Profit na vagi – gojaznost postaje biznis decenije, šta radi Srbija

Ozempic, koji je prvobitno razvijen za lečenje dijabetesa, zajedno sa srodnim lekovima kao što su "wegovy" i "mounjaro", pokrenuo je novu eru rasta za proizvođače Novo Nordisk i Eli Lilly - i tako ih praktično doveo na čelo globalne farmaceutske industrije.

Dok su nekada kompanije gradile vrednost na terapijama za hronične bolesti poput kardiovaskularnih ili imunoloških poremećaja, sada GLP-1 analozi - lekovi koji smanjuju apetit i regulišu glukozu u krvi - postaju ključni biznis stub.

Prema projekcijama iz izveštaja Bloomberga, kombinovana prodaja lekova za mršavljenje ova dva giganta mogla bi da premaši 24 milijarde dolara ove godine, od čega se na Novo Nordisk odnosi čak 14 milijardi, a na Eli Lilly 10 milijardi dolara.

Takve prognoze i ne čude, budući da su u prethodnom periodu ovi lekovi dospeli u žižu javnosti zahvaljujući Holivudu, odnosno poznatim ličnostima koji su ih indirektno promovisali naglim promenom izgleda, odnosno mršavljenjem. I ne samo to, već je i sam Elon Musk priznao da je koristio "mounjaro", popularan lek kompanije Eli Lili.

Eksplozivan rast prihoda

Farmaceutska industrija već dugo nije videla takav rast tržišta kao što ga trenutno beleže lekovi za mršavljenje. Ozempic kod Novo Nordiska, kao i "mounjaro" (tirzepatid) i "zepbound" kod Eli Lillyja, definitivno su pomerili granice očekivanih profita.

Novo Nordisk je prošle godine već zabeležio strmoglav rast prihoda, uprkos izazovima sa snabdevanjem. Očekivanja za 2025. dodatno rastu jer bi kompanija uskoro mogla da objavi nove podatke iz treće faze kliničkih ispitivanja za CagriSemu - kombinovani lek koji cilja na smanjenje telesne mase i do 25 odsto, što bi predstavljalo važan korak u očuvanju konkurentske pozicije u odnosu na Eli Lilly. Pored toga, očekuju se i preliminarni rezultati za eksperimentalni preparat "amycretin", koji se primenjuje potkožno i predstavlja deo šire strategije inovacija u oblasti kontrole telesne težine.

jaroslav.semerad / Deposit

S druge strane, Eli Lilly je uspeo da do kraja 2024. učetvorostruči proizvodne kapacitete za svoje lekove za mršavljenje, a prodaja Mounjara i Zepbounda već sada čini značajan deo ukupnih prihoda kompanije. Takođe, među ključnim kliničkim katalizatorima za tržište lekova protiv gojaznosti nalaze se rezultati ispitivanja za "orforglipron" ove kompanije.

Eli Lilly, skočivši za 28 odsto od početka prošle godine, i Novo Nordisk, skočivši za dva odsto, zabeležili su rast cena akcija od oko 50 odsto u prvom delu godine, jer je tema gojaznosti nastavila da dominira zahvaljujući zainteresovanim investitorima, saznaje Bloomberg. Međutim, sve se to događa pre nego što su u javnost izneti izazovi u snabdevanju, konkurenciji i razvoju tržišta.

Holivudska popularizacija 'ozempica' i 'mounjara'

Bilo kako bilo, rast nije samo sezonska pojava - već novi stub poslovanja. Vanredni profesor Nikola Jojić sa Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu to i potvrđuje. "Kod ljudi koji imaju dijabetes, lek 'ozempic' se pokazao kao visoko efikasan u regulaciji njihovog nivoa glukoze u krvi", kaže on. Dodaje da je potražnja za ovim lekom velika pre svega jer postoji veliki deo populacije, ne samo u svetu već i u Srbiji, koji moraju da regulišu nivo glukoze u krvi, te da taj broj iznosi približno čak milion ljudi. 

"Drugi razlog za velikom potražnjom jeste to što je efikasan u redukciji telesne mase. To znači da postaje popularan među jednim delom populacije koja je brzo rastuća. Na kraju, postoji i jedna neviđena, čak holivudska popularizacija nekog leka - otkad se ja bavim lekovima, ovo se nije dogodilo", kaže Jojić za Bloomberg Adria. 

Setite se, kako kaže, samo objave Muska o "ozempicu" i Santa Clausu, pa zatim svih poznatih ličnosti koji su taj lek reklamirali. "Iz tog razloga, danas dobijamo jednu, uslovno rečeno, zloupotrebu leka", naglašava.

Crno tržište lekova?

Zbog izuzetne potražnje, lekovi poput "ozempica" često se pojavljuju na crnom tržištu. "Ljudi koji nemaju lekarski recept, nabavljaju lek na internetu preko oglasa, bez nadzora. A lek mora da se čuva u hladnom lancu i da se koristi pod lekarskim nadzorom", upozorava Jojić. 

Upozorenja su izdale i evropske regulative - pojavili su se i falsifikati bez aktivne supstance.

"Evropska agencija za lekove izdala je upozorenje da se na evropskom tržištu, kao i u Velikoj Britaniji, pojavio falsifikovani lek, što znači da ne sadrži supstancu numaglutid u krvi." 

Prema njegovom mišljenju, nabavka leka na crnom tržištu podrazumeva da je zaobiđena jedna hijerarhija koja podrazumeva da pacijent ode kod lekara, koji će proceniti da li je potrebna terapija, nakon čega odlazi u apoteku i kupuje dobro skladišten lek.

Iako je sve to izazov za javno zdravlje, iz perspektive brzorastućih kompanija taj pritisak dodatno podiže ekskluzivnost brendiranih lekova, čime se investicije u proizvodnji ovih lekova čine sve isplativijima. No, taj status neće trajati večno.

Kako Jojić ističe, patentna zaštita na ključne proizvode ističe u narednim godinama - a to znači da će se pre ili kasnije zatalasati tržište.

"Ono što ja vidim kao neko rešenje u budućnosti jeste da će da se pojavi konkurencija, kao i da će isteći patentna zaštita. To, drugim rečima, znači da svaka kompanija koja uloži u razvoj leka i plasira ga na tržište, u nekom trenutku traži ekskluzivno pravo da jedina taj lek prodaje na tržištu", smatra on. 

Kako kaže, lek je, zapravo, pod patentnom zaštitom, što znači da u ovom trenutku "ozempic" ne može da plasira niko drugi osim kompanije koja je uložila u njegovo plasiranje na tržište.

Konkurencija i istraživanje

Upravo zato su i Novo Nordisk i Eli Lilly agresivno investirali u istraživanje i razvoj. Preciznije, ove vodeće kompanije nastavljaju da postavljaju najviše očekivanja u pogledu rasta prihoda među velikim proizvođačima. Pored toga, kompanije traže dodatnu vrednost zbog toga što će tema gojaznosti verovatno ponovo dominirati, zbog čega će preusmeriti fokus na snabdevanje GLP-1 proizvodima i potencijalne ulaske novih igrača na tržište, poput "amycretina" kompanije Novo Nordisk, piše Bloomberg.

jetcityimage / Deposit

Kad je reč o tome kakva je situacija u Srbiji po pitanju ovih lekova, iako tržište nije ni približno razvijeno kao u Sjedinjenim Američkim Državama ili uopšte zapadnoj Evropi, interesovanje za lekove za mršavljenje brzo raste.

"Ozempic je kod nas prisutan i koristi se, iako je prvenstveno namenjen dijabetičarima", kaže farmaceut Dragutin Rajevac, direktor firme Kamilica. "On ima jačine 0,25 potom 0,5 i od jedan i njihova dostupnost na domaćem tržištu varira."

Ipak, kako kaže, domaća farmaceutska industrija nije konkurentna u razvoju ovih lekova. "Kad je reč o domaćoj farmaceutskoj industriji po pitanju lekova za mršavljenje, za njihov razvojni program, moram reći, sumnjam da uopšte postoji", naglašava on za Bloomberg Adria. 

"Naše farmaceutske kuće su izgubile taj naučnoistraživački deo po pitanju lekova za mršavljenje, tako da većinski samo kupuju postojeće licence za lekove koji se potom prepakuju za domaću prodaju", dodao je Rajevac.

U borbi protiv jedne od najvećih globalnih zdravstvenih kriza, farmaceutske kompanije su pronašle zlatnu žilu. Lekovi za mršavljenje više nisu nišni i pomoćni proizvodi - postali su glavni nosioci rasta u svetu farmacije. Koliko će taj rast potrajati i da li će se održati na talasu inovacija ili posrnuti pod teretom prevelikih očekivanja, zavisiće od kombinacije politike, nauke i tržišta.