Kupac 11 odsto preduzeća Lasta ostaje nepoznat

Podaci Centralnog registra hartija od vrednosti pokazuju da Grad Beograd jeste prodao svoj udeo od oko 11 odsto u prevozniku Lasta, ali se iz podatak ne vidi jasno ko je kupac jer se samo na jednom zbirnom računu uvećao broj akcija. 

Prema podacima CRHoV-a, jedan zbirni račun je svoj udeo u Lasti povećao sa 4,34 na 15,82 odsto, taman za onoliko koliko je iznosio udeo Grada Beograda, što ga stavlja na drugo mesto prema veličini udela u kompaniji. Nakon toga sledi sama Republika Srbija, koja u Lasti ima udeo od 13,78 odsto.

Jedna petina akcija ostaje u vlasništvu fizičkih lica. 

Podsetimo, zbirni račun preko banke ili brokerske kuće je račun preko kojeg se vrši trgovanje akcijama, ali se identitet kupca ne otkriva. Najčešće se otvara zbog anonimnosti i često iza kupca stoji neki fond, pravno lice, ali mogu biti i fizička lica.

Sagovornik Bloomberg Adrije upoznat sa situacijom, a koji je želeo da ostane anoniman, ocenio je da postoji više scenarija koji bi mogli stajati iza ovakvog razvoja situacije. Kako navodi, moguće je da iza kupovine udela Grada Beograda stoji privatan preduzetnik iz te branše ili država koja od grada kupuje kako bi eventualno još više koncentrisala vlasništvo i eventualno ubrzo privatizovala.

Kako su ranije rekli sagovornici Bloomberg Adrije, kod otkupa se teško može govoriti o veri u skok aktivnosti na hartijama od vrednosti, pa bi moglo da se radi o pripremi za neki veći događaj.

"U ovom slučaju bi to bila verovatno priprema za privatizaciju - ovo je dogovorena transakcija između dve strane", rekao je Vladan Pavlović iz kompanije Ipopema Securities.

Bloomberg

On je dodao da se radi i o mogućoj nameri da se proda imovina preduzeća, a ne da se fokusira na glavni biznis.

Na kraju, takođe postoji mogućnost da bi potencijalni kupac bio voljan da restrukturira i reorganizuje firmu u profitabilno preduzeće, ali za to šanse nisu velike, zaključio je finansijski analitičar.

Lasta, kojoj većinski vlasnik (država) već duži niz godina pokušava da nađe strateškog partnera, i u prvoj polovini godine opravdala je svoju titulu gubitaša. Prihodi su više nego prepolovljeni u odnosu na prethodnu godinu, a neto rezultat perioda je gubitak od 1,66 miliona evra.

Međutim, kako je već pisala Bloomberg  Adria, privatizacija Laste nije na vidiku, a država zasad ne najavljuje raspisivanje tendera.

U 2007. godini se raspisivao tender, kada je pet puta produžavan rok, ali je 2008. godine odbačena ponuda za kupovinu  paketa akcija sastavljenog od 986.107 akcija koju je poslao konzorcijum Mayer’s Cars and Trucks Company Ltd. i Horn and Leibovitz Ltd.

U 2021. i ruska kompanija Sinara-Transportne mašine izrazila je zainteresovanost za kupovinu Laste, ali i posle posete delegacije kompanije ugovor nije sklopljen.

- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar