cena i pojačane promocije, što je zabrinulo investitore.

Treće, tržište je zasićeno, a zalihe kod dilera su porasle, što znači da je potražnja slabija nego što se očekivalo, posebno u Kini, koja je glavno tržište za BYD. 

Četvrto, BYD trpi regulatorne pritiske. Kineske vlasti su upozoravale na "preteranu" konkurenciju i deflacione posledice u EV sektoru.

Poslednja, ali ne manje bitna stavka jeste pomenuti globalni rizik od carina i trgovinskih prepreka, koje mogu umanjiti konkurentsku prednost BYD-ja na stranim tržištima.