Akcije najpoznatijeg proizvođača lekova za mršavljenje u rekordnom padu

Akcije danskog farmaceutskog giganta Novo Nordisk A/S, poznatog po lekovima "ozempic" i "wegovy", prošle nedelje zabeležile su rekordan pad, čime je ukupni pad sa vrhunca dostigao 70 odsto, vraćajući vrednost kompanije na nivo iz 2022. godine. Iako je misija kompanije da poboljša živote ljudi, investitorima je sve važnije koliko zarade od otvaranja tržišta lekova protiv gojaznosti. Kritičari kažu da je Novo propustio da tretira cenu sopstvene akcije kao strateški resurs.

Godinama je kompanija poslovala relativno tiho, rame uz rame sa Eli Lilly i Sanofijem, ali uspeh "ozempica" i "wegovyja" doveo ju je u epicentar potražnje koju nije mogla da isprati. Eli Lilly je iskoristio prednost "druge runde", lansirajući "zepbound" uz lekcije iz Novovog iskustva, a podaci iz ispitivanja pokazuju da je njihov lek efikasniji. Uz konkurenciju iz generičkih "kompaundovanih" lekova, akcije Novoa, za razliku od stabilnijeg Eli Lillyja, pretrpele su ozbiljan udar.

Kako je poznato, nagli skok potražnje za sredstvima za suzbijanje apetita bio je prevelik da bi Novo mogao da ga isprati. Eli Lilly je imao prednost druge generacije kada je lansirao konkurentski lek "zepbound", naučivši iz Novovog iskustva. Klinički podaci koji sugerišu da je "zepbound" efikasniji dodatno su pomogli konkurenciji. Obe kompanije suočavaju se i sa konkurencijom takozvanih "compound" verzija lekova, generičkih proizvoda baziranih na sličnoj hemiji. Akcije raznovrsnijeg Eli Lillyja prošle su znatno bolje.

Bloomberg

Na petogodišnjem horizontu, Novo i dalje spada među tri najuspešnije velike farmaceutske kompanije u svetu, odmah iza Eli Lillyja i Abbvie Inc. Možda da je put do ovog trenutka bio postepeniji, umesto što je vrednost više nego utrostručena u nešto više od dve godine pre pada, sve bi prošlo bez drame. Pokušajte to da objasnite Larsu Fruergaardu Jorgensenu, koji je upravo smenjen sa mesta generalnog direktora.

Taj vrtoglavi uspon i pad otvara dva pitanja o, kako bi se moglo reći, "upravljanju cenom akcije".

Prvo, Novo nije smeo da dozvoli da tržišna očekivanja izmaknu kontroli. Ključni problem bila je prevelika sigurnost kompanije da će naslednik "wegovyja", lek "cagrisema", dovesti do smanjenja telesne mase od dvadeset pet odsto. Taj stav Novo je ponavljao godinama, pa i nekoliko nedelja pre nego što su decembarski rezultati pokazali učinak od 22,7 odsto. Iako se to smatra značajnim uspehom, tržište je bilo ozbiljno razočarano. Akcije su pale zbog bojazni da bi taj rezultat mogao dodatno da oslabi konkurentsku poziciju firme.

Rukovodstva kompanija često su opsednuta time kako da podignu cenu akcije. Međutim, upravni odbori bi trebalo da se brinu o vrednosti i u pozitivnom i u negativnom pravcu. Kako izreka kaže: "obećaj manje, isporuči više".

Neki će reći da kompanija ne može i ne treba da kontroliše svoju cenu na berzi. Ali to Novo ne oslobađa odgovornosti. Zašto nije iskoristio snagu svojih akcija kao sredstvo za akviziciju? Takva prilika postojala je i pre nego što je cena dostigla vrhunac. Novo je mogao da se diverzifikuje, recimo, kupovinom biotehnološke firme specijalizovane za oblasti poput bolesti srca. Umesto toga, sudbina kompanije vezana je gotovo isključivo za "wegovy".

Bloomberg

Teško je odvojiti ovo od pitanja korporativnog upravljanja. Novo ima većinskog vlasnika u vidu fondacije Novo Nordisk Foundation. Ova fondacija poseduje većinu glasačkih prava, ali manjinski ekonomski udeo. Takav model vlasništva uobičajen je u Skandinaviji. Ciljevi fondacije navedeni su kao "pozitivan doprinos životima ljudi" i "generisanje konkurentnih dugoročnih finansijskih rezultata".

To ne znači da fondacija ili kompanija ignorišu manjinske akcionare. Fondacija tvrdi da sa Novo Nordiskom ima "odnos na dužoj distanci", dok se kompanija nalazi pod upravom nezavisnog odbora direktora. Navodi se i da su "posebno pažljivi u poštovanju prava ostalih akcionara".

Fondacija nije bila ni pasivna. Upravo je ona inicirala promenu generalnog direktora. Prošle godine, takođe je potpisan veliki ugovor o proširenju proizvodnih kapaciteta.

Ali ideja da je dugoročni stabilan vlasnik uvek dobra stvar zahteva nijansiran pogled. Vlasnička struktura i veličina Nova štite ga od preuzimanja ili pritiska aktivističkih akcionara, to su inače sile koje teraju upravne odbore da pomno prate kretanje cene svojih akcija. Za većinskog vlasnika sa neodređenim investicionim horizontom, kratkoročna cena, bilo da je u porastu ili u padu, nije od prevelikog značaja.

Zauzvrat, takva korporativna struktura češće sputava nego što podstiče strateški oportunizam, naročito ako bi to podrazumevalo izdavanje novih akcija koje bi promenile ravnotežu moći. Ne čudi što je Novo istorijski izbegavao transformacione akvizicije, preferirajući komercijalna partnerstva i manje akvizicije.

Dugoročna vrednost biznisa, potkrepljena osnovama poslovanja, određuje cenu akcije na kraju. Ali u međuvremenu, tržište treba upravljati isto kao i kompanijom. Akcija je resurs. Novi generalni direktor Maziar Mike Doustdar izjavio je da mu se ne dopada šta se dogodilo sa cenom akcije. Možda on shvata o čemu se radi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar