Pored poznatih problema sa investicionom i korporativnom kulturom, Beogradska berza je takođe manje atraktivna za ulagače zbog niske likvidnosti i relativno malog broja akcija u slobodnom trgovanju.
U Hrvatskoj su stvari daleko od idealnih u poređenju sa velikim evropskim i svetskim berzama, ali je promet prošle godine bio dvostruko veći od obima trgovanja u Beogradu. Slične tendencije nastavile su se i ove godine pa su u prvih sedam meseci na Belexu prodate hartije vredne 126,1 milion evra, a na Zagrebačkoj berzi 263,2 miliona evra.
Indeks najlikvidnijih akcija na Zagrebačkoj berzi, Crobex10, u poslednjih 30 dana skočio je preko sedam odsto. Rast je, između ostalog, i rezultat objavljivanja izveštaja o poslovanju najvećih hrvatskih kompanija. Ovaj indeks od početka godine beleži rast od oko 17 odsto, iako je i Zagrebačka krenula naniže zajedno sa korekcijom na svetskim tržištima.
Opširnije
Zagrebačka berza uvrstila u listing peti ETF
Radi se o ETF-u vezanom za rumunske državne obveznice.
04.06.2024
Akcija Podravke porasla za osam odsto u pola sata
Akcija koprivničke kompanije nastavila rast započet u petak.
07.08.2023
Patriotizam se ne sipa u traktor, ali može naći mesto na berzi
Nažalost, i ukupan broj ulagača na našim prostorima nije prevelik, a broj onih koji se vode i principima patriotizma još je manji.
08.08.2023
Da li je zajednička balkanska berza rešenje za malu likvidnost?
Po prometu, Ljubljanska berza je prošle godine bila najveća u Adria regionu.
02.05.2023
Regionalne berze zajednički napred, SEE Link ima sve veći značaj
SEE Link koji su pre osam godina osnovale berze iz Bugarske, Severne Makedonije i Hrvatske sada ulazi u drugu fazu razvoja.
24.11.2022
Pored toga, indeks CROBEX je prvi put nakon 2008. godine prešao prag od 3.000 indeksnih poena. Evo kako su poslovale najveće kompanije listirane na Zagrebačkoj berzi (rangirane po učešću u indeksu).
Končar u prvih šest meseci do rekordnih prihoda i dobiti
U prvih šest meseci ove godine grupa Končar (hrvatska elektro, transportna i energetska kompanija sa sedištem u Zagrebu) ostvarila je konsolidovane prihode od prodaje proizvoda i usluga u iznosu od 478,7 miliona evra, što je za 25 odsto više nego u istom period prošle godine.
Udeo izvoza dosegao je 73,4 odsto, a dobra prodaja dovela je do rekordne neto dobiti koja je u prvom polugodištu na godišnjem nivou povećana za 186 odsto na 73,8 miliona evra.
Operativni profit (EBITDA) dosegao je 90,5 miliona evra i veći je za 146,3 odsto u odnosu na prvih šest meseci lani. EBITDA marža iznosi 18,9 odsto, a to je čak 9,3 procentna poena više nego u istom periodu prošle godine.
Više o poslovanju kompanije na linku.
HT-u će se isplatiti ulaganja, troškovi plata delimično će kočiti rast prihoda
Hrvatski Telekom je u drugom tromesečju ubrzao započeti godišnji rast prihoda od prodaje iz prvog kvartala, kada je ostvaren rast od 4,8 odsto, pa je prva polovina godine završena s rastom od 6,1 odsto.
Nastavak rada na efikasnosti poslovanja manifestovao se i kroz rast prilagođene EBITDA od šest odsto, zadržavajući tako prošlogodišnji visok nivo profitabilnosti od 36,1 odsto prilagođene EBITDA marže.
HT najveći deo prihoda ubire s hrvatskog tržišta, gde najdominantnija kategorija prihoda, prihodi od mobilnih usluga, raste 8,4 odsto godišnje. U pozadini tog rasta nalazi se rast broja postpejd korisnika od 5,9 odsto, gde prosečan prihod po korisniku raste šest odsto.
Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će HT do kraja godine imati rast prihoda po srednje jednocifrenim stopama, a troškovna strana biće opterećena najpre troškovima plata koji će delimično neutralisati rast prihoda i odraziti se na nešto sporiji rast EBITDA.
Više o poslovanju kompanije na linku.
Podravka u prvom polugodištu investicije okrunila rastom prodaje i profita
Prehrambena kompanija Podravka u prvom polugodištu na nivou grupe imala je za 9,9 odsto veće prihode od prodaje nego u istom periodu 2023. i ova stavka je dostigla 380,4 miliona evra.
U segmentu prehrane prihodi su porasli za 25,3 miliona evra ili 9,6 odsto, a u segmentu farmaceutike 8,8 miliona evra ili 10,8 odsto.
Najveći rast prihoda zabeležen je na tržištima zapadne Evrope, a posebno u Nemačkoj, gde je godišnji rast čak 78,4 odsto. Nije loše išla ni prodaja vlastitih brendova u SAD, gde je rast 25,4 odsto.
U jugoistočnoj Evropi prodaja je povećana za 10 odsto, a najviše u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Na domaćem terenu to je 7,5 odsto.
Nakon objavljivanja rezultata, kompanija je potpisala ugovor vredan 333 miliona evra, kojim je Podravka preuzela agrar Fortenova grupe.
Više o poslovanju kompanije na linku.
Adris povećao prihode za 11 odsto zahvaljujući osiguranju
Adris grupa je u prvom polugodištu 2024. godine ostvarila ukupan konsolidovani prihod od 469 miliona evra, što je za 11 odsto više u poređenju s istim periodom 2023. godine.
Prihod od prodaje robe i usluga iznosio je 435 miliona evra, takođe s rastom od 11 odsto. Konsolidovana dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) iznosila je 73 miliona evra, što predstavlja povećanje od 10 odsto. Neto dobit za prvo polugodište 2024. godine iznosila je 29 miliona evra, što je rast od pet odsto.
Prema finansijskom izveštaju Adris grupe, turistički segment Grupe, kojim upravlja Maistra, ostvario je prihode od 111 miliona evra, što je za šest odsto više nego u istom periodu prošle godine. Uprkos tome, operativna dobit je bila pod pritiskom zbog povećanih troškova koncesione naknade, inflacionih efekata na troškove rada i manjeg broja otvorenih objekata zbog renoviranja.
EBITDA u turističkom segmentu iznosila je 21,6 miliona evra, što je povećanje od tri odsto, dok je neto dobit pala za tri miliona evra.
Više o poslovanju kompanije na linku.
Valamarov rast prihoda nije uspeo da kompenzuje porast troškova
Hrvatski hotelijer Valamar je uspešno otvorio sezonu ove godine i ostvario rast poslovnih prihoda od 16,1 odsto u prvih šest meseci. Sve destinacije u kojima Valamar posluje postigle su dobre rezultate, što se posebno odnosi na Dubrovnik, gde je ostvaren najveći rast.
Neto finansijski rezultat za prvih šest meseci 2024. iznosi negativnih 6,6 miliona evra, pa je za 2,8 miliona evra niži u odnosu na isti period 2023, kada je iznosio negativnih 3,8 miliona evra. Iz kompanije su objasnili da je na pogoršanje rezultata najviše uticao rast kamatnih rashoda od 3,9 miliona evra u odnosu na isti period 2023. godine.
Kao što se i očekivalo, rast prihoda u prvom polugodištu 2024. nije uspeo da nadoknadi porast troškova pa je ostvarena operativna dobit (prilagođena EBITDA) niža od one iz prvih šest meseci 2023.
Na to su, objašnjavaju, uticali povećana ulaganja u zaposlene i ranije otvaranje objekata, što je za sobom povuklo i ceo niz. Operativna dobit (prilagođena EBITDA) u minusu je dva miliona evra, što je za 4,4 miliona evra niže od dobiti istog perioda u 2023. godini.
Iz kompanije kažu da je Valamar uspešno završio pripreme za sezonu i popunio sva radna mesta pa će ove sezone u hotelima, letovalištima i kampovima raditi oko 8.200 zaposlenih.
Više o poslovanju kompanije na linku.
Preuzimanje Straussa probudilo Atlantic: prihodi skočili 12 odsto
Atlantic grupa pohvalila se odličnim poslovnim rezultatima ostvarenim u prvom polugodištu. U poređenju sa prvih šest meseci 2023. poslovni prihodi grupe porasli su za 12 odsto na 513 miliona evra, i to zahvaljujući manje-više svim poslovnim segmentima, a posebno u poslu sa kafom.
Iz saopštenja se vidi da su prihodi u poslu sa kafom skočili za 19 odsto na 112 miliona evra, posao sa delikatesnim namazima porastao je oko deset odsto, kao i segment pića, a farmaceutsko poslovanje je ojačalo devet procenata.
Dobit pre kamata, amortizacije i poreza (EBITDA) skočila je za 29 procenata u odnosu na isti period prošle godine i dostigla 57,4 miliona evra, dok je neto dobit iznosila 24,4 miliona evra, 17 odsto više nego prošle godine.
Iz kompanije ističu da su početkom marta zaključili preuzimanje Strauss Adriatica, vlasnika brendova kafe Doncafe i C kafa. Zahvaljujući toj transakciji, najznačajniji rast u poslu sa kafom "ostvaruje sveže pržena mlevena kafa" jer Strauss Adriatic "većinu prodaje ostvaruje u ovoj kategoriji". Kad bi se isključio uticaj preuzimanja u poslovnom segmentu kafe, beležio bi se porast od 4,3 odsto, piše u Atlanticovom saopštenju koje prati objavu rezultata.
Više o poslovanju kompanije na linku.
HPB-u u prvom polugodištu rasla neto dobit, blago pala vrednost imovine
U prvih šest meseci ove godine Hrvatska poštanska banka (HPB) ostvarila je 6,4 odsto veću neto dobit nego u istom periodu prošle godine lani, dosegavši brojku od 45,1 milion evra.
To je, kako je objavila banka, dosad najviša ostvarena polugodišnja neto dobit koja proizlazi iz snažnog porasta neto kamatnog prihoda na 91,2 miliona evra. Taj prihod bio je za 65 odsto viši nego u prvom polugodištu prošle godine usled tržišnog kretanja kamatnih stopa i većeg plasmana novca kod centralnih banaka i ostalih finansijskih institucija.
Neto prihod od naknada i provizija rastao je 28 odsto. U prvom polugodištu ove godine HPB je završio operativno pripajanje Nove hrvatske banke.
Banka je imala operativnu dobit od 55,2 miliona evra, što je međugodišnji rast od 38,9 odsto.
Od kraja prošle godine imovina banke je pala za 100 miliona evra ili 2,4 odsto na 6,9 milijardi evra, a to se objašnjava odlivom depozita po viđenju. Oročeni depoziti zabeležili su rast od 6,8 odsto.
Više o poslovanju kompanije na linku.
Ericssonu NT prihodi pali više od 20 odsto, još gore stradala dobit
Prihodi Ericssona Nikole Tesle u prvoj polovini ove godine pali su više od 20 odsto, na 108,9 miliona evra, dok je neto dobit potonula za 36,8 odsto, na iznos od 7,7 miliona evra, pokazali su nerevidirani podaci o poslovanju kompanije objavljeni na Zagrebačkoj berzi (ZSE).
Predsednica uprave Gordana Kovačević rekla je da je pad prihoda prvenstveno rezultat manjih prihoda na domaćem tržištu zbog neproduženja ugovora s Hrvatskim Telekomom, kao i opreznog ulaganja operatora u modernizaciju mreža.
Što se ostalih finansijskih podataka tiče, u poređenju s istim periodom prethodne godine, bruto marža Ericssona NT zabeležila je porast na 14,5 odsto, kao rezultat proizvodnog miksa i kontrole troškova, međutim zbog manjih prihoda od prodaje, bruto dobit smanjena je na 15,8 miliona evra, a operativna dobit za 10,9 odsto, na 13,1 milion evra.
Prvo polugodište 2024. zaključili su sa solidnim bilansom i udelom vlastitog kapitala u ukupnoj imovini od 33,5 odsto. Novac i novčani ekvivalenti, uključujući kratkoročna potraživanja, iznose 69,7 miliona evra, što čini 38,7 odsto ukupne imovine.
Inače, Ericsson NT će u novembru ove godine proslaviti 75. godišnjicu poslovanja, a tom prilikom će predstaviti i novi kompanijski zaštitni znak.
Više o poslovanju kompanije na linku.
Prihodi Spana zahvaljujući Ukrajini skočili 40 odsto
Informatička grupa Span obradovala je ulagače polugodišnjim finansijskim rezultatima objavivši da su joj poslovni prihodi u prvih šest meseci skočili čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine, i to na 88,2 miliona evra.
Deonice su ubrzo nakon objave zabeležile dvocifreni skok.
Grupa je u prvoj polovini godine ostvarila neto dobit od 2,3 miliona evra, sedam odsto više nego prošle godine, dok je dobit pre oporezivanja, amortizacije, kamata i deprecijacije (EBITDA) skočila 33 odsto na 5,8 miliona evra.
Rast prihoda Span grupe je najvećim delom rezultat rasta prihoda od "upravljanja softverskom imovinom i licenciranja, što najvećim delom dolazi iz društva Span Ukrajina (Microsoft je za većinu svojih korisnika ukinuo korišćenje proizvoda i usluga bez naknade)", objašnjavaju u Spanu.
Deo tog rasta došao je i iz GT Tarkvare, estonskog društva koje je Span preuzeo u drugom kvartalu prošle godine. S druge strane, rast prihoda sledili su i rashodi koji su u prvom polugodištu porasli 41 odsto.
Više o poslovanju kompanije na linku.
Atlantska plovidba ponovo u plusu
Hrvatska brodarska kompanija Atlantska plovidba u prvih šest meseci zabeležila je profit od 6,91 milion evra, dok je u prvoj polovini prethodne godine zabeležen gubitak od 1,04 miliona evra.
EBITDA pokazatelj je gotovo udvostručen na 14,9 miliona evra, a poslovni prihodi su uvećani za 23 odsto na 29,6 miliona evra.
EBITDA marža kompanije uvećana je za oko 14 procentnih poena na 50,33 odsto, pokazuje nerevidirani konsolidovani finansijski izveštaj.
- U pisanju teksta pomogli Igor Ilić, Danijela Goreta, Danijela Polonijo, Miro Soldić i Karlo Vajdić.