Boeing pronašao recept za propast, nije svejedno ni Hrvatima

Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore – ta izreka, inače optimističnog prizvuka, nikako ne važi u slučaju kompanije Boeing. Na njihovom avionu 737 Max u vlasništvu avio-prevoznika Alaska Airlines tokom leta pre par nedelja otpao je panel trupa (vrata koja se u toj konfiguraciji sedišta ne koriste), a samo pukom srećom niko od putnika nije stradao.

No, iako kroz rupu nije ispao niko od putnika, kroz nju su odletele ambicije kompanije da se vrati na staze slave i skine Airbus s mesta najvećeg svetskog proizvođača aviona.

Uništena reputacija

Reputacija Boeinga kao kompanije koja je simbol kvaliteta i bezbednosti ozbiljno je ukaljana još 2018. godine, nakon pada dva aviona 737 Max u razmaku od par meseci. U tim nesrećama poginulo je gotovo 350 ljudi, a istraga je pokazala da je uzrok greška u dizajnu aviona koji je trebalo da bude nova prodajna nada kompanije.

Nakon istrage američke Savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo (FAA) i višegodišnjeg parničenja, Boeing je pristao isplatiti 2,5 milijardi dolara za odštete i kazne, a američko pravosuđe je početkom 2021. u objavi na svojim stranicama oštro osudilo ponašanje kompanije.

Boeingova fabrika u Arizoni | Izvor: Depositphotos

"Tragične nesreće leta 610 Lion Aira i leta 302 Ethiopian Airlinesa razotkrile su prevarantsko i zavaravajuće ponašanje zaposlenih jednog od vodećih svetskih proizvođača komercijalnih aviona. Zaposleni Boeinga odabrali su put profita umesto iskrenosti, prikrivajući materijalne informacije od FAA u vezi s radom njihovog aviona 737 Max i angažujući se u pokušaju prikrivanja svoje prevare", poručio je tada vršilac dužnosti pomoćnika državnog advokata David P. Burns iz Kaznenog sektora američkog ministarstva pravosuđa.

U međuvremenu je kompanija radila na saniranju štete i pokušavala da vrati poverenje putnika i klijenata, ali to je, čini se, ostalo samo na PR-u, dok suštinski problemi u proizvodnji nisu adresirani.

Recept za katastrofu

Recept koji je doveo do katastrofe i smrti stotina putnika već je dobro poznat i stoput viđen. U nastojanju da se što više napune džepovi uprave i deoničara, rezali su se troškovi u proizvodnji i radna mesta, što je rezultiralo fatalnim propustima.

Veliki deo proizvodnje Boeingovih aviona odrađuje se u kompaniji Spirit AeroSystems Holdings, koja je 2005, nakon 80 godina pod okriljem Boeinga, izdvojena i predata u ruke privatnih ulagača kako bi se povećala profitabilnost. Bez zaštite matične kompanije ostavljeni su na cedilu i nakon zatvaranja u pandemiji otpustili 6.800 radnika, a ostalim radnicima smanjili satnicu kako bi uštedeli.

Kad je nakon pandemije opet došlo do buma potražnje, rupe u proizvodnji su krpili neiskusnim i priučenim radnicima. Nakon toga su krenuli učestali problemi – od alata ostavljenih u tankovima za gorivo, do loše izbušenih rupa i nepropisno učvršćenih kormila. Kulminirali su spomenutim fatalnim nesrećama za koje je utvrđeno da su izazvane zbog falinge u novom sistemu za poboljšanje manevarskih karakteristika (Maneuvering Characteristics Augmentation System – MCAS).

U prvih par dana ove godine već su zabeležena dva incidenta: spomenuto otpadanje vrata na modelu 737 Max 9 i pukotina na staklu kokpitu na "običnom" 737, a epilog priče je prisilno prizemljenje velikog dela flote modela 737 Max, što je izazvalo velike probleme u vazdušnom prometu širom sveta.

Model 737 Max se pretvorio u noćnu moru za Boeing | Izvor: Depositphotos

S druge strane, kroz otkup vlastitih deonica i isplatu dividendi Boeing je punio džepove svojim deoničarima. Prema računici Bloomberga, od 2011. dali su im oko 68 milijardi evra.

Hronični problemi s kontrolom kvaliteta

"Konstantno imaju probleme s kontrolom kvaliteta koji su sada već sistemski i nisu ograničeni samo na 737 modele. To je uglavnom zbog činjenice da su proizvodnju glavnih komponenti konstrukcije aviona i kontrolu kvaliteta prepustili podizvođačima", ističe Darren Straker, bivši rukovodilac istrage avionski nesreća za Ujedinjene Arapske Emirate i Hongkong, koji je radio i za kineskog proizvođača aviona Comac.

Rezultat je pad deonice Boeinga za više od 16 odsto od početka godine. Poređenja radi, deonica glavnog konkurenta, Airbusa, rasla je preko šest odsto.

Akcija Boeinga neslavno je počela 2024. godinu, s padom od preko 16 odsto | Izvor: Depositphotos

 

Podrška iz FACC-a

Matija Ferić, glavni finansijski operativac kompanije FACC Solutions Hrvatska, kojoj je Boeing jedan od najvažnijih partnera, diplomatski poručuje da ne može komentarisati trenutne poteškoće s kojima se posrnuli proizvođač aviona susreće i, zlu ne trebalo, naglašava, kako nedavni incidenti nemaju nikakve veze sa kompanijom FACC.

"Kao dugogodišnji partner pružamo punu podršku Boeingu u preduzimanju aktivnosti da se incidenti više nikada ne ponove. Sigurnost je bila i biće fokus svih igrača unutar avio-industrije, nesporna je odlučnost vođstva Boeinga da se otkriju stvarni razlozi ovih nesrećnih događaja te da pouke bazirane na rezultatima analize posluže za podizanje standarda kvaliteta i sigurnosti", odgovorio je.

Airbus dominira

Iako prizemljenje modela 737 Max nikako nije dobro za bilans Boeinga, mnogo dugotrajnije posledice ostaviće narušeno poverenje klijenata. Mnogi od njih godinama su ih preklinjali da prestanu s trkom za maksimiziranjem profita i fokusiraju se na kvalitet, što bi značilo da proizvode manje, ali da su im avioni besprekorno sigurni.

Ipak, teško je odoleti zovu novca, naročito kad je potražnja na tržištu tolika da se avioni čekaju i po desetak godina. Trenutno Boeing proizvodi oko 38 aviona mesečno, a cilj im je, kako su najavili, da iduće godine dođu do 50.

Airbus, s druge strane, ima nešto konzervativniji pristup proizvodnji koji im zasad ide u prilog jer nisu imali većih bezbednosnih propusta. Lani su dobili rekordan broj narudžbina, ali proizvodni kapaciteti i jednog i drugog velikog proizvođača su rasprodati do kraja decenije.

To bi moglo otvoriti priliku Boeingu da ipak malo uspori i posveti se rešavanju internih problema. Zaokret od trke za sve većim profitnim maržama, odnosno povratak poslovnom modelu u kom inženjeri igraju važniju ulogu, mora biti apsolutni prioritet kompanije ako želi dugoročno prosperirati.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar