Novi predsednik uprave Petrola u prvom intervjuu otkriva planove za Srbiju

Krajem novembra poziciju predsednika Uprave Petrola preuzeo je Sašo Berger, koji ima 20 godina iskustva u oblasti informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). U svom prvom intervjuu za medije nakon preuzimanja funkcije predsednika Uprave Petrola, izjavio je da pripremaju novu strategiju za period 2025 - 2030. godine koja će, kako kaže, pružiti jasne odgovore o tome koji su ciljevi realni.

Nastaviće s investicijama i za to će izdvojiti 130 miliona evra. Otvoreni su za preuzimanja, pri čemu Berger spominje promenu u odnosu na dosadašnju strategiju, odnosno "ako se pruži prilika, na primer, na tržištima severne Italije, Austrije, nećemo okretati glavu". To su tržišta na kojima Petrol nema sopstvenu maloprodaju. Hlađenje privrede već se oseća, kaže Berger: "Beležimo oko deset odsto manju potražnju postojećih kupaca."

Imate bogato iskustvo u IKT industriji, kako ćete koristiti to iskustvo kao predsednik Uprave trgovca energentima?

Veći deo svoje karijere proveo sam u IKT industriji, gotovo 20 godina na različitim pozicijama. Poslednjih 15 godina kao predsednik Uprave kompanije S&T Slovenija, a zatim kao glavni direktor kompanije S&T Iskratel. Tokom tog perioda, jedan od glavnih izazova bila je digitalizacija.

Grupa Petrol, kao i svako drugo preduzeće, ima svoje procese, postojeće sisteme i svoja poslovna pravila. Digitalizacija prati kompaniju na svakom koraku. Moramo biti svesni da, kada govorimo o digitalizaciji, ne govorimo ni o čemu drugom nego o promeni procesa, postavljanju kupca u središte svih aktivnosti i optimizovanju procesa i zaposlenih oko kupca. To se zatim podržava tehnologijom, a to se naziva digitalizacija.

Razvoj veštačke inteligencije bio je prilično brz u poslednjih godinu dana. Jeste li razmišljali o korišćenju ove tehnologije za digitalizaciju Petrola? 

Naravno. Veštačka inteligencija, uprkos različitim mišljenjima o konačnoj verziji ili upotrebljivosti u fazi razvoja, trenutno može biti izuzetno korisno sredstvo za poslovanje neke kompanije. I u Petrolu uvodimo veštačku inteligenciju u nekim oblastima. Prvo smo počeli strukturirano da uvodimo veštačku inteligenciju usvajanjem pravilnika o upotrebi AI.

Na primer, uvodimo je pri pisanju koda, odgovaranju na elektronske poruke u kontakt centru, gde postoji velik broj  aktivnosti koje se ponavljaju. Baza znanja gradi se kroz velik broj događaja. Tamo AI može vrlo uspešno da zameni ljude. Međutim, sve to nije ostavljeno samo veštačkoj inteligenciji.

Čini se da vam je bivša predsednica Uprave Nada Drobne Popović ostavila kompaniju u relativno dobrom stanju. Kako ocenjujete celokupno poslovanje koje vam je povereno prilikom preuzimanja mandata?

Petrolovo poslovanje ocenjujem stabilnim, dobrim, čak i u postizanju planova, kako za devetomesečne, tako i za godišnje periode, krećemo se oko planiranih brojki ili čak malo iznad planova.

Uprkos činjenici da se još uvek suočavamo s neizvesnom geopolitičkom situacijom, kao i raznim regulatornim merama, procenjujem da ćemo godinu završiti dobro i optimistično nastavljamo dalje.

 

 

Bivši član Uprave za finansije, Matija Bitenc, u novembru prošle godine izjavio je: "Petrol je na tržištu već 75 godina, do 2020. je narastao na normalizovani EBITDA na više od 185 miliona evra. U sledećih pet godina želimo da udvostručimo taj opseg poslovanja. Taj cilj je vrlo ambiciozan." Delite li tu optimističnu viziju? Smatrate li da bi geopolitički sukobi mogli da spreče ostvarenje tih planova?

Ambicioznost je potrebna, neophodna i važno je da i Uprava i svi zaposleni kompanije budu ambiciozni. Planirani EBITDA za 2024. godinu iznosi 304,6 miliona evra. Pripremamo novu strategiju za sledeće petogodišnje razdoblje od 2025. do 2030. godine koja će pružiti jasne odgovore o tome koje su ciljevi realni.

 

 

Kakav je Vaš stav prema elektrifikaciji? Na nivou EU predstavljeni su vrlo ambiciozni planovi u vezi s tim. Očekuje se da će do 2035. elektrifikacija voznog parka biti u punom jeku. Mnogi stručnjaci smatraju da su ti planovi postavljeni preambiciozno.

Od kada se govori o trendu elektrifikacije, primećujemo da se ta kriva, koja ostaje ista u pogledu povećanja broja električnih automobila, iz godine u godinu pomerila prema budućnosti duž ose. Moramo takođe priznati da sistem nije sposoban da održava, snabdeva ili pokreće 90 odsto automobila na električni pogon.

Mislim da trenutna statistika pokazuje da je u Sloveniji osam odsto automobila električno.

Mi smo na repu među razvijenijim državama Evropske unije. Najviše električnih automobila ima u Skandinaviji i u Norveškoj. Međutim, i dalje verujem da je elektrifikacija ispravno usmerenje, iako smatram da je vremenski okvir postavljen preambiciozno.

Možda Petrolu odgovara da se proces elektrifikacije odvija sporije. Na kraju krajeva, vi ste trgovac energentima koji se bavi prodajom naftnih derivata.

S jedne strane, moramo biti svesni da će se zelena tranzicija, koja uključuje i e-mobilnost, dogoditi. To ide u pravom smeru. Međutim, neće se dogoditi tako brzo. Siguran sam da će još neko vreme naša glavna delatnost, prodaja naftnih derivata, biti ona koja će generirati veći deo prihoda i dobiti za Petrol. To je oblast u kojoj je potrebno povećati operativnu efikasnost, dok se većina investicija sve više usmerava prema energetskoj tranziciji. Što se tiče električnih automobila, spremni smo, ali teško bih komentarisao hoće li nam to ići naruku ili ne.

 

 

Predsednik Nadzornog odbora Janez Žlak izjavio je prilikom najave sporazumnog prekida saradnje s Nadom Drobne Popović da Petrolu treba novi početak, snaga, energija i volja. Kao novi predsednik Uprave, na šta ste se prvo fokusirali?

Možda, ali to nije nužno povezano s Petrolom, mislim da bi redosled aktivnosti trebalo biti isti u svim slučajevima kada nova uprava ili predsednik uprave preuzmu dužnost. Prvo razgovor i upoznavanje s najbližim saradnicima, zatim širim krugom saradnika, predstavljanje svim zaposlenima, klijentima, poseta najvažnijim klijentima. Tek nakon toga treba krenuti u procese, strategiju, postići nekoliko brzih pobeda. Pokazati saradnicima da, ako ne delujemo kao tim i ne delimo iste vrednosti, nećemo moći da uspemo. Mislim da je to najvažnije.

Petrol se poslednjih godina susreo s nekoliko izazova, posebno u vezi s regulacijom cena i marži, što je izazvalo i poslovnu štetu. Šta se događa s tužbom? Poslednja vest je bila da je Vlada predložila Ustavnom sudu da odbaci vaš predlog.

Ne radi se o tužbi. Radi se o oceni ustavnosti ako govorimo o najnovijoj Vladinoj uredbi, odnosno o smanjenju marže na benzin i dizel. Pokušavamo da zaštitimo poslovanje Petrola. S obzirom na to da smatramo da je mera smanjenja marže nesrazmerna, da nije potrebna, da je proizvoljna, zatražili smo ocenu ustavnosti na koju je Vlada odgovorila svojim argumentima. Zatim smo mi odgovorili našim argumentima. Na neki način to potvrđuje i analiza Ekonomskog fakulteta. Sada čekamo šta će odrediti Ustavni sud.

Jeste li se kao novi predsednik Uprave Petrola već sastali sa slovenačkim predsednikom Vlade?

Još ne. Poslao sam zahtev za sastanak. Premijer će naći vremena kada bude slobodan.

Vlada trenutno ima pune ruke posla. Jeste li možda imali sastanak s ministrima? Ministrom za privredu, finansije, energetiku?

Ministri su jako zauzeti i nastojimo da ostvarimo otvoren dijalog. Takođe težimo zajedničkim rešenjima. Na kraju krajeva, uredba poput one o smanjenju marže takođe znači ograničavanje investicijskog potencijala kompanija poput Petrola. S druge strane, to takođe znači ograničavanje ulaganja u zelenu tranziciju koja nije samo u korist Petrola, već i celog društva. Stvari su međusobno povezane i verujem da ćemo pronaći rešenje.

Kolika ste sredstava planirali za investicione aktivnosti ove godine?

Pripremamo novu strategiju, ali za ovu godinu možemo reći da smo, uprkos uredbi o smanjenju marže, svesni nužnosti zelene tranzicije, pa oko 44 odsto svih investicija usmeravamo upravo u to. Planiramo da uložimo 130 miliona evra.

Uključuju li te investicije i investicije u regionu?

Kada pogledamo region, s jedne strane tražimo prostor za rast, s druge strane smo svesni i regulatornog okvira i rizika. Posebno ulažemo u obnovljive izvore energije i nastavićemo da ulažemo u Hrvatskoj i Srbiji. S druge strane, značajan deo tih investicija ide i prema osiguranju efikasnijeg tekućeg poslovanja, što uključuje obnove i popravke prodajnih mesta.

Vidite li možda u bliskoj budućnosti potencijal za preuzimanje?

Naravno, uvek smo otvoreni za preuzimanja. Pratimo događaje u regionu. Ako se pruži prilika, reagovaćemo. Ako spomenem promenu u odnosu na dosadašnju strategiju, ako se, na primer, pojavi prilika na tržištima severne Italije, Austrije, nećemo okretati glavu.

Bivša Uprava uvek je isticala usmerenost prema Zapadnom Balkanu.

Naravno, to su naša ključna tržišta, posebno tamo gde imamo snažnu maloprodajnu mrežu. Međutim, takođe govorimo o tržištima gde trenutno nemamo maloprodajnu mrežu.

Već ste spomenuli geopolitička trvenja. Mnogo toga se dogodilo poslednjih godina, sada imamo novi fokus na Bliski istok. Kako se Petrol nosi sa svim tim rizicima? Izvršni direktori globalnih kompanija upozorili su da je upravo geopolitika za kompanije jedan od najvećih ovogodišnjih rizika.

S time se mogu složiti. Posebno uzimajući u obzir volatilnost cena energenata i potencijalno nesigurnu ponudu. Nastojimo da diverzifikujemo izvore, zatim ulažemo u obnovljive izvore energije, u vlastitu proizvodnju. Dakle, značajan deo našeg poslovanja koji se odnosi na sirovine ili robu koja može biti predmet geopolitičkih napetosti pokušavamo da na neki način optimizujemo, stabilizujemo. Aktivno pratimo dešavanja. Verujem da ćemo uprkos svim neizvesnostima moći da osiguramo snabdevanje i nastavimo da radimo na ispunjenju obaveza smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i prelaska na obnovljive izvore, zelene tranzicije.

Je li Petrol na bilo koji način osetio probleme u Crvenom moru ili na Bliskom istoku?

Trenutno snabdevanje naftnim derivatima nesmetano teče. Suecki kanal je još uvek otvoren, pa stoga mnogo tereta i dalje dolazi u Sredozemlje iz Crvenog mora.

Zbog bezbednosnih problema prilikom prolaska Crvenog mora neki brodari su već preusmerili svoje brodove na duže rute oko Rta dobre nade. To znači i 20 dana dužu plovidbu, a time i kasnije isporuke. Trenutno to rezultira prvenstveno povećanjem cena u Sredozemlju, a isporuke uglavnom dolaze iz sredozemnih rafinerija i terminala.

Kako vidite tržište gasa ove i sledeće godine?

Prognoze su uvek nezahvalne, posebno kada se približavamo periodu kada se nabavljaju nove količine. Ali mislim da tako šokantnih situacija kao što smo imali u poslednjih nekoliko godina više neće biti, barem se nadam da tome više nećemo svedočiti.

Puno se govorilo o recesiji, mnoge kompanije imaju problema s narudžbama. Osećate li možda usporavanje? Odražava li se to možda u platežnoj nedisciplini kupaca?

Kroz neplaćanje računa to ne osećamo s obzirom na to da imamo dobar sistem osiguranja i limita za pojedine kupce. Međutim, oseća se smanjenje potražnje, posebno potražnje za energentima i električnom energijom, gde je ta potražnja počela da pada. Kod postojećih kupaca beležimo otprilike deset odsto manju potražnju. To je, naravno, posledica usporavanja, posebno posledica situacije u Nemačkoj.

Hoće li se to odraziti i na vaše poslovanje?

To će se odraziti kvantitativno u delu prihoda, ali to je samo u jednom delu energenata, a s druge strane i dalje ambiciozno planiramo povećanje prodajnih količina, posebno naftnih derivata i povećanje prihoda od energetskih rešenja.

Kažete da ćete povećati prodate količine naftnih derivata. Kako?

Jednostavno, putem većih prodajnih količina kroz veleprodajni kanal. To znači posebno u Hrvatskoj, ali i na tržištima gde nemamo vlastitu maloprodajnu mrežu. Tu mislim posebno na tržišta Austrije, Mađarske, Slovačke, Ukrajine.
Te smo ciljeve postavili ambicioznije, jer je i to deo gde ima prostora za rast.

Gde vidite prostor za optimizaciju troškova koju ste najavili u planu za 2024. godinu?

Moramo biti svesni da troškovi rada rastu. Osećamo veliki uticaj povećane inflacije i stalnog rasta minimalne plate. Mi smo u trgovinskom sektoru. Pokušaćemo da smanjimo te inflatorne pritiske na troškove optimizacijom procesa i pojednostavljenjem procesa, po mogućstvu boljim upravljanjem i digitalizacijom.

Inflacija se polako smiruje. Plan je da će do 2026. godine u Sloveniji biti na dva odsto. Kako gledate na prognoze svih tih institucija?

Mislim da će se inflacija smiriti. Na neki način mora, jer sistem s visokom inflacijom nije održiv. Naravno, sama povišena inflacija podiže određena očekivanja u vezi s modelima plata, ali i uslugama koje su potrebne svakom društvu. Sve to dovodi do svojevrsne spirale koju je teško zaustaviti. Društvo poput Petrola ne može prebaciti sve te povećane pritiske ili više cene na kupca. Delimično možda može, ali delimično to zapravo apsorbuje kroz optimizaciju poslovanja, kanale nabavke, logistiku i tako dalje.

Na tržištu rada vodi se žestoka borba za gotovo svakog radnika. Minimalna plata raste. Rekli ste da ste trgovac energentima. Kako to osećate u zapošljavanju?

Svesni smo da je teško pronaći dobre radnike. Trudimo se na različite načine, ali činjenica je da nedostaje ljudi. U Grupi Petrol imamo otprilike 200 otvorenih pozicija, gde tražimo nove saradnike i suočavamo se s izazovima, kao i ostala preduzeća na tržištu. Međutim, verujem da će se ova situacija preokrenuti.

Uprkos nepovoljnoj demografiji?

Uprkos nepovoljnoj demografiji, jednostavno zbog dolazećeg hlađenja. Iako se za Sloveniju predviđa privredni rast, iduće godine negde između 1,8 i 2,8 odsto, u zavisnosti od toga ko prognozira. Mislim da će pritisak na tržištu rada početi da popušta.

Predviđa se da će Evropska centralna banka (ECB) tek sredinom ove godine smanjiti ključne kamatne stope. Kako povišene kamatne stope utiču na vaše poslovanje?

Relativno visoke kamatne stope utiču na Petrol u delu kapitalno intenzivnog poslovanja. Na dugoročne projekte. No, trudimo se da budemo agilni kao i uvek i da uzmemo u obzir sve okolnosti, analize, predviđanja, modele i da im se prilagodimo. Sada očito strah od inflacije jenjava.

Brojne veće kompanije se u procesu digitalizacije, automatizacije i robotizacije odlučuju za preuzimanje nekih rešenja koja su već razvijena i možda ih je razvio neki startap. Pratite li zbivanja na ovom području?

Kao što smo razgovarali ranije, radio sam 20 godina u IT industriji i na neki način poznajem startap scenu ili imam svoja razmišljanja o tome. Gledam na startapove kao na razvojna odeljenja izvan većih, rigidnih sistema, s većom fleksibilnošću, s drugačijim potencijalom i pristupom ljudi ili programera koji tamo rade.

Da startap dođe, recimo, do nekog nivoa gde bi ga kupila kompanija poput Petrola, mora proći dosta vremena ili mora doći do, recimo, neke vrste monetizacije. Kad biste kupili startap kao klicu ideje ili čak već razvijene ideje, a zatim ga smestili u grupu poput Petrola, izgubio bi taj naboj i, uprkos Petrolovoj snazi, možda ne bi bili uspešni u skaliranju toga. Dakle, pratimo, posmatramo. Međutim, kao i s drugim akvizicijama, ako se pruži prilika, tada to procenjujemo.

MBills je bio jedan takav Petrolov primer.

Na neki način da, iako je mBills imao svoj proizvod, svoj put, svoje kupce. Ali da, možda možemo povući neku paralelu.

MBills i dalje ostaje deo Petrola.

Pripremamo strategiju oko mBillsa i na osnovu toga ćemo odlučiti kako dalje.

Kada će ta strategija biti otkrivena?

Očekuje se u drugom kvartalu.

Deoničare obično najviše zanima dividenda. Lani je iznosila 1,5 evra bruto po deonici. Ostaje li politika dividendi nepromenjena?

U strategiji koja je važeća do 2025. godine zapisali smo da 50 odsto neto dobiti ide za isplatu dividende, naravno, uzimajući u obzir ostvarene druge pokazatelje poslovanja i okolnosti. Kolika će biti stvarna dividenda, odlučuju deoničari na skupštini.

Jeste li i Vi vlasnik deonica Petrola?

Ponosni sam vlasnik deonica Petrola. U poslednjem slobodnom roku smo kao Uprava odlučili da kupimo deonice Petrola. To je bilo u oktobru prošle godine. Time pokazujemo neku predanost društvu, ali i to da verujemo u društvo koje vodimo, da smo uvereni da će biti uspešno i da će cena deonica rasti.

Možda ulažete i u neka druga slovenačka preduzeća?

Imao sam nekoliko investicija, ali sam se morao povući iz njih jer sam krenuo u jednu veću investiciju u nekretnine. Inače, imam još opcije nekog austrijskog društva. To je ostalo još iz ranijih perioda moje karijere.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar