Danas saznajemo ime kupca gradskog udela u Lasti. Ili ipak ne

Vest sa Beogradske berze početkom ove nedelje da su prodate akcije saobraćajnog preduzeća Lasta vredne 1,26 miliona evra, mnoge je iznenadila. Prema regulatornom okviru, danas je rok da se sazna ko je kupac tih akcija. Prodavca znamo, i to je Grad Beograd. Ostaje pitanje zašto bi se prodavao deo od oko 11 odsto kapitala prevoznika, kada na ovim akcijama nije bilo nikakve aktivnosti još od početka oktobra 2023. pa se teško mogu smatrati likvidnim.

Kako kažu sagovornici Bloomberg Adrije, ovde se teško može govoriti o veri u skok aktivnosti na hartijama od vrednosti, pa bi moglo da se radi o pripremi za neki veći događaj.

Bloomberg

"U ovom slučaju bi to bila verovatno priprema za privatizaciju - ovo je dogovorena transakcija između dve strane", smatra Vladan Pavlović iz kompanije Ipopema Securities.

"Zašto bi neko sada uložio preko milion evra u akcije Laste, koje se inače skoro pa i ne trguju - jedini odgovor je ili da bi kasnije stekao totalnu kontrolu ili zato što ima informaciju o tome šta se u doglednoj budućnosti sprema u ovoj kompaniji”, kaže Pavlović.

On dodaje da se radi i o mogućoj nameri da se proda imovina preduzeća, a ne da se fokusira na glavni biznis.

Na kraju, takođe postoji mogućnost da bi potencijalni kupac bio voljan da restrukturira i reorganizuje firmu u profitabilno preduzeće, ali za to šanse nisu velike, zaključuje finansijski analitičar.

Danas "ćemo videti ili naziv pravog kupca ili skrivenog kupca koji se krije iza zbirnog računa neke od banaka koja je član Centralnog registra (ako je preko iste zatvorena transakcija)”, rekao je za redakciju Bloomberg Adrije Stefan Majkić, broker Prudence Capitala.

Lasta, kojoj većinski vlasnik (država) već duži niz godina pokušava da nađe strateškog partnera, i u prvoj polovini godine opravdala je svoju titulu gubitaša. Prihodi su više nego prepolovljeni u odnosu na prethodnu godinu, a neto rezultat perioda je gubitak od 1,66 miliona evra.

Međutim, kako saznaje Bloomberg  Adria, privatizacija Laste nije na vidiku, a država zasad ne najavljuje raspisivanje tendera.

U 2007. godini se raspisivao tender, kada je pet puta produžavan rok, ali je 2008. godine odbačena ponuda za kupovinu  paketa akcija sastavljenog od 986.107 akcija koju je poslao konzorcijum  Mayer’s Cars and Trucks Company Ltd. i Horn and Leibovitz Ltd.

U 2021. i ruska kompanija Sinara-Transportne mašine izrazila je zainteresovanost za kupovinu Laste, ali i posle posete delegacije kompanije ugovor nije sklopljen.

Jedinstvo i Metalac

Pored Laste, ali i kompanije Messer, koja je još jedna od kompanija na samom izlasku sa Beogradske berze, vesti o promenama stigle su i od još dve kompanije iz glavne indeksne korpe.

Metalac iz Gornjeg Milanovca na skupštini akcionara je usvojio odluku o prinudnom otkupu akcija svoje ćerke firme Metalac Proleter. Kompanija je ponudu poslala prošle jeseni, a ponuđena cena bila je 5.109 dinara po deonici trgovinskog lanca.

"Sednici su prisustvovali punomoćnici akcionara koji su na Dan akcionara posedovali 118.288 običnih akcija sa pravom glasa, što je činilo 98,8 odsto od 119.724 akcija koje su imale pravo glasa po predloženoj tački dnevnog reda skupštine", piše u saopštenju kompanije u kom se dodaje da su svi prisutni glasovi bili u korist odluke o prinudnom otkupu akcija.

Depositphotos

Proizvodno-montažno preduzeće Jedinstvo iz Sevojna je poslednjih dana u dva navrata kupovalo svoje akcije. Prvo je steklo 15.457 svojih deonica po ceni od 7.467,6 dinara po akciji. Time je sopstveni udeo uvećalo za 6,6 odsto. Dan nakon toga, Jedinstvo je kupilo još 250 svojih deonica uz prosečnu cenu od 7.500 dinara.

Nakon dve transakcije, Jedinstvo poseduje 17.187 sopstvenih akcija, odnosno 7,39 odsto svog kapitala.

Ova kompanija je poznata kao jedna od malobrojnih koje na Beogradskoj berzi sa deoničarima redovno dele profit kroz dividendu, a prošle godine je kompanija donela odluku da izbriše 22.427 sopstvenih akcija, odnosno 8,8 odsto od ukupnog broja hartija na Beogradskoj berzi.

 

 

Kompanija je tri godine zaredom isplaćivala dividendu od 706 dinara po akciji bruto, nakon čega se odlučila da se akcionarima u 2023. isplati skoro upola manji iznos.

U četvrtom kvartalu je Jedinstvo svoj profit uvećalo za 56 odsto, a neto dobit je na godišnjem nivou bila za 31 odsto veća u odnosu na 2022. godinu.

- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar